Алфонс Муха

Алфонс Муха
Алфонс Муха
	Алфонс Муха
Лични подаци
Пуно име	Алфонс Марија Муха
Датум рођења	24. јул 1860.
Место рођења	Иванчице, Аустријско царство
Датум смрти	14. јул 1939. (78 год.)
Место смрти	Праг, Протекторат Чешка и Моравска

Алфонс Марија Муха (чеш. Alfons Maria Mucha, Alphonse Mucha; 24. јул 1860 — 14. јул 1939) био је чешки сликар и дизајнер. Муха је вероватно најзначајнији уметник покрета Арт Нуво (Art Nouveau).

Биографија

Рођен је у месту Иванчице у Моравској, у близини града Брна. Као дете певао је у црквеном хору и ту га је привукла црквена уметност. Одлучио је да постане сликар, иако је отац намеравао да га усмери ка каријери чиновника.

Студирао је сликарство у Минхену (1885—1887), а онда се преселио у Париз и наставио студије на Академији Жулиан. За време боравка у Паризу, 1894, израдио је постер - литографију, као рекламу за Сару Бернар^[1]. Овај раскошни стилизовани постер му је донео славу и многе наруџбине. На Светској изложби у Паризу 1900, Муха је дизајнирао павиљон Босне и Херцеговине. Од 1906-1910 боравио је у САД, одакле се вратио да живи у Прагу.^[2]

На почетку Другог светског рата, ухапсили су га и испитивали немачки окупатори. Умро је неколико дана после тога, 14. јула 1939.

Карактеристика дела

Алфонс Муха је израдио мноштво слика, постера, реклама, илустрација, дизајна накита и позоришних сценографија. Његови радови су постали синоним за уметнички покрет „Арт Нуво“. Покрет је тежио да уклопи уметност у свакодневни живот и тако негира елитистичку природу уметности.^[3] Најтраженији призори у његовим делима биле су младе девојке раскошне косе, у лепршавим неокласичним хаљинама, често окружене цвећем и другим декорацијама. Сам уметник је чезнуо да његова уметност буде изнад обичног постера или илустрације, сматрајући да је уметност начин за изражавање узвишених идеја и духовности. Стога му велики комерцијални успех није годио.

Осамнаест година је радио на свом делу Словенска Епопеја (чеш. Slovanská epopej), што је била серија од 20 великих слика - описа словенске историје. Једна од слика представља призор из српске историје: „Крунисање цара Душана“.^[4] О изради овакве серије маштао је од детињства.^[5]

Крунисање цара Душана у Источног римског цара

Фотографија из 1895.

Алфонс Муха је био и изванредан фотограф и за своје слике је користио и фотографије па тако и композиције његових фотографија личе на композиције из његових славних слика.

Избор из дела

позоришни плакат Гисмонда (1894 – 1895),
позоришни плакат Дама са Камелијама ("La Dame aux Camelias") (1896),
позоришни плакат Лорензацио (1896)
календар у боји "Biscuits Lefevre-Utile" (око1897)
позоришни плакат Медеа ("Medee") (1898)
позоришни плакат Самарићанка ("La Samaritaine")
позоришни плакат Тоска ("La Tosca") (1899)
позоришни плакат Хамлет ("Tragique Histoire d'Hamlet - Prince de Danemark") (1899)
плакат – La Plume (око1896)
предлог ентеријера"Приматорског салона“ у општини Праг
предлог златаре Фуке за Жоржа Фукеа у Паризу
предлог павиљона Босне и Херцеговине у Паризу 1900. године
предлог за витраж на прозору катедрале Св. Вита у Прагу (1931)
великоформатне слике „Словенска епопеја“

Референце

^ Бернар, Сара. Уметност театра : глас - покрет - изговор. Нови Сад: Прометеј. ISBN 978-86-7639-336-7. COBISS.SR 136733703
^ Husslein-Arco, Agnes (2009). ALPHONSE Mucha. Munich: Preste. ISBN 978-3-7913-5397-5. COBISS.SR 525779095
^ Brabcová-Orlíkova, Jana (2016). ALFONS Mucha : the Pavilion of Bosnia and Herzegovina at the Exposition Universelle Paris 1900. Prag: Museum of Decorative Arts in Prague. ISBN 978-80-7101-154-5. COBISS.SR 513965030
^ Јанц, Загорка (1985). „Француска сецесија и Алфонс Муха у српским часописима почетком XX века”. Зборник радова Народног музеја. 1 (Год. 12): 45—47. ISSN 0522-8352. COBISS.SR 13052428
^ Jevtović, Jevta (1982). ALFONS Muha i češka secesija. Beograd: Narodni muzej.

Литература

Бернар, Сара. Уметност театра : глас - покрет - изговор. Нови Сад: Прометеј. ISBN 978-86-7639-336-7. COBISS.SR 136733703

Спољашње везе

Музеј Алфонса Мухе
Веб сајт Фондације Муха
Словенска епопеја
Култивиши се Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2017)
Културна башта Балкана

[1] Бернар, Сара. Уметност театра : глас - покрет - изговор. Нови Сад: Прометеј. ISBN 978-86-7639-336-7. COBISS.SR 136733703

[енг_књига-2] Husslein-Arco, Agnes (2009). ALPHONSE Mucha. Munich: Preste. ISBN 978-3-7913-5397-5. COBISS.SR 525779095

[3] Brabcová-Orlíkova, Jana (2016). ALFONS Mucha : the Pavilion of Bosnia and Herzegovina at the Exposition Universelle Paris 1900. Prag: Museum of Decorative Arts in Prague. ISBN 978-80-7101-154-5. COBISS.SR 513965030

[4] Јанц, Загорка (1985). „Француска сецесија и Алфонс Муха у српским часописима почетком XX века”. Зборник радова Народног музеја. 1 (Год. 12): 45—47. ISSN 0522-8352. COBISS.SR 13052428

[muzej-5] Jevtović, Jevta (1982). ALFONS Muha i češka secesija. Beograd: Narodni muzej.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]