Амаркорд
Амаркорд (итал. „Amarcord“) је сатирична драма Федерика Фелинија из 1973. године. Награђен је Оскаром за најбољи филм на страном језику и номинован за најбољу режију и најбољи сценарио. Поред, тога, „Амаркорд“ је освојио и више од десет различитих међународних награда и признања. По мишљењима многих филмских критичара и поштовалаца Фелинијевог опуса, ово је његов најзначајнији филм.[1][2]
| Амаркорд | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Amarcord |
| Жанр | комедија |
| Режија | Федерико Фелини |
| Продуцент | Франко Кристалди |
| Главне улоге | Бруно Занин Магали Ноел Пупела Мађио |
| Музика | Нино Рота Карло Савина |
| Година | 1973. |
| Трајање | 124 минута |
| Земља | Италија Француска |
| Језик | италијански |
| IMDb веза | |
Филм је у великој мери заснован на стварном животу Федерика Фелинија и његовој раној младости у Риминију, мада је Фелини увек негирао да је било који од његових филмова аутобиографски.[3]
Улоге
уреди| Глумац | Улога |
|---|---|
| Бруно Занин | Тита |
| Магали Ноел | фризерка Градиска |
| Пупела Мађио | Миранда Бионди, Титина мајка |
| Армандо Бранчија | Аурелио Бионди, Титин отац |
| Ђузепе Ианигро | Титин деда |
| Стефано Проиети | Олива, Титов брат |
Име филма
уредиРеч (итал. „аmarcord“) потиче из ромањолског дијалекта, који се говори на северу провинције Емилија Ромања, родном крају редитеља Федерика Фелинија. То је у ствари локализам за италијански израз „mi ricordo“, што значи „сећам се“.
Иако је филм на нашим просторима првобитно приказан под оригиналним именом „Амаркорд“, под којим се прославио и стекао култни статус, на појединим телевизијама током деведесетих је приказан и под именом „Сећам се“.
Радња
уреди
Филм прати годину дана живота младог Тите који балансира на граници између детињства и зрелости, окружен читавим низом живописних и ексцентричних ликова у измишљеном граду по имену Борго, на јадранској обали у фашистичкој Италији тридесетих година прошлог века. Фелини претвара свакодневни живот учмале провинције у циркус друштвених ритуала, адолесцентских жеља, мушких фантазија и политичких изврдавања.
Како се време мења и долази пролеће, село одржава фестивал на коме пали симболичну ломачу и слави нови живот. Ово окупљање на главном тргу је прво од многих током читавог филма. Сваки пут када се заједница окупи, њени живописни чланови се приказују у пуној снази, хвалишући се својим бизарним, ишчашеним личностима, а резултат је чиста комика. Неколико сеоских дама носи исцртане обрве у високим, провокативним луковима, у стилу који кипти сексом и драматиком. Филм обилује циркуским, хаотичним тоновима, што отежава праћење чисте структуре заплета; „Амаркорд” се распада у мноштво надреалних секвенци за памћење, од којих неколико прате Титу који тумара живописним провинцијским пејзажом, сазнаје како је локална фризерка стекла надимак, одлази у менталну институцију у посету свом стрицу који одбија да сиђе са дрвета, и замало остварује свој еротски сан са трафиканткињом несвакидашњих облина...
Референце
уреди- ^ Kezich, Tullio (2006). Federico Fellini. Faber and Faber: New York, pp. 314.
- ^ Fava, Claudio G. and Vigano, Aldo, The Films of Federico Fellini, Citadel Press: New York, 1990, pp. 157. Grazzini’s review was first published in Corriere della sera, December 19, 1973.
- ^ POLITIKIN ZABAVNIK - za sve od 7 do 107!
Спољашње везе
уреди- Амаркорд на сајту IMDb (језик: енглески)
- Amarcord на сајту Box Office Mojo (језик: енглески)
- Amarcord на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
- Amarcord film trailer at YouTube (Janus Films Channel)
- Amarcord soundtrack by Nino Rota at YouTube
