Википедија

Андреј Гејм

Холандско-британски физичар руског порекла

Андреј Константин Гејм (рус. Андре́й Константи́нович Гейм; рођен 21. октобра 1958) холандско-британски је физичар совјетског порекла, који ради у Школи физике и астрономије на Манчестерском универзитету.[20]

Андреј Константин Гејм
Гејм 2010. године
Лични подаци
Датум рођења(1958-10-21)21. октобар 1958. (66 год.)[1]
Место рођењаСочи, Руска СФСР, СССР
ПребивалиштеМанчестер, Енглеска
ОбразовањеМосковски физичко-технички институт
Породица
СупружникИрина В. Григоријева [2][3]
Научни рад
ПољеФизика кондензоване материје
ИнституцијаМосковски физичко-технички институт
Институт физике чврстог тела
Руска академија наука
Манчестерски универзитет
Универзитет у Најмегену
Ученици
МенториВиктор Петрашов[11][12]
Познат поОтириће графена[13][14][15]
Дијамагнетска левитација[16]
Геко трака[17]
Награде

Гејм је 2010. године, заједно са Константином Новоселовим, добио Нобелову награду за физику „због револуционарних експеримената са дводимензионалним материјалом графеном”.[21][22] Професор је физике и професор истраживач Краљевског друштва у Манчестерском центру за мезонауку и нанотехнологију.[23][24][25][26][27][28][29]

Осим што је добио Нобелову награду, 2000. године добио је Награду Иг Нобел за коришћење магнетних својстава скалирања воде за левитацију мале жабе користећи магнете. То га чини првом и до сада једином особом која је добила престижну награду за науку и њен иронични еквивалент.

Образовање

уреди

Андреј Гејм рођен је као син Константина Алексејевича Гејма и Нине Николајевне Бајер у Сочију у Русији 21. октобра 1958. године. Оба Гејмова родитеља била су инжењери немачког порекла.[30][31]

Породица се преселила у Наљчик 1965. године, где је Андреј стекао своје средњошколско образовање.[32] Након матуре, пријавио се на Московски институт за инжењерску физику.[33] Два пута је полагао пријемни испит, а свој неуспех при уписивању приписује дискриминацији на основу његовог немачког порекла.[30] Затим се пријавио на Московски физичко-технички институт, где је и примљен.

Изјавио је да у то време није изабрао да студира физику чврстог стања, преферирајући физику елементарних честица или астрофизику, али је сада задовољан својим избором.[34] Добио је диплому (еквивалент мастера) на Московском физичко-техничком институту 1982. године, а 1987. године одбранио је докторску дисертацију из области физике метала на Институту физике чврстог стања на Руској академији наука у Черноголовки.[34][35]

Академска каријера

уреди

Након што је докторирао уз менторство Виктора Петрашова,[11] Гејм је радио као истраживач на Институту за микроелектронску технологију на Руској академији наука, а од 1990. године као постдокторски члан на универзитетима у Нотингему (двапут), Бату и Копенхагену. Изјавио је да је док је био у Нотингему, могао је да проведе време истражујући, умјесто да „плива кроз совјетску патњу”[30] и одлучио је да напусти СССР.[36]

Прву позицију у сталном радном односу добио је 1994. године, када је именован за ванредног професора на Универзитету у Најмегену, гдје је радио на мезоскопској суперпроводности.[37] Касније је стекао холандско држављанство. Један од његових доктораната у Најмегену био је Константин Новоселов, који је постао његов главни истраживачки партнер. Међутим, Гејм је рекао да му је било неугодно током академске каријере у Холандији.

