Алија Шуљак
Алија Шуљак (Требиње, 10. октобар 1901 — Истанбул, 18. октобар 1992) био је политичар, професор и војни официр усташа током Другог светског рата, најпознатији као један од главних починилаца геноцида над Србима у Другом светском рату.
| Алија Шуљак | |
|---|---|
 Алија Шуљак | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. октобар 1901. |
| Место рођења | Засад, Требиње,  Османско царство |
| Датум смрти | 18. октобар 1992. (91 год.) |
| Место смрти | Истанбул, Турска |
| Војна каријера | |
| Служба |  Независна Држава Хрватска1941—1945 |
| Војска | Усташка војница |
| Чин | поглавни побочник |
Биографија
уредиРођен је 1901. године у селу Засад код Требиња. Основну школу завршио је у Требињу, а средњу у Сарајеву. Потом је похађао средње школе у Загребу и Бечу.[1]
Шуљак је припадао групи Муслимана који су своју националност прогласили хрватском и борили се за Независну Државу Хрватску.[2] Већина босанских Муслимана није имала поштовање за ову групу људи, све до 1943. године.[3] Главни организатор подршке усташкој идеологији у регији Гацка био је Алија Шуљак, професор из Требиња.[4] Шуљак је пропагирао усташку идеологију у Гацку и пре Другог светског рата, промовишући фашизам и ширећи верску и етничку мржњу према Србима.[5]
Пре Другог светског рата Шуљак је живео у Дубровнику, где је био усташки повереник за жупанију Дубрава и професор на Трговачкој академији.[6][7][8] Био је члан Побочничког збора Главног усташког штаба.[9]
Други светски рат
уредиКада су силе осовине окупирале Југославију у априлу 1941. године и када су усташе прогласиле успоставу Хрватске, Шуљак је током првог пријема који је организован 24. априла 1941. године у име муслимана из Босне и Херцеговине посетио усташког вођу Анту Павелића.[10] Павелић је Шуљака именовао за усташког комесара за подручје источне Херцеговине и послао га у Гацко.[11][12]
Припадао је групи усташких званичника који су хушкали Муслимане на Србе.[13] Заједно са Андријом Артуковићем, Паваом Цанкијем и Мијом Бабићем, Шуљак је наставио геноцид над Србима.[14]
Шуљак је послао прве јединице усташо-ловаца у Требиње, његово родно место, који су починили први масакр у Херцеговини.[15] Имао је важну улогу у геноцидној усташкој организацији, имајући чин „поглавни побочник“.[16] Постао је познат по организовању агресивне усташке пропаганде.[17] Дана 27. маја 1941. године Шуљак и Тогонал одржали су говор у једном хотелу у Гацку, истичући да сви Срби треба да буду истребљени, а они који не могу да буду истребљени, њих треба послати у Србију.[18]
Крајем јесени 1941. године Шуљак је отишао у рејон Борача и тамо организовао усташке јединице које су палиле српска насеља Бодениште и Вратло.[19] Учествовао је у холокаусту у Независној Држави Хрватској, а организовао је превоз Јевреја у логора Керестинец у октобру 1941. године.[20]
Припадао је групи Муслимана која је подржала успостављање 13. СС брдске дивизије Ханџар.[21]
Емиграција
уредиПосле Другог светског рата, Шуљак је побегао из Југославије. Живео је у Риму и Каиру пре него што се коначно настанио у Истанбулу. Његов син је турски бизнисмен Недим Шуљак који је био подвргнут полицијској истрази у вези са међународним шверцом оружја током и након Рата у Босни и Херцеговини.[22][23]
Преминуо је 18. октобра 1992. године у Истанбулу.
Библиографија
уреди- Suliak, Ali /Alija Suljak./ Initiation a la Cooperation Rurale. Tunis: "Proeres Social," 1961. Suljak, Alija.
Референце
уреди- ^ Bulajić 1988, стр. 419
- ^ Lepre 1997, стр. 27:"Dr. Alija Suljak stood among a group of prominent Muslims who "supported the Croatian state and felt themselves to be Croatian nationals. "
- ^ Lepre 1997, стр. 27:"By 1943 this group was held in fairly low regard by the majority of Bosnias Muslims"
- ^ Istorija Radnickog Pokreta. 1965. стр. 91. „Organizator i rukovodilac ustaške organizacije u gatačkom kraju bio je profesor Alija Šuljak“...”
- ^ Bjelica 1984, стр. 78
- ^ pokreta, Institut za međunarodni radnički pokret (Belgrade, Serbia) Odeljenje za istoriju jugoslovenskog radničkog (1965). Istorija radničkog pokreta. стр. 91. „Alija Šuljak pre rata živeo u Dubrovniku”
- ^ Papić 1985, стр. 71:"Ustaški pobočnici Alija Šuljak, koji je bio i ustaški povjerenik za župu Dubrava u Dubrovniku,..."
