Алмашка црква

Алмашка црква је храм света три јерарха Српске православне цркве у Алмашком крају у Новом Саду.

Прву цркву на овом месту саградили су Срби 1718. године, који су се доселили на периферију Петроварадинског шанца из оближњег села Алмаш. Како су сви били сиромашни, и храм су изградили од материјала којим су подизали своје куће - од земље, шибља, трске и дасака. Тај храм од плетера, облепљен блатом и покривен шиндром, посветили су светитељима, чији су ликови били на икони, коју су нашли у земљи кад су копали бунар у порти.

Овако саграђена црква није била дугог века. Саграђена је нова од непечене цигле са сводом крова и дасака и освећена је почетком 1733. године. При цркви је 1762. године служило четири свештеника. Наредна црква саграђена је од чвршћег материјала и освећена тек 1797. године. У истом облику стоји и данас. Само је горњи део звоника којег је касније заменио нижи страдао у бомбардовању 1849. године. Са оштећеним звоником и кровом црква је стајала тако до 1852. године, када је стигла помоћ за обнову од прилога из Русије.

Године 1856. Петар Чортановић иконописац "свих шест престолни икона опро је и поновио о свом труду и трошку".^[1]

Драгоценост Алмашке цркве је Предићева икона "Богородице са Христом". Наручилац те велике иконе која се налази на Богородичином трону, је била супруга Арсе Пајевића новосадског књижара и књижевника, 1905. године. Али та дивна слика је и интригантна, због више канонских разлога. Пре свега, лик Богородице исувише реалистично урађен, а позајмљен је од гђе Анке Пајевић. Дигла се велика бура (расправа) због кршења православног канона, па је уметник морао да се брани од по њему, сувишних критика.^[2]

Алмашка црква је звона набавила пред Први светски рат, али су их Аустријанци током рата, сва скинули и претопили у топове. Када се 1928. године радило на куповини нових (изливању), њихова очекивана тежина је износила 4.905 килограма.^[3]