Понуђене су му стипендије за професора на универзитетима у Најмегену и Ајндховену, али их је одбио јер је сматрао да је холандски академски систем превише хијерархијски и пун ситног политичарења. „То понекад може бити прилично неугодно”, каже, „није као у британском систему у којем је сваки члан особља једнак”.[36] С друге стране, Гејм пише у својој нобеловском говору да „поред тога, ситуација је била помало нестварна јер сам изван универзитетских зидова добио срдачну добродошлицу од свих, укључујући Јана Киса и остале академике”.[38]

Постао је професор физике на Универзитету у Манчестеру 2001. године, а 2002. године постављен је за директора Манчестерског центра за мезонауку и нанотехнологију. Гејмова супруга и дугогодишњи аутор, Ирина Григоријева, такође се преселила у Манчестер као предавач 2001. године. Исте године, њима се придружио и Новоселов које се преселио у Манчестер из Најмегена, где је докторирао 2004. године. Гејм је био професор између 2007. и 2013. године, оставивши своју позицију професора Новоселову 2012. године.[35] Такође, између 2007. и 2010. године, Гејм је био виши научни сарадник EPSRC-а пре него што је постао један од професора истраживача Краљевског друштва.[35][39]

Гејм је имао много почасних стипендија за професора, међу којима су оне са Универзитета Цинхуа (Кина), Московског физичко-техничког института (Русија) и Универзитета Радбауда из Најмегена (Холандија).[40]

Истраживање

уреди
 
Графен је решетка атома угљеника у облику саћа величине атома.

Гејмова достигнућа укључују откриће једноставног метода за изолацију појединачних атомских слојева графита, познатих као графен, у сарадњи са истраживачима са Универзитета у Манчестеру[41] и ИМТ. Тим је објавио своје проналаске у октобру 2004. године у часопису Science.[42][43][44]

Графен се састоји од слојева атома угљеника величине једног атома распоређених у дводимензионалне шестоугле[45][46] и најтањи је материјал на свету, као и један од најјачих и најтежих.[47] Материјал има много потенцијалних примена.

Гејм је изјавио да би једна од првих примена графена могла бити у развоју флексибилних екрана осетљивих на додир, а да он није патентирао материјал јер би му била потребна специфична примена и индустријски партнер.[48]

Гејм је био део тима за развој биомиметичког адхезива који је постао познат као геко трака[17] — тако названа због лепљивих стопала тропског гуштера гекоа — истраживање које је још увек у раним фазама.[49] Нада се да ће развој на крају омогућити људима да ходају по плафонима попут Спајдермена.[50]

Гејмово истраживање из 1997. године о могућим ефектима магнетизма на скалирање воде довело је до чувеног открића директног дијамагнетске левитације воде и довела је до експеримента лебдеће жабе.[51] За овај експеримент, Гејм и Мајкл Бери добили су Иг Нобел награду 2000. године.[16] „Прво су нас питали да ли се усуђујемо да прихватимо ову награду и поносан сам на наш смисао за хумор и самоомаловажавање што смо прихватили”.[30]

Гејм је такође спровео истраживања о мезоскопској физици и суперпроводљивости.[36][52]

Причао је о спектру предмета које је студирао: „Многи људи бирају предмет за свој докторат и затим настављају исту тему док се не пензионишу. Ја презирем овај приступ. Пет пута сам мењао своју тему пре него што сам добио своју прву сталну позицију и то ми је помогло да научим различите предмете”.[34]

Ширећи опсег својих истраживачких авантура, Гејм је почео да проучава воду ниске димензије 2012. године, након што је добио Нобелову награду. Део овог рада признат је Међународном наградом за креативност за воду 2018. године.[53]

Свог омиљеног хрчка, H.A.M.S. ter Tisha (хрчак Тиша), навео је као коаутора истраживачког рада из 2001. године.[42][54]

Награде и признања

уреди
 
Магнетска левитација живе жабе, експеримент који је Гејму и Мајклу Берију донео награду Иг Нобел 2000. године.

Гејм је 2000. године, заједно са Мајклом Беријем, добио награду Иг Нобел за физику.[55] Појавио се у часопису Scientific American на њиховом списку 50 најбољих научника 2007. године.[56] Институт за физику доделио му је Мотову медаљу и награду 2007. године „за његово откриће нове класе материјала — самостојећих дводимензионалних кристала — нарочито графена”.[57] Гејм је изабран за члана Краљевског друштва 2007. године.[58]

Поделио је награду Европског физичког друштва са Новоселовим „за откривање и изоловање једног слободно стојећег атомског слоја угљеника (графен) и објашњавање његових изванредних електронских својстава”.[59] Добио је Европску награду за науку Кербер 2009. године.[60] Америчка национална академија наука одликовала га је наградом Џон Карти за унапређење науке за 2010. годину „за његову експерименталну реализацију и истраживање графена, дводимензионалног облика угљеника”.[61]

