Амаларих
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Амаларих или Амаларик, био је син визиготског краља Алариха II и Теодеготе, кћерке остроготског краља, Теодорика Великог и његове прве жене. Амаларих је био дете кад му је отац погинуо у бици код Вујеа (507), те је до 526. године у његово име владао његов деда, Теодорик Велики. Самостално је почео да влада 526. док није био убијен, 531.
Амаларих | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 502. |
Датум смрти | 531. |
Место смрти | Барселона, |
Породица | |
Супружник | Клотилда |
Потомство | Госвинта |
Родитељи | Аларих II Теодегота |
Период | 526-531. |
Претходник | Гесалеих |
Наследник | Теудис |
Биографија
уредиКада је Аларих погинуо 507. године, на његово место је изабран његов незаконити син, Гесалеих, а Амаларих је био одведен на сигурно у Хиспанију. Гесалеих је наставио борбу против Франака, али није имао много успеха, јер је 511. био убијен. Након његове смрти, Визиготским краљевством је владао Теодорик Велики у име свог малолетног унука, Амалариха, а преко свог вице-регента, Теудиса, остроготског племића. Године 522. млади Амаларих је био проглашен краљем а четири године касније, након Теодорикове смрти, преузео је потпуну власт над Визиготским краљевством у Хиспанији и Септиманији, а Провансу је дао на управљање свом рођаку, новом остроготском краљу Аталариху.
Оженио се Клотилдом, кћерком франачког краља, Хлодовеха. Међутим, Амаларих ју је злостављао и приморавао да прихвати аријанство и да се одрекне ортодоксног хришћанства, вере коју је скоро њен отац био прихватио као званичну веру Франачког краљевства, што је изазвало франачку интервенцију. Амаларих је побеђен у Нарбону 531, одакле је побегао у Барселону, где су га убили његови људи[1].
Извори
уреди- ^ Brockhaus Geschichte, Second Edition
Литература
уреди- Овај чланак садржи и део текста из Енциклопедије Британике, издање из 1911. године која је сада у јавном власништву
- Edward Gibbon, History of the Decline and Fall of the Roman Empire Chapter 39
- Història de Catalunya. Barcelona: El Periodico, 1992.
Спољашње везе
уреди