Амазонија
Амазонија (порт. Floresta Amazônica или Amazônia) је велико шумско пространство (прашума) на северу Јужне Америке. Име је добило по реци Амазон. Заузима око 5,5 милиона квадратних километара површине. Налази се на територији девет држава: Бразил (60% прашуме), Колумбија, Перу, Венецуела, Еквадор, Боливија, Гвајана, Суринам и Француска Гвајана. Геолози сматрају да су Анди, приликом судара геолошких плоча, заокружили све воде Јужне Америке. Ерозијом источне обале оне су потекле ка Атлантском океану, створивши Амазонији, тзв. плућа данашњег човечанства.[2] Шума Амазоније је 2019. године доживела велику сечу стабала те је то проузроковало и највеће пожаре још од 2013. године.[3][4]
Амазонска прашума порт. Floresta amazônica шп. Selva amazónica | |
---|---|
Мапа | |
Мапа Амазонског прашумског биорегиона оцртано од стране WWF-а белом бојом[1] и Амазонски слив плавом бојом. | |
Географија | |
Локација | Bolivia, Brazil, Colombia, Ecuador, French Guiana (France), Guyana, Peru, Suriname, and Venezuela |
Координате | 3° S 60° W / 3° Ј; 60° З |
Област | 5.500.000 km2 (2.100.000 sq mi) |
Већина шума се налази у Бразилу, са 60% прашуме, чему следи Перу са 13%, Колумбија са 10%, а са мањим површинама су Боливија, Еквадор, Француска Гвајана, Гвајана, Суринам и Венецуела. Четири нације имају „Амазонас“ као име једне од својих административних регија првог нивоа, а Француска користи назив „Гвајански амазонски парк“ за своје заштићено подручје од кишних шума. Амазон представља више од половине преосталих прашума на планети,[5] и обухвата највећи и најразноврснији предео тропских прашума на свету, са процењених 390 милијарди појединачних стабала подељених у 16.000 врста.[6]
Више од 30 милиона људи из 350 различитих етничких група живи у Амазонији, која је подељена на 9 различитих националних политичких система и 3,344 формално признатих аутохтоних територија. Аутохтони народи чине 9% укупног становништва, а 60 група остаје углавном изоловано.[7]
Види још
уреди- Атланска шума
- Бандејрантс
- Крчење шума амазонске прашуме
- Утицај производње меса на животну средину
- Заштита шума
- Аутохтони народи у Бразилу
- Резерват Тапич
- Организације
Галерија
уреди-
Paraponera clavata мрави имају изузетно болан убод
-
Папагаји на глини у националном парку Јасуни, Еквадор
Референце
уреди- ^ WWF - About the Amazon
- ^ „Представљамо:Седам светских чуда природе” (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала 01. 01. 2014. г. Приступљено 31. 12. 2013.
- ^ Casado, Letícia; Londoño, Ernesto (28. 7. 2019). „Under Brazil's Far-Right Leader, Amazon Protections Slashed and Forests Fall”. The New York Times. Приступљено 22. 8. 2019.
- ^ „Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom”. bbc.com. 21. 8. 2019. Приступљено 22. 8. 2019.
- ^ „WNF: Places: Amazon”. Приступљено 4. 6. 2016.
- ^ „Field Museum scientists estimate 16,000 tree species in the Amazon”. Field Museum. 17. 10. 2013. Приступљено 18. 10. 2013.
- ^ „Inside the Amazon”. Приступљено 5. 11. 2020.
Литература
уреди- Bunker, S.G. (1985). Underdeveloping the Amazon: Extraction, Unequal Exchange, and the Failure of the Modern State. University of Illinois Press.
- Cleary, David (2000). „Towards an Environmental History of the Amazon: From Pre-history to the Nineteenth Century”. Latin American Research Review. 36 (2): 64—96. PMID 18524060.
- Dean, Warren (1976). Rio Claro: A Brazilian Plantation System, 1820–1920. Stanford University Press.
- Dean, Warren (1997). Brazil and the Struggle for Rubber: A Study in Environmental History. Cambridge University Press.
- Hecht, Susanna and Alexander Cockburn (1990). The Fate of the Forest: Developers, Destroyers, and Defenders of the Amazon. New York: Harper Perennial.
- Hochstetler, K. and M. Keck (2007). Greening Brazil: Environmental Activism in State and Society. Duke University Press.
- Revkin, A. (1990). The Burning Season: The Murder of Chico Mendes and the Fight for the Amazon Rain Forest. Houghton Mifflin.
- Wade, Lizzie (2015). „Drones and satellites spot lost civilizations in unlikely places”. Science News. doi:10.1126/science.aaa7864 .
- Weinstein, Barbara (1983). The Amazon Rubber Boom 1850–1920. Stanford University Press.
- Sheil, D.; Wunder, S. (2002). „The value of tropical forest to local communities: complications, caveats, and cautions” (PDF). Conservation Ecology. 6 (2): 9. doi:10.5751/ES-00458-060209. hdl:10535/2768 .
- Deforestation. World Geography. Columbus, Ohio: McGraw-Hill/Glencoe, 2000. 202–204
- Farthing, Linda C.; Kohl, Benjamin H. (2014). Evo's Bolivia: Continuity and Change. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-75868-1.
- Harten, Sven (2011). The Rise of Evo Morales and the MAS. London and New York: Zed Books. ISBN 978-1-84813-523-9.
- Hensel, Silke. "Was There an Age of Revolution in Latin America?: New Literature on Latin American Independence." Latin American Research Review (2003) 38#3 pp. 237–249. online
- Muñoz-Pogossian, Betilde (2008). Electoral Rules and the Transformation of Bolivian Politics: The Rise of Evo Morales. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-60819-1.