Награђен је једном од шест годишњих истраживачких професорских стипендија које додељује Краљевско друштво 2010. године.[62] Краљевско друштво додало је и своју Хјузову медаљу за 2010. годину „за његово револуционарно откриће графена и објашњење његових изванредних својстава”.[63] Награђен је почасним докторатом Техничког универзитета Делфт,[64] ЕТХ Цирих,[40] Антверпенског универзитета[65] и Универзитета у Манчестеру. Гејм је именован за Витеза команданта Реда холандског лава за допринос холандској науци.[19]

Гејм је 2011. године постао дописни члан Краљевске холандске академије наука и уметности.[66] Почасни је професор Московског физичко-техничког института, почасни професор Универзитета у Најмегену, почасни члан Института за физику, почасни члан Краљевског хемијског друштва, почасни члан Сингапурског института за физику и почасни професор Кинеске академије наука.[67] Поред тога, Гејм је постао Витез бечелор 2012. године за служење науци.[68][69] Изабран је за иностраног сарадника Националне академије наука САД у мају 2012. године.[70] Додељена му је Коплијева медаља 2013. и Угљеникова медаља 2016. године.

Нобелова награда за физику

уреди
 
Питер Дајмонд, Дејл Мортенсен, Кристофер Писаридес, Константин Новоселов, Андреј Гејм, Акира Сузуки, Еј-инчи Негиши и Ричард Хек, добитници Нобелове награде 2010. године, на прес конференцији на Шведској краљевској академији наука у Стокхолму.

Гејм је добио Нобелову награду за физику 5. октобра 2010. године, заједно са Новоселовим „због револуционарних експеримената са дводимензионалним материјалом графеном”.[71] Након што је чуо да је добио награду, рекао је: „Добро сам, добро сам спавао. Нисам очекивао Нобелову награду ове године” и да се његови планови за тај дан неће променити.[72] Предавање за награду одржано је 8. децембра 2010. године на Универзитету у Стокхолму.[73] Ркеао је да се нада да ће графен и други дводимензионални кристали променити свакодневни живот као што је пластика учинила за човечанство.[74]

Један од Гејмових колега рекао је да његова награда показује да људи и даље могу да добију Нобелову награду за „ленчарење у лабораторији”.[75] Награда га је учинила првом особом која је, као појединац, освојила и Нобелову и Иг Нобелову награду.[76] Када је добио обе ове награде, изјавио је да „искрено, ценим и моју Иг Нобелову награду и Нобелову награду подједнако и за мене је Иг Нобелова награда манифестација да знам да примим шалу, мало самодепрекације увек помаже”.[11]

Приватни живот

уреди

Ставови и мишљења

уреди

Гејм је један од 38 Нобеловаца који су потписали декларацију из 2010. године коју су објавили Учењаци за мир на Блиском истоку чиме се осуђују међународни покушаји бојкота израелских академика, институција и истраживачких центара.[77]

На симпозијуму Nobel Minds у децембру 2010. године, Гејм је изјавио да је одлука одбора за доделу Нобелове награде за мир да се награда додели кинеском дисиденту, заробљенику Љуу Сјаобоу, била снисходљива, говорећи:

„Погледајте људе који додељују Нобелову награду. Они су пензионисани норвешки политичари који су читаве своје каријере провели у сигурном окружењу, у модерној држави богатој нафтом. Настоје да прошире своје погледе на свет, како би свет требало да функционише и како демократија функционише у другој земљи. То је веома, веома снисходљиво — они нису живели у овим земљама. У протеклих 10 година, Кина се развила не само економски, већ се такође и најјачи заговорник људских права сложио да су се и људска права побољшала. Зашто морамо ово изопачити?”[78][79]

Гејм је написао неколико мишљења за часопис Фајненшал тајмс.[80] На популарном Би-Би-Си-јевом радио програму Desert Island Discs, Гејм је 2014. године дао интервју у коме је открио детаље свог приватног живота и укуса у музици.[81]

