Андреј Бели

Борис Николајевич Бугајев (рус. Бори́с Никола́евич Буга́ев; Москва, 26. октобар 1880 - Москва, 8. јануар 1934), познат под књижевним псеудонимом Андреј Бели (рус. Андре́й Бе́лый), био је руски песник, романописац, есејиста и књижевни теоретичар. Син угледног математичара Николаја Бугајева, Бели се школовао на природно-математичком факултету у Москви. Истовремено је интензивно проучавао савремену и класичну књижевност и филозофију. По естетичким и поетичким ставовима спада у млађу генерацију руских симболиста. На његова уверења снажно је утицао Кант, Ниче, Рикерт, Владимир Соловјов, а посебо антропозоф Рудолф Штајнер, чији је Бели био сарадник и следбеник. Спајајући драмске, епске и лирске елементе створио је нови књижевни жанр симфонију. Написао их је четири: Херојску, Драмску, Повратак и Пехар олују. Објавио је збирке песама: Злато у азуру, Урна и Пепео. Експериментисао је на плану језика у поеми Глосолалија. Тему Октобарске револуције обрадио је у поеми Христос Воскресе!

Андреј Бели
Андреј Бели (1912)
Лични подаци
Пуно име	Борис Николајевич Бугајев
Датум рођења	(1880-10-26)26. октобар 1880.
Место рођења	Москва, Руско царство
Датум смрти	8. јануар 1934.(1934-01-08) (53 год.)
Место смрти	Москва, Совјетски Савез
Књижевни рад
Утицаји од	Рудолф Штајнер, Фридрих Ниче, Имануел Кант, Владимир Соловјов, Хајнрих Рикерт
Утицао на	Владимир Набоков
Најважнија дела	Злато у азуру (1904) Сребрни голуб (1910) Петроград (1916)

Објавио је неколико романа: Сребрни голуб, Петроград, Москва, Котик Летајев и Покрштени Кинез. У њима је језички инвентивно обрађивао теме односа интелигенције и народа, револуцију, апсурдност постојања и др. Теоријска гледишта објавио је у зборницима Симболизам, Арабеске, Зелена ливада и др. Веома су значајни и његови мемоари На граници двају векова, Почетак века и Између двеју револуција.

Литература

• Стојнић, Мила (1996). „Петербург Андреја Белог”, поговор у: Андреј Бели, Петроград. Светлокомерц. ISBN 978-86-7190-004-1.