- Philip, George; Panizza, Francisco (2011). The Triumph of Politics: The Return of the Left in Venezuela, Bolivia and Ecuador . Cambridge: Polity Press. ISBN 978-0-7456-4749-4.
- Sheil, D.; Wunder, S. (2002). „The value of tropical forest to local communities: complications, caveats, and cautions” (PDF). Conservation Ecology. 6 (2): 9. doi:10.5751/ES-00458-060209. hdl:10535/2768 .
- Sivak, Martín (2010). Evo Morales: The Extraordinary Rise of the First Indigenous President of Bolivia. New York: Palgrave MacMillan. ISBN 978-0-230-62305-7.
- Uribe, Victor M. (1997). „The Enigma of Latin American Independence: Analyses of the Last Ten Years”. Latin American Research Review. 32 (1): 236—255. JSTOR 2504056. S2CID 252750906. doi:10.1017/S0023879100037766.
- Wade, Lizzie (2015). „Drones and satellites spot lost civilizations in unlikely places”. Science. doi:10.1126/science.aaa7864.
- Webber, Jeffrey R. (2011). From Rebellion to Reform in Bolivia: Class Struggle, Indigenous Liberation, and the Politics of Evo Morales. Haymarket Books. ISBN 978-1-60846-106-6.
- Marshall, Larry G.. 1988. Land Mammals and the Great American Interchange. American Scientist 76. 380–388. Accessed 2016-08-26.
- Daza, Blanca Ysabel. 2013. Historia del proceso de mestizaje alimentario entre Colombia y España – History of the integration process of foods between Colombia and Spain (PhD), 1–494. Universitat de Barcelona.
- Francis, John Michael. 1993. "Muchas hipas, no minas" The Muiscas, a merchant society: Spanish misconceptions and demographic change (M.A.), 1–118. University of Alberta.
- Gamboa Mendoza, Jorge. 2016. Los muiscas, grupos indígenas del Nuevo Reino de Granada. Una nueva propuesta sobre su organizacíon socio-política y su evolucíon en el siglo XVI – The Muisca, indigenous groups of the New Kingdom of Granada. A new proposal on their social-political organization and their evolution in the 16th century. Museo del Oro. Accessed 2016-07-08.
- García, Jorge Luis. 2012. The Foods and crops of the Muisca: a dietary reconstruction of the intermediate chiefdoms of Bogotá (Bacatá) and Tunja (Hunza), Colombia (M.A.), 1–201. University of Central Florida. Accessed 2016-07-08.
- Groot de Mahecha, Ana María. 2014 (2008). Sal y poder en el altiplano de Bogotá, 1537–1640, 1–174. Universidad Nacional de Colombia.
- Kruschek, Michael H.. 2003. The evolution of the Bogotá chiefdom: A household view (PhD), 1–271. University of Pittsburgh. Accessed 2016-07-08.
- Ocampo López, Javier. 2007. Grandes culturas indígenas de América – Great indigenous cultures of the Americas, 1–238. Plaza & Janes Editores Colombia S.A..
- Harvey, Robert. 2000. Liberators: Latin America`s Struggle For Independence, 1810–1830. John Murray, London.
- Carvalho, Mónica R.; Jaramillo, Carlos; Parra, Felipe de la; Caballero-Rodríguez, Dayenari; Herrera, Fabiany; Wing, Scott; Turner, Benjamin L.; D’Apolito, Carlos; Romero-Báez, Millerlandy; Narváez, Paula; Martínez, Camila; Gutierrez, Mauricio; Labandeira, Conrad; Bayona, German; Rueda, Milton; Paez-Reyes, Manuel; Cárdenas, Dairon; Duque, Álvaro; Crowley, James L.; Santos, Carlos; Silvestro, Daniele (2. 4. 2021). „Extinction at the end-Cretaceous and the origin of modern Neotropical rainforests”. Science (на језику: енглески). 372 (6537): 63—68. Bibcode:2021Sci...372...63C. ISSN 0036-8075. PMID 33795451. S2CID 232484243. doi:10.1126/science.abf1969. Приступљено 9. 5. 2021.
- Dillehay, Tom D.; Ocampo, Carlos (18. 11. 2015). „New Archaeological Evidence for an Early Human Presence at Monte Verde, Chile”. PLOS One. 10 (11): e0141923. Bibcode:2015PLoSO..1041923D. PMC 4651426 . PMID 26580202. doi:10.1371/journal.pone.0141923 .
- Roosevelt, A.C.; da Costa, M. Lima; Machado, C. Lopes; Michab, M.; Mercier, N.; Valladas, H.; Feathers, J.; Barnett, W.; da Silveira, M. Imazio; Henderson, A.; Sliva, J.; Chernoff, B.; Reese, D.S.; Holman, J.A.; Toth, N.; Schick, K. (19. 4. 1996). „Paleoindian Cave Dwellers in the Amazon: The Peopling of the Americas”. Science. 272 (5260): 373—384. Bibcode:1996Sci...272..373R. S2CID 129231783. doi:10.1126/science.272.5260.373.
Спољашње везе
уреди- Journey into Amazonia
- The Amazon: The World's Largest Rainforest
- WWF in the Amazon rainforest
- Amazonia.org.br Good daily updated Amazon information database on the web, held by Friends of The Earth – Brazilian Amazon.
- amazonia.org Sustainable Development in the Extractive Reserve of the Baixo Rio Branco – Rio Jauaperi – Brazilian Amazon.
- Amazon Rainforest News Original news updates on the Amazon.
- Amazon-Rainforest.org Information about the Amazon rainforest, its people, places of interest, and how everyone can help.
- Conference: Climate change and the fate of the Amazon. Podcasts of talks given at Oriel College, University of Oxford, 20–22 March 2007.
- Dead humpback whale calf in the Amazon