Национални идентитет

уреди

Гејмово порекло је веома комплексно, а детаљно је описано у његовој аутобиографији за Нобелову награду.[30] У њој је Гејм изјавио да су већина чланова његове породице етнички Немци: његов отац долази из породице Поволшких Немаца, а мајка је такође била углавном Немица. И његов отац и деда по оцу провели су много година свог живота као затвореници у Сибиру у Стаљиновим Гулазима, а „неки чланови породице били су затвореници у немачким концентрационим логорима”. Такође наводи да је „патио од антисемитизма у Русији јер његово име звучи као јеврејско”.[82]

Гејм резимира свој идентитет на следећи начин: „По мом најбољем сазнању, једини Јевреј у породици била је моја прабака, а остатак на обе стране били су Немци. Пошто сам живео и радио у неколико европских држава, сматрам се Европљанином и не верујем да је потребна било каква даљња таксономија, посебно у тако флуидном свету какав је свет науке”.[30][83]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б GEIM, Sir Andre (Konstantin). Who's Who. 2014 (online edition via Oxford University Press изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc.  (потребна претплата)
  2. ^ „BBC iPlayer – Beautiful Minds: Series 2: Professor Andre Geim”. Приступљено 19. 4. 2012. 
  3. ^ „Dr Irina V. Grigorieva, research profile – personal details (The University of Manchester)”. Архивирано из оригинала 28. 7. 2018. г. Приступљено 11. 5. 2019. 
  4. ^ Neubeck, Soeren (2010). Scanning probe investigations on graphene (Теза). University of Manchester. Архивирано из оригинала 17. 05. 2014. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
  5. ^ Novoselov, Konstantin S. (2004). Development and applications of mesoscopic hall microprobes (Теза). Radboud University Nijmegen. ISBN 9789090183664. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
  6. ^ Jalil, Rashid (2012). Novel Substrates for Graphene based Electronics (Теза). University of Manchester. Архивирано из оригинала 19. 04. 2015. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
  7. ^ Jiang, Da (2006). Fabrication, characterization and measurement of atomically thin carbon devices (Теза). University of Manchester. OCLC 643390338. 
  8. ^ Raveendran-Nair, Rahul (2010). Atomic structure and properties of graphene and novel graphene derivatives (Теза). University of Manchester. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
  9. ^ Riaz, Ibtsam (2012). Graphene and Boron Nitride : Members of Two Dimensional Material Family (Теза). University of Manchester. Архивирано из оригинала 17. 05. 2014. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
  10. ^ Young, Gareth (2005). Investigation into the ferromagnetic properties of graphite (Теза). University of Manchester. OCLC 643421462. 
  11. ^ а б в г „BBC Radio 4 – Andre Geim Profile by Helen Grady, first broadcast 27 July 2013”. 
  12. ^ „Mentor of two Nobel Prize winners teaches at Royal Holloway”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2013. г. Приступљено 11. 05. 2019. 
  13. ^ Geim, A. K.; Kim, P. (2008). „Carbon Wonderland”. Scientific American. 298 (4): 90—97. Bibcode:2008SciAm.298d..90G. PMID 18380146. doi:10.1038/scientificamerican0408-90. 
  14. ^ Geim, A. K.; MacDonald, A. H. (2007). „Graphene: Exploring Carbon Flatland” (PDF). Physics Today. 60 (8): 35. Bibcode:2007PhT....60h..35G. S2CID 123480416. doi:10.1063/1.2774096. 
  15. ^ Novoselov, K. S.; Geim, A. K.; Morozov, S. V.; Jiang, D.; Zhang, Y.; Dubonos, S. V.; Grigorieva, I. V.; Firsov, A. A. (2004). „Electric Field Effect in Atomically Thin Carbon Films” (PDF). Science. 306 (5696): 666—669. Bibcode:2004Sci...306..666N. PMID 15499015. S2CID 5729649. arXiv:cond-mat/0410550  . doi:10.1126/science.1102896. 