- ^ Ratna sećanja iz NOB, 1941-1942: zbornik sećanja. Vojnoizdavački zavod. 1981. стр. 809.
- ^ Ademović 2000, стр. 264
- ^ Prilozi. s.n. 1966. стр. 210. „Šuljak je 24. aprila bio u posjeti kod Ante Pavelića gdje je ispred bosansko-hercegovačkih Muslimana održao pozdravni govor,...”
- ^ Jelić-Butić 1977, стр. 100:"Alija Suljak za područje istočne Hercegovine.“
- ^ Ratna sećanja iz NOB, 1941-1942: zbornik sećanja. Vojnoizdavački zavod. 1981. стр. 291.
- ^ Etudes balkaniques. Edition de líAcadémie bulgare des sciences. 2008. стр. 113. „The same happened during the Second World War - the Ustasa authorities incited the Muslims against the Serbs and thus a Croatian- ... 121 Such were Ademaga Mcsic, Hakija Hadic, Alija Suljak, Hilmija Beslagic, Mehmed Menic, et.al.”
- ^ Petranović 1988, стр. 536:"Genocid nad Srbima sprovodili su Andrija Artuković, Pavao Canki, Alija Šuljak, Mijo Babić (do pogibije u Hercegovini), Ivan Herenčić i drugi. Na području Nevesinja nosilac zločina je Nikola. Mlađenović."
- ^ Bulajić 1988, стр. 419:"Alija Šuljak je uputio prve „ustaše-lovce" u Trebinje, svoje rodno mjesto, gdje su pale prve žrtve ustaškog zločina genocida u Hercegovini."
- ^ Bulajić 1988, стр. 419 "Alija Šuljak je imao važno mjesto u ustaškoj genocidnoj organizaciji, bio je „poglavni pobočnik". Rođen u selu Zasadu kod Trebinja 1901, gdje .."
- ^ Motadel, David (30. 11. 2014). Islam and Nazi Germany's War. Harvard University Press. стр. 213. ISBN 978-0-674-74495-0. „Pavelić's representative and liaison officer, Alija Šuljak, a Muslim who was notorious forhis aggressive Ustaša propaganda”
- ^ Ratna sećanja iz NOB, 1941-1942: zbornik sećanja. Vojnoizdavački zavod. 1981. стр. 297. „Prenio je i sadržinu govora Alije Šuljka i Kreša Togonala, koje su održali 27. maja u hotelu ... Šuljak i Togonal su tada rekli da treba istrijebiti sve Srbe („Što se ne može, treba protjerati za Srbiju”), da će ustaše u svojoj NDH, zajedno sa ...”
- ^ Plećaš, Neđeljko; Dimitrijević, Bojan (2004). Ratne godine. Institut za savremenu istoriju (Институт за савремену историју). стр. 234. „Али, у јесен 1941. године, у овај крај је стигао усташа Алија Шуљак, професор. Он је отпочео да организује усташку војницу у Борачу, која је крајем године попалила српска села Бодениште и Вратло.”
- ^ Bulajić 1988, стр. 252
- ^ Čolaković 1956, стр. 727
- ^ Cornell, Svante; Jonsson, Michael (11. 2. 2014). Conflict, Crime, and the State in Postcommunist Eurasia. University of Pennsylvania Press. стр. 161. ISBN 978-0-8122-4565-3. „Police are also investigating former Bosnian deputy defense minister Hasan Čengić and Turkish businessman Nedim Suljak.”
- ^ Globus. Globus International d.d. септембар 2005. стр. 24.
Литература
уреди- Lepre, George (1997). Himmler's Bosnian Division: The Waffen-SS Handschar Division, 1943-1945. Schiffer Military History. ISBN 978-0-7643-0134-6.
- Bulajić, Milan (1988). Ustaški zločini genocida i suđenje Andriji Artukoviću 1986. godine. Izdavačka radna organizacija "Rad".
- Jelić-Butić, Fikreta (1977). Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska 1941-1945. Liber.
- Papić, Radovan (1985). Hercegovina u revoluciji: sjećanja, analize, dokumenti. NIŠRO "Oslobođenje".
- Petranović, Branko (1988). Jugoslavija 1918-1988. Izdavačka radna organizacija "Rad".
- Čolaković, Rodoljub (1956). Zapisi iz oslobodilačkog rata. Prosveta.
- Ademović, Fadil (2000). Novinstvo i ustaška propaganda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj: štampa i radio u Bosni i Hercegovini, 1941-1945. Medija centar.
