Анатолиј Дјатлов
Анатолиј Степанович Дјатлов (рус. Анатолий Степанович Дятлов; Краснојарска Покрајина, 3. март 1931 — Кијев, 13. децембар 1995) био је заменик главног инжењера Чернобиљске нуклеарне електране и надзорник катастрофалног теста сигурности који је резултирао катастрофом у Чернобиљу 1986. године, за коју је одслужио казну у затвору, а ослобођен је као део опште амнестије 1990. године.
Анатолиј Дјатлов | |
|---|---|
.jpg) | |
| Име по рођењу | Анатолиј Степанович Дјатлов |
| Датум рођења | 3. март 1931. |
| Место рођења | Краснојарска Покрајина, Руска СФСР, СССР |
| Датум смрти | 13. децембар 1995. (64 год.) |
| Место смрти | Кијев, Украјина |
| Узрок смрти | Затајење срца |
| Држављанство | СССР |
| Образовање | Московски институт за инжењерску физику |
Биографија
уредиДјатлов је рођен 1931. године у Краснојарској Покрајини, у Руској Совјетској Федеративној Социјалистичкој Републици. Његови родитељи су били сељаци који су живели у близини реке Јенисеј и казнених насеља у Краснојарску.[1] Студирао у струковној школи и радио је као електричар пре него што је примљен на Московски институт за инжењерску физику, где је дипломирао 1959. године.[1]
После дипломирања, радио је на бродоградилишту у Комсомољску на Амуру, постављајући реакторе у подморнице. Током нуклеарне несреће, Дјатлов је примио дозу зрачења од 200 рема, дозу која обично узрокује благо тровање радијацијом, повраћање, дијареју, умор и смањење отпорности на инфекције.[2] Његов син је умро од леукемије.
Чернобиљ
уредиДјатлов се 1973. године преселио се у Припјат, у Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици како би радио у новоизграђеној Чернобиљској нуклеарној електрани. Његов четрнаестогодишњи рад на поморским реакторима на совјетском Далеком истоку учинио је Дјатлова једним од три виша руководиоца у чернобиљској електрани.[1] Он је био задужен за трећу и четврту јединицу.[1]
Дјатлов је 26. априла 1986. године надгледао тест на реактору 4 нуклеарне електране, што је резултирало најгором несрећом у нуклеарној електрани у историји. Током несреће, Дјатлов је био изложен дози зрачења од 390 рем, што је узроковало смрт код 50% погођених особа након 30 дана.[3] Међутим, Дјатлов је преживео. Заједно са Николајем Фомином и Виктором Брјукановим, Дјатлову је суђено због непоштовања сигурносних прописа.[4] Сва тројица су проглашени кривим 1987. године, за грубо кршење сигурносних прописа који су довели до експлозије и осуђени су на десет година затвора.[5] Добио је амнестију након три године.[6]
Написао је књигу[7] у којој је тврдио да је лоша конструкција погона, а не особље постројења, била првенствено одговорна за несрећу. У каснијим извештајима пронађено је да је Дјатлов претио неким радницима електране губитком посла, ако не наставе тестирање те ноћи у Чернобиљу, укључујући Александра Акимова, који је у почетку видео недостатке у реактору и грешке у плановима теста. Анатолиј Дјатлов је умро од затајења срца 1995. године.[8]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г Higginbotham, Adam. Midnight in Chernobyl : the untold story of the world's greatest nuclear disaster (1. Simon & Schuster hardcover изд.). New York. ISBN 9781501134616. OCLC 1083671410.
- ^ Nolan 2016.
- ^ Nolan 2016, стр. 225.
- ^ Burgan 2018, стр. 47
- ^ Worley, N.; Lewins, J. (2003). The Chernobyl Accident and Its Implications for the United Kingdom: Watt Committee: Report (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781135382926.
- ^ Dobbs, Michael (27. 4. 1992). „Chernobyl's 'Shameless Lies'”. The Washington Post. Приступљено 22. 05. 2019.
- ^ „А. С. Дятлов. Чернобыль. Как это было”. www.lib.ru. Приступљено 5. 06. 2019.
- ^ [1] http://accidont.ru/memo/ChNPP.pdf (in Russian)
Литература
уреди- Burgan, Michael (2018). Chernobyl Explosion: How a Deadly Nuclear Accident Frightened the World. North Mankato, Minnesota: Capstone. стр. 47. ISBN 9780756557447.
- Nolan, Dennis P. (2016). Loss Prevention and Safety Control. CRC Press. ISBN 9780429152092.
Спољашње везе
уреди- Воспоминания об Анатолии Степановиче Дятлове
- Карпан Н. В. Очерк по материалам суда над работниками ЧАЭС (Киев — 2001 год)