  16. ^ а б Berry, M. V.; Geim, A. K. (1997). „Of flying frogs and levitrons” (PDF). European Journal of Physics. 18 (4): 307. Bibcode:1997EJPh...18..307B. S2CID 250889203. doi:10.1088/0143-0807/18/4/012. 
  17. ^ а б Geim, A. K.; Dubonos, S. V.; Grigorieva, I. V.; Novoselov, K. S.; Zhukov, A. A.; Shapoval, S. Y. (2003). „Microfabricated adhesive mimicking gecko foot-hair” (PDF). Nature Materials. 2 (7): 461—463. Bibcode:2003NatMa...2..461G. PMID 12776092. S2CID 19995111. doi:10.1038/nmat917. 
  18. ^ „The Nobel Prize in Physics 2010”. Приступљено 7. 2. 2014. 
  19. ^ а б „Hoge Koninklijke onderscheiding voor Nobelprijswinnaars” (на језику: Dutch). Public Information Service of the Government of the Netherlands. Архивирано из оригинала 10. 04. 2015. г. Приступљено 25. 8. 2013. 
  20. ^ „Professor Andre Geim, FRS (Condensed Matter Physics Group – The University of Manchester)”. Архивирано из оригинала 21. 4. 2019. г. Приступљено 11. 5. 2019. 
  21. ^ Geim, A. K. (2009). „Graphene: Status and Prospects”. Science. 324 (5934): 1530—1534. Bibcode:2009Sci...324.1530G. PMID 19541989. S2CID 206513254. arXiv:0906.3799  . doi:10.1126/science.1158877. 
  22. ^ Geim, A. K.; Novoselov, K. S. (2007). „The rise of graphene”. Nature Materials. 6 (3): 183—191. Bibcode:2007NatMa...6..183G. PMID 17330084. S2CID 14647602. arXiv:cond-mat/0702595  . doi:10.1038/nmat1849. 
  23. ^ „Scopus preview - Scopus - Author details (Geim, Andre K.)”. www.scopus.com. Приступљено 11. 5. 2019. 
  24. ^ „andre geim – Google Scholar”. google.com. 
  25. ^ Hargittai, I. N. (2010). „Graphene 2010”. Structural Chemistry. 21 (6): 1151—1154. S2CID 195068381. doi:10.1007/s11224-010-9680-0. 
  26. ^ Novoselov, K. S.; Geim, A. K.; Dubonos, S. V.; Hill, E. W.; Grigorieva, I. V. (2003). „Subatomic movements of a domain wall in the Peierls potential”. Nature. 426 (6968): 812—816. Bibcode:2003Natur.426..812N. PMID 14685231. S2CID 14047262. arXiv:cond-mat/0312631  . doi:10.1038/nature02180. 
  27. ^ Arthur, Charles (12. 4. 1997). „Scientists magnetised by levitating frog”. The Independent. Приступљено 25. 10. 2010. 
  28. ^ Novoselov, K. S.; Geim, A. K.; Morozov, S. V.; Dubonos, S. V.; Zhang, Y.; Jiang, D. (2004). „Room-temperature electric field effect and carrier-type inversion in graphene films”. Bibcode:2004cond.mat.10631N. arXiv:cond-mat/0410631  . 
  29. ^ Robert J Lambert. „The Home of Graphene – The University of Manchester”. manchester.ac.uk. 
  30. ^ а б в г д ђ „Andre Geim – Biographical”. nobelprize.org. 
  31. ^ „RG-RB – 42”. Rg-rb.de. Приступљено 30. 10. 2010. [мртва веза]
  32. ^ Translated from the German by Alex Herzog, "Andre Geim, a German Russian, is Awarded the Nobel Prize for Physics" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2019), Germans from Russia Heritage Collection, North Dakota State University, October 2010.
  33. ^ "Знай наших: лауреатом Нобелевской премии по физике стал российский немец" (језик: руски) (Google Translate). rusdeutsch.ru. 6 October 2010.
  34. ^ а б в Murphy, John. "Renaissance scientist with fund of ideas" Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2010). Scientific Computing World. June/July 2006.
  35. ^ а б в „Andre Geim (The University of Manchester)”. www.condmat.physics.manchester.ac.uk (на језику: енглески). Приступљено 22. 5. 2019. 
  36. ^ а б в "A physicist of many talents"[мртва веза]. Physics World. February 2006. Приступљено 24 October 2010.
