Андреј Власов
Андреј Андрејевич Власов (рус. Андре́й Андре́евич Вла́сов; Ломакино, 14. септембар 1901 — Москва, 1. август 1946) био је совјетски официр (генерал-лајтант), који је током Другог светског рата сарађивао са нацистичком Немачком.[1]
| Андреј Власов | |
|---|---|
 Андреј Власов | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. септембар 1901. |
| Место рођења | Ломакино, Руска Империја |
| Датум смрти | 1. август 1946. (44 год.) |
| Место смрти | Москва, СССР |
| Војна каријера | |
| Војска | Црвена армија Руска ослободилачка армија |
| Учешће у ратовима | Други светски рат |
Власов се истакао борећи са на совјетској страни у бици за Москву. Командовао је 2. ударном армијом у Љубанској офанзиви када је пао у немачко заробљеништво и пристао на сарадњу са руководством Трећег рајха против СССР и стао на чело Руске ослободилачке армије, колаборационистичке организације састављене од ратних заробљеника и емиграната. Власов је био вођа Руског ослободилачког покрета, председник Президијума ослобођења народа Русије (1944—1945), главнокомандујући РОА (28. јануара — 12. маја 1945).
Године 1945. заробила га је Црвена армија, и 1946. осуђен је на смрт због издаје, лишен чина и државних награда.
Извори
уреди- ^ „1943 - A A Vlasov Why have I taken up the struggle against Bolshevism?”. web.archive. Архивирано из оригинала 05. 07. 2008. г. Приступљено 16. 1. 2020.(језик: енглески)
