Алекс Марић

Алекс Марић
Алекс Марић
	Алекс Марић
Лични подаци
Пуно име	Александар Марић
Надимак	Алекс
Датум рођења	22. октобар 1984. (40 год.)
Место рођења	Сиднеј, Аустралија
Држављанство	Аустралија ; Србија
Висина	2,11 m
Информације о каријери
НБА драфт	2008. / није изабран
Проф. каријера	2008—2017
Позиција	центар
Сениорска каријера
Године	Клуб
2008—2009 ; 2009—2010 ; 2010—2012 ; 2012—2014 ; 2014 ; 2014—2015 ; 2015 ; 2015 ; 2015—2016 ; 2016 ; 2016—2017 ; 2017 ; 2017	Гранада ; Партизан ; Панатинаикос ; Локомотива Кубањ ; Макаби Тел Авив ; Галатасарај ; Петрохими Бандар Имам ; Гран Канарија ; Будућност ; Обрадоиро ; Сиднеј кингси ; Обрадоиро ; Ал-Мухарак
Репрезентативна каријера
	Аустралија

Александар „Алекс“ Марић (енгл. Aleks Maric, Сиднеј, 22. октобар 1984) је бивши аустралијски кошаркаш српског порекла. Играо је на позицији центра.

Каријера

Ране године

Марић је рођен у Сиднеју, а његови родитељи су пореклом из Книна.^[1] Кошарком је озбиљније почео да се бави на Аустралијском институту за спорт, одакле одлази у САД на даље школовање. Похађао је средњу школу Лајф центар академи у Берлингтону, да би затим провео четири године на Универзитету Небраска. У НЦАА лиги је у својој сениорској години просечно бележио 15,7 поена и 10,2 скока по утакмици.^[1]

Гранада

Професионалну каријеру је започео 2008. године потписивањем уговор са шпанском Гранадом. Са њима проводи једну сезону у којој је на 32 утакмице АЦБ лиге у просеку постизао 4,6 поена и 3,5 скокова за 12 минута по утакмици.^[1]

Партизан

У јулу 2009. на препоруку Владе Шћепановића долази у Партизан.^[1] Са црно-белима проводи једну сезону у којој и клуб а и сам Марић бележе сјајне резултате. Освојени су сви домаћи трофеји (Суперлига, Јадранска лига, Куп Кораћа). Клуб је бележио сјајне резултате у Евролиги, где успева да стигне до фајнал фора први пут после 12 година.

Марић је од релативно непознатог играча у Европској кошарци, убрзо постао један од најбољих центара Евролиге. Најбољу партију сезоне је имао 10. децембра 2009. када је у победи црно-белих над Ефесом забележио 34 поена и 16 скокова уз индекс корисности од 49.^[2] За сјајне партије током децембра 2009. проглашен је за Евролигиног МВП-ја месеца.^[3] Укупно је на 18 утакмица Евролиге бележио просечно 14,6 поена и 8,4 скокова по мечу. За своје партије током сезоне уврштен је у прву поставу идеалног тима Евролиге.^[4]

Од индивидуалних признања у дресу Партизана добио је још награду за најкориснијег играча Купа Кораћа.^[5]

Панатинаикос

У јулу 2010. потписао је двогодишњи уговор са Панатинаикосом који је тренирао Жељко Обрадовић.^[6] У две сезоне у дресу грчког великана није пружао ни приближно добре партије као у Партизану, али је освојио неколико трофеја. Најважнији је сигурно Евролига у сезони 2010/11.^[7] Поред тога освојио је и по једно првенство и куп Грчке.

Каснија каријера

У јулу 2012. Марић одлази у Русију и потписује уговор са Локомотивом Кубањ.^[8] Са Локомотивом проводи наредне две сезоне и у том периоду осваја Еврокуп у сезони 2012/13.^[9]

У сезони 2014/15. Марић је променио чак четири клуба. Сезону је почео у Макабију из Тел Авива.^[10] Ипак након слабих партија, већ у децембру 2014. напушта Макаби и прелази у турски Галатасарај.^[11] Ни у Галатасарају се није задржао дуго јер већ у марту 2015. одлази у Иран где потписује за екипу Петрохими Бандар Имам.^[12] Након кратког боравка у Ирану, Марић се крајем априла 2015. прикључио екипи Гран Канарије где проводи остатак сезоне.^[13]