  37. ^ Geim, A.; Dubonos, S.; Palacios, J.; Grigorieva Iv, I.; Henini, M.; Schermer, J. (2000). „Fine Structure in Magnetization of Individual Fluxoid States”. Physical Review Letters. 85 (7): 1528—1531. Bibcode:2000PhRvL..85.1528G. PMID 10970546. S2CID 46281431. arXiv:cond-mat/0001129  . doi:10.1103/PhysRevLett.85.1528. 
  38. ^ Nobel lecture https://web.archive.org/web/20121107231015/http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/2010/geim_lecture.pdf
  39. ^ „Grants awarded to Andre Geim by the EPRSC”. Архивирано из оригинала 17. 9. 2017. г. Приступљено 20. 5. 2019. 
  40. ^ а б "Discoverer of graphene back at Radboud University as professor"[мртва веза]. Radboud University Nijmegen. 15 February 2010. Приступљено 24 October 2010.
  41. ^ „The Story of Graphene”. The University of Manchester. 10. 9. 2014. Приступљено 9. 10. 2014. 
  42. ^ а б (October 2009). „22 October 2004: Discovery of Graphene”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2020. г. Приступљено 21. 05. 2019.  (2.14 MB). APS News (American Physical Society) „Архивирана копија”. 18 (9): 2. Архивирано из оригинала 03. 07. 2020. г. Приступљено 21. 05. 2019. . See the online version here [1].
  43. ^ "Radical fabric is one atom thick". BBC News. 22 October 2004. Приступљено 24 October 2010.
  44. ^ Novoselov, K. S.; Geim, A. K.; Morozov, S. V.; Jiang, D.; Zhang, Y.; Dubonos, S. V.; Grigorieva, I. V.; Firsov, A. A. (2004). „Electric Field Effect in Atomically Thin Carbon Films” (PDF). Science. 306 (5696): 666—669. Bibcode:2004Sci...306..666N. PMID 15499015. S2CID 5729649. arXiv:cond-mat/0410550  . doi:10.1126/science.1102896. 
  45. ^ Sanderson, K. (2007). „Carbon makes super-tough paper”. News@nature. doi:10.1038/news070723-7. 
  46. ^ Palmer, Jason. "Bendy gadget future for graphene". BBC News. 14 January 2009. Приступљено 24 October 2010.
  47. ^ Overbye, Dennis. "Physics Nobel Honors Work on Ultra-Thin Carbon". The New York Times. 5 October 2010. Приступљено 24 October 2010.
  48. ^ Brumfiel, G. (2010). „Andre Geim: In praise of graphene”. Nature. doi:10.1038/news.2010.525. 
  49. ^ Black, Richard. "Gecko inspires sticky tape". BBC News. 1 June 2003. Приступљено 19 October 2010.
  50. ^ Highfield, Roger. "Gecko lizards inspire 'Spiderman gloves'". The Daily Telegraph. 23 January 2008. Приступљено 25 October 2010.
  51. ^ Geim, Andrey (септембар 1998). „Everyone's Magnetism” (PDF). Physics Today. 51 (9): 36—39. Bibcode:1998PhT....51i..36G. doi:10.1063/1.882437. 
  52. ^ Geim, A. K.; Grigorieva, I. V.; Dubonos, S. V.; Lok, J. G. S.; Maan, J. C.; Filippov, A. E.; Peeters, F. M. (1997). „Phase transitions in individual sub-micrometre superconductors”. Nature. 390 (6657): 259. Bibcode:1997Natur.390..259G. S2CID 4418440. doi:10.1038/36797. 
  53. ^ Announcement. „PSIPW”. www.psipw.org (на језику: енглески). Приступљено 12. 7. 2018. 
  54. ^ Geim, A. K.; Ter Tisha, H. A. M. S. (2001). „Detection of earth rotation with a diamagnetically levitating gyroscope”. Physica B: Condensed Matter. 294-295: 736—739. Bibcode:2001PhyB..294..736G. doi:10.1016/S0921-4526(00)00753-5. hdl:10498/19331. 
  55. ^ "Winners of the Ig Nobel Prize". Ig Nobel Prize. Приступљено 19 October 2010.
  56. ^ "Scientific American 50: SA 50 Winners and Contributors". Scientific American. 12 November 2006. Приступљено 24 October 2010.
  57. ^ "2007 Mott medal and prize". Institute of Physics. Приступљено 24 October 2010.
  58. ^ „Certificate of Election: EC/2007/16: Andre Geim”. London: The Royal Society. Архивирано из оригинала 11. 7. 2015. г. 
  59. ^ Johnston, Hamish. "Graphene pioneers bag Europhysics prize" Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2010). Physics World. 2 September 2008. Приступљено 24 October 2010.
