Андрија Гропа
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Андрија Гропа је био српски велможа из последње трећине XIV века који носио титулу (великог) жупана[а] и владао Охридом, после битке на Марици 1371. године.
| Андрија Гропа | |
|---|---|
| Господар Охрида | |
| Период | око. 1377–1385 |
| Претходник | Марко Мрњавчевић |
| Наследник | Марко Мрњавчевић |
Биографија
уреди
Андрија Гропа потиче из албанске породице, чији се поседи, у планинама северозападно од Охридског језера, помињу још крајем XIII века. Он је највероватније био вазал краља Вукашина (1365—1371), али је и у његово доба спадао међу моћнију властелу, јер се сматра да је, још док је Вукашин био жив, ковао сопствени новац[б]. После погибије браће Мрњавчевић у Маричкој бици, септембра 1371. године, њихов наследник, краљ Марко (1371—1395), није успео да очува целовитост њихове државе. У таквој ситуацији, Гропа је овладао Охридом и оженио се ћерком Андрије Мусакија, Кираном. Према наводима тзв. Мусакијеве хронике, њих двојица су у савезу са Балшићем започели борбу против краља Марка, током које је Гропа заузео Костур, а овладао је и Дебром. О његовој снази, сведоче и подаци да је ковао сопствени новац, али и да је његову власт признавао и властелин Остоја Рајаковић, који је био сродник краља Марка, али и зет Андрије Гропе. Помиње се и у византијским изворима, јер се сматра да се један помен жупана из тог доба односи на њега. Без обзира на наводе Мусакијеве хронике, која наводи да је Гропа био непријатељ краља Марка, њихов однос је немогуће прецизније утврдити, али је највероватније Гропа био независтан владар у односу на Марка.
На Гропином новцу, кованом вероватно у Охридској ковници, налазили су се натписи на старословенском језику. Од четири пронађене врсте, на једној помиње без титуле, док се на осталима наводи као жупан и господар Охрида.
Он је 1378. или 1379. године постао ктитор охридске цркве Богородице Перивлепте (светог Климента).
Не зна се када је умро, а у Мусакијевој хроници наводи да је није имао потомака и да су његове земље припале њима после његове смрти, али је извесније да је њима завладао краљ Марко.
Напомене
уреди- ^ Иако се на новцу који је ковао помиње са титулом жупана, сматра се да је носио титулу великог жупана.
- ^ Пронађене су четири различите врсте његовог новца, од чега се на три помиње са титулом (великог) жупана, док се на једној помиње без титуле, па се сматра да је она кована у доба док је био Вукашинов вазал.
Литература
уреди- Шуица, Марко (2000). Немирно доба српског средњег века. Београд. ISBN 86-355-0452-6.