У септембру 2015. је потписао уговор са екипом Будућности.^[14] У дресу Подгоричана осваја Куп Црне Горе 2016. године. У Јадранској лиги је одиграо 26 утакмица и бележио просечно 9 поена и 7,1 скок по мечу. У априлу 2016. напушта Будућност и прелази у шпански Обрадоиро до краја сезоне.^[15]

Крајем јуна 2016. Марић се вратио у Аустралију и постао члан Сиднеј кингса.^[16] Након завршетка сезоне у Аустралији вратио се у Обрадоиро до краја сезоне 2016/17.^[17] Током 2017. је кратко играо и у Бахреину за Ал Мухарак након чега је завршио играчку каријеру.^[18]

Репрезентација

Био је члан јуниорске репрезентације Аустралије која је 2003. освојила Светско првенство за јуниоре. Поред њега, у тој екипи је наступао и Стивен Марковић, још један Аустралијанац српског порекла.

Са сениорском репрезентацијом Аустралије је наступао на Светском првенству 2010. у Турској и на Олимпијским играма 2012. у Лондону.

Успеси

Алекс Марић у дресу Партизана

Клупски

Партизан:
- Првенство Србије (1): 2009/10.
- Јадранска лига (1): 2009/10.
- Куп Србије (1): 2010.

Панатинаикос:
- Евролига (1): 2010/11.
- Првенство Грчке (1): 2010/11.
- Куп Грчке (1): 2012.

Локомотива Кубањ:
- Еврокуп (1): 2012/13.

Будућност:
- Куп Црне Горе (1): 2016.

Појединачни

Идеални тим Евролиге - прва постава (1): 2009/10.
Најкориснији играч месеца Евролиге (1): 2009/10.
Најкориснији играч Купа Србије (1) : 2010.

Репрезентативни

Статистика

Легенда
ОУ	Одиграно утакмица	СУ	Стартовао утакмица	МПУ	Минута по утакмици
ПШ%	Проценат шута из игре	3П%	Проценат шута за три	СБ%	Проценат шута слободних бацања
СПУ	Скокова по утакмици	AПУ	Асистенција по утакмици	УПУ	Украдених лопти по утакмици
БПУ	Блокова по утакмици	ППУ	Поена по утакмици	ИПУ	Индексних поена по утакмици
Подебљано	Најбоље у каријери

†	Сезона у којој је Марићев тим освојио Евролигу
	Најбољи у лиги

Напомена: Евролига није једино такмичење у којем је играч учествовао, играо је и у домаћим такмичењима

Евролига

Сезона	Екипа	ОУ	СУ	МПУ	ПШ%	3П%	СБ%	СПУ	АПУ	УПУ	БПУ	ППУ	ИПУ
2009/10.	Партизан	18	9	25.5	.607	.000	.648	8.4	1.2	1.2	.6	14.6	21.1
2010/11.†	Панатинаикос	8	0	7.6	.556	.000	.667	3.5	1.0	.6	.4	3.5	6.3
2011/12.	Панатинаикос	22	9	7.1	.673	.000	.560	2.5	.1	.5	.1	3.6	4.9
2013/14.	Локомотива Кубањ	23	10	17.2	.602	.000	.588	3.6	1.0	.8	.6	6.1	8.0
2014/15.	Макаби Тел Авив	8	2	8.8	.571	.000	1.000	2.3	.5	.1	.4	2.3	3.9
2014/15.	Галатасарај	7	2	10.0	.385	.000	.500	2.9	.7	.1	.0	1.7	2.3
Каријера		86	32	14.1	.603	.000	.625	4.1	.7	.7	.4	6.3	9.0