  60. ^ "Graphene pioneer wins major international prize" Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2012). University of Manchester. 21 April 2009. Приступљено 24 October 2010.
  61. ^ "John J. Carty Award for the Advancement of Science" Архивирано 2010-12-29 на сајту Wayback Machine. United States National Academy of Sciences. Приступљено 19 October 2010.
  62. ^ "Top researchers receive Royal Society 2010 Anniversary Professorships" Архивирано 2010-10-08 на сајту Wayback Machine. Royal Society. 16 October 2009. Приступљено 19 October 2010.
  63. ^ "The Hughes Medal (1902)" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2011). Royal Society. Приступљено 19 October 2010.
  64. ^ "TU Delft honorary doctorate Geim wins Nobel Prize for graphene research"[мртва веза]. Delft University of Technology. 5 October 2010. Приступљено 24 October 2010.
  65. ^ "Prizes and awards" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012). University of Antwerp. Приступљено 25 October 2010.
  66. ^ „Andre Geim”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Архивирано из оригинала 30. 01. 2016. г. Приступљено 24. 1. 2016. 
  67. ^ „(IUCr) A. Geim”. iucr.org. 
  68. ^ „No. 60009”. The London Gazette (Supplement). 31. 12. 2011. стр. 1. 
  69. ^ „Knighthoods for Nobel-winning graphene pioneers”. BBC News. 31. 12. 2011. 
  70. ^ „National Academy of Sciences Members and Foreign Associates Elected”. National Academy of Sciences. 1. 5. 2012. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. 
  71. ^ "The Nobel Prize in Physics 2010". Nobel Prize. Приступљено 26 October 2010. For a video of the announcement, see "Announcement of the 2010 Nobel Prize in Physics". Nobel Prize. Приступљено 26 October 2010. For the interview with Geim following the award, see "Telephone interview with Andre Geim". Nobel Prize. Приступљено 26 October 2010.
  72. ^ "Materials breakthrough wins Nobel". BBC News. 5 October 2010. Приступљено 19 October 2010.
  73. ^ "Nobel Lecture". Nobel Prize. Приступљено 26 October 2010.
  74. ^ "Research into graphene wins Nobel Prize"[мртва веза]. CNN. 5 October 2010. Приступљено 19 October 2010.
  75. ^ Alleyne, Richard. "'Mucking about' with pencil lead and sticky tape wins Nobel Prize for Physics". The Daily Telegraph. 5 October 2010. Приступљено 25 October 2010.
  76. ^ „Geim becomes first Nobel & Ig Nobel winner”. Improbable Research. 5. 10. 2010. Архивирано из оригинала 9. 10. 2010. г. Приступљено 19. 10. 2010. 
  77. ^ „Statement of 41 Nobel Laureates on Academic BDS Actions - Campus News & Climate - SPME Scholars for Peace in the Middle East”. SPME (на језику: енглески). 28. 10. 2010. Приступљено 20. 5. 2019. 
  78. ^ "2010 Nobel Minds". nobelprize.org. Passage begins at about 19:00. Приступљено 10 July 2011.
  79. ^ Bannerman, Lucy. "Liu Xiaobo wrong man for Nobel Peace Prize, say laureates". The Australian. 13 December 2010. Приступљено 10 July 2011.
  80. ^ „Andre Geim (The University of Manchester)”. www.condmat.physics.manchester.ac.uk (на језику: енглески). Приступљено 20. 5. 2019. 
  81. ^ „BBC Radio 4 - Desert Island Discs, Sir Andre Geim”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 20. 5. 2019. 
  82. ^ Gali Weinreb Nobel Laureate Geim: Life sciences suited for small countries Globes 16 November 10 [2]
  83. ^ „Nobel laureate: Life sciences suited to small countries”. The Jerusalem Post - JPost.com. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Андреј Гејм на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Андреј_Гејм&oldid=28908266”