Антиох I Сотер
Антиох I Сотер (грч. Αντίοχος Α' Σωτήρ; 324/323. п. н. е. -261. п. н. е. ) био је син Селеука I Никатора[1] и цар Селеукидског царства. Његова мајка је била Апама, ћерка Спитамена,[2][3] једна од принцеза коју је Александар Велики дао за жене својим генералима 324. п. н. е..[4] Антиох је наследио свог оца Селеука I Никатора 281. п. н. е. и владао је током периода нестабилности који је углавном превазилазио до своје смрти 2. јуна 261. п. н. е..[5] Он је последњи познати владар коме се приписује древна месопотамска титула Краљ универзума.[6]
| Антиох I Сотер | |
|---|---|
 Сребрењак Антиоха I. На грчком пише ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΑΝΤΙΟΧΟΥ (краљ Антиох). | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 324. п. н. е. или 323. п. н. е. |
| Место рођења | Сирија, |
| Датум смрти | 261. п. н. е. |
| Место смрти | Сирија, |
| Породица | |
| Супружник | Стратоника Сиријска |
| Потомство | Антиох II Тео, Стратоника од Македоније, Apama II |
| Родитељи | Селеук I Никатор Apama |
| Династија | Селеукиди |
| Период | 282. п. н. е. -261. п. н. е. |
| Претходник | Селеук I Никатор |
| Наследник | Антиох II Тео |
Године 294. п. н. е., пре смрти свог оца Селеука I, Антиох се оженио својом маћехом Стратоником, ћерком Деметрија Полиоркета. Древни извори извештавају да је његов старији отац наводно подстакао брак након што је открио да је његов син у опасности да умре од љубавних јада.[7] Стратоника је Антиоху родила петоро деце: Селеука (касније погубљен због побуне), Лаодику, Апаму II, Стратоника II и Антиоха II Теоса, који је наследио свог оца на месту краља.
Тешко одржање великог царства и победа над Галима
уредиКада му је убијен отац Селеук 281. п. н. е., пред њим се нашао тежак задатак одржања великог царства. Одмах избија побуна у Сирији. Антиох одустаје од освајања Македоније и Грчке. Са Птолемејем II склапа мировни споразум. У Малој Азији није успевао да покори Битинију или Кападокију. Суочио се са инвазијом келтских Гала на Малу Азију 278. п. н. е., али у борбама са њима побеђује па је прозван Сотер ("спасилац“ ).[8] Владао је од 282. п. н. е. -261. п. н. е.[9]
Стални сукоби са Египтом због Сирије
уредиПри крају 275. п. н. е. поново се отвара стари проблем Сирије, тачније долине Бека. То је стална спорна тачка између Птолемејида и Селеукида још од поделе 301. п. н. е. Због Сирије избија Први сиријски рат. Долина Бека је остала у власти Птолемејида, али Селеукиди су наставили да полажу своје право на тај део Сирије. Рат није много мењао границе два царства, него су само градови као Дамаск и обална подручја Мале Азије мењала господаре.
Пораз од Пергама
уредиОко 262. п. н. е. Антиох покушава да освоји брзорастућу силу Пергам. Међутим близу Сарда је поражен 262. п. н. е., а брзо после тога 261. п. н. е. умире. Најстаријег сина је убио због побуне, тако да га наслеђује други син Антиох II.[10]
Породично стабло
уреди| 2. Селеук I Никатор | ||||||||||||||||
| 1. Антиох I Сотер | ||||||||||||||||
| 3. Apama | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ „Antiochus I Soter | Seleucid king”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-25.
- ^ Magill 1998, стр. 1010
- ^ Holt, Frank L. (1989). Alexander the Great and Bactria: the Formation of a Greek Frontier in Central Asia. Leiden, New York, Copenhagen, Cologne: E. J. Brill. стр. 64—65. ISBN 90-04-08612-9.
- ^ Arrian, Anabasis 7.4.6
- ^ „Antiochus I Soter”. Livius.
- ^ Stevens, Kathryn (2014). „The Antiochus Cylinder, Babylonian Scholarship and Seleucid Imperial Ideology”. The Journal of Hellenic Studies (на језику: енглески). 134: 73. ISSN 0075-4269. doi:10.1017/S0075426914000068.
- ^ Plutarch, Demetrius, 38 gives the most famous account of this tale. See also Appian, Syr. IX.59
- ^ Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Seleucid Dynasty s.v. Antiochus I. Soter”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 24 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 604.
- ^ Jones 2012, стр. 135
- ^ Smith, Andrew. „Johannes Malalas - translation”. www.attalus.org. Приступљено 2017-06-06.
Литература
уреди- Jones, C. H. W. (2012). Ancient Babylonia (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 135. ISBN 978-1-107-60572-5.
- Magill, Frank N. (1998). The Ancient World: Dictionary of World Biography. 1. Pasadena, Chicago, London: Fitzroy Dearborn Publishers, Salem Press. стр. 1010. ISBN 0-89356-313-7.