Референце

^ ^а ^б ^в ^г „Марић нови кошаркаш Партизана”. Б92. 7. јул 2009. Приступљено 8. октобар 2013.
^ „ЕЛ: Партизан победио и Ефес Пилсен”. Вести-онлине. 10. децембар 2009. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Евролига: Марић МВП децембра”. Б92. 21. децембар 2009. Архивирано из оригинала 20. 04. 2021. г. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Теодосић МВП Евролиге, Марић у идеалној петорци”. Вести-онлине. 9. мај 2010. Архивирано из оригинала 17. 03. 2017. г. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Партизан, много јак”. РТС. 21. фебруар 2010. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Алекс Марић званично код Жељка”. Мондо. 30. јул 2010. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „ЕЛ: Обрадовић и ПАО прваци Европе!”. Б92. 8. мај 2011. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Алекс Марић у Локомотиви Кубан”. Вечерње новости. 27. јул 2012. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „ШАМПИОНИ: Алекс Марић и Локомотива освојили Еврокуп! (ВИДЕО)”. Телеграф. 13. април 2013. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Алекс Марић потписао за Макаби!”. Моцартспорт. 2. септембар 2014. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Марић напустио Макаби и појачао Галатасарај”. РТРС. 26. децембар 2014. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Алекс Марић изабрао Иран!”. Мондо. 3. март 2015. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Алекс Марић до краја сезоне у Гран Канарији”. Блиц. 29. април 2015. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Алекс Марић и званично у Будућности”. Б92. 3. септембар 2015. Приступљено 15. септембар 2015.
^ „Марић појачао Обрадоиро”. Мондо. 4. април 2016. Приступљено 6. април 2016.
^ „Алекс Марић потписао за Кингсе”. Моцарт спорт. 29. јун 2016. Архивирано из оригинала 02. 07. 2016. г. Приступљено 29. јун 2016.
^ „Алекс Марић се враћа у Шпанију”. Вечерње новости. 10. март 2017. Приступљено 10. март 2017.
^ „Марић за СК: Српска клупска прича није најздравија”. Спорт клуб. 6. јануар 2020. Приступљено 6. јануар 2020.

Спољашње везе

[Marić-1] а ^б ^в ^г „Марић нови кошаркаш Партизана”. Б92. 7. јул 2009. Приступљено 8. октобар 2013.

[2] „ЕЛ: Партизан победио и Ефес Пилсен”. Вести-онлине. 10. децембар 2009. Приступљено 15. септембар 2015.

[3] „Евролига: Марић МВП децембра”. Б92. 21. децембар 2009. Архивирано из оригинала 20. 04. 2021. г. Приступљено 15. септембар 2015.

[4] „Теодосић МВП Евролиге, Марић у идеалној петорци”. Вести-онлине. 9. мај 2010. Архивирано из оригинала 17. 03. 2017. г. Приступљено 15. септембар 2015.

[5] „Партизан, много јак”. РТС. 21. фебруар 2010. Приступљено 15. септембар 2015.

[6] „Алекс Марић званично код Жељка”. Мондо. 30. јул 2010. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 15. септембар 2015.

[7] „ЕЛ: Обрадовић и ПАО прваци Европе!”. Б92. 8. мај 2011. Приступљено 15. септембар 2015.

[8] „Алекс Марић у Локомотиви Кубан”. Вечерње новости. 27. јул 2012. Приступљено 15. септембар 2015.

[9] „ШАМПИОНИ: Алекс Марић и Локомотива освојили Еврокуп! (ВИДЕО)”. Телеграф. 13. април 2013. Приступљено 15. септембар 2015.

[10] „Алекс Марић потписао за Макаби!”. Моцартспорт. 2. септембар 2014. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 15. септембар 2015.

[11] „Марић напустио Макаби и појачао Галатасарај”. РТРС. 26. децембар 2014. Приступљено 15. септембар 2015.

[12] „Алекс Марић изабрао Иран!”. Мондо. 3. март 2015. Приступљено 15. септембар 2015.

[13] „Алекс Марић до краја сезоне у Гран Канарији”. Блиц. 29. април 2015. Приступљено 15. септембар 2015.

[14] „Алекс Марић и званично у Будућности”. Б92. 3. септембар 2015. Приступљено 15. септембар 2015.

[15] „Марић појачао Обрадоиро”. Мондо. 4. април 2016. Приступљено 6. април 2016.

[16] „Алекс Марић потписао за Кингсе”. Моцарт спорт. 29. јун 2016. Архивирано из оригинала 02. 07. 2016. г. Приступљено 29. јун 2016.

[17] „Алекс Марић се враћа у Шпанију”. Вечерње новости. 10. март 2017. Приступљено 10. март 2017.

[18] „Марић за СК: Српска клупска прича није најздравија”. Спорт клуб. 6. јануар 2020. Приступљено 6. јануар 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]