Алексеј Косигин
Алексеј Николајевич Косигин (рус. Алексе́й Никола́евич Косы́гин; Санкт Петербург, 21. фебруар 1904 — Москва, 18. децембар 1980) је био политичар и администратор у Совјетском Савезу. Од 1964. до 1980, Косигин је био Премијер Совјетског Савеза.
| Алексеј Косигин | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Алексеј Косигин 1967. године | |||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||
| Датум рођења | 21. фебруар 1904. | ||||||||||||||||||
| Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја | ||||||||||||||||||
| Датум смрти | 18. децембар 1980. (76 год.) | ||||||||||||||||||
| Место смрти | Москва, Совјетски Савез | ||||||||||||||||||
| Професија | политички радник | ||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||
| Политичка странка | Комунистичка партија Совјетског Савеза | ||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Биографија
уредиКосигин је ступио у Црвену армију 1919, са 15 година, и борио се у Руском грађанском рату. Након тога се образовао у Лењинграду, а затим радио у Сибиру придруживши се Комунистичкој партији 1927.[1] 1930-их је похађао Лењинградски текстилни институт[2] након чега је радио као инжењер, и напредовао је до директора текстилне фабрике „Октобарскаја” у Лењинграду.
Стаљинова Велика чистка је отворила много нових места у партијској администрацији, што је омогућило Косигину да добије стални посао у партији, као шеф лењинградског партијског одсека за индустрију и транспорт, а затим као градоначелник Лењинграда. 1939. је ступио у совјетски кабинет као народни комесар за текстилну индустрију. Исте године, Косигин је изабран у Централни комитет Комунистичке партије Совјетског Савеза. Од 1940. до 1946, био је заменик председавајућега Савета народних комесара Совјетског Савеза са одговорношћу за потрошачке индустрије. Такође је служио као премијер Руске ССР од 1943. до 1946.
Након Другог светског рата, Косигин је постао члан-кандидат Политбироа, а пуноправни члан је постао 1948. Кратко је био на дужности министра финансија Совјетског Савеза 1948, а онда је служио као министар лаке индустрије до 1953.
Након Стаљинове смрти, марта 1953, Косигин је премештен, али пошто је био верни савезник Никите Хрушчова његова каријера се убрзо променила. Постао је председавајући Државног комитета за планирање Совјетског Савеза, 1959. а затим пуноправни члан председништва (како се Политбиро тада звао) 1961.[3] Када је Хрушчов склоњен са власти, октобра 1964, Косјигин је преузео његову функцију совјетског премијера, у почетном тријумвирату са Леонидом Брежњевим као генералним секретаром и Николајем Подгорним као председником.[4]
Косигин је покушао да спроведе економске реформе, како би пребацио акценат совјетске економије са тешке индустрије и војне производње, на лаку индустрију, и производњу потрошачких добара. Брежњев није подржавао ову политику, и ометао је Косигинове реформе. До краја деценије, Брежњев је постао неприкосновени вођа Совјетског Савеза. Иако је Косигин задржао позицију премијера, и остао у Политбироу до 1980, његова позиција је временом слабила.[5]
Косигин се разболео, и напустио је своје дужности октобра 1980, само неколико недеља пре смрти.
Референце
уреди- ^ Law 1975, стр. 222.
- ^ „Алексей Николаевич Косыгин” [Alexei Nikolayevich Kosygin] (на језику: руски). Moscow State Textile University. 27. 11. 2008. Архивирано из оригинала 10. 08. 2010. г. Приступљено 21. 07. 2013.
- ^ Elliott & Lewin 2005, стр. 248.
- ^ Brown 2009, стр. 402.
- ^ „Soviet Union: And Then There Was One”. Time. 03. 11. 1980. Архивирано из оригинала 25. 11. 2010. г. Приступљено 21. 07. 2013.
Литература
уреди- Brown, Archie (2009). The Rise & Fall of Communism. London: Bodley Head. ISBN 978-0-224-07879-5.
- Bacon, Edwin; Sandle, Mark (2002). Brezhnev Reconsidered. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-79463-0.
- Bothwell, Robert; Granatstein, J.L. (1991). Pirouette: Pierre Trudeau and Canadian Foreign Policy. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-5780-8.
- Central Asian Research Centre (1979 (digitalised on 8 February 2010). USSR and Third World. 8. Indiana University: Central Asian Research Centre. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - Chauhan, Sharad (2004). Inside CIA: Lessons in Intelligence. APH Publishing. ISBN 978-81-7648-660-6.
- Colman, Jonathan (2004). A 'special relationship'?: Harold Wilson, Lyndon B. Johnson and Anglo-American relations 'at the summit', 1964–68. Manchester University Press. ISBN 978-0719070104 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ). - Coughlin, Con (2005). Saddam: His Rise and Fall. Harper Perennial. ISBN 978-0-06-050543-1.
- Daniels, Robert Vincent (1993). A Documentary history of Communism in Russia: from Lenin to Gorbachev (3rd изд.). UPNE. ISBN 978-0-87451-616-6.
- Daniels, Robert Vincent (1993). The End of the Communist Revolution. Routledge. ISBN 978-0-415-06150-6.
- Dannenberg, Julia von (2008). The Foundations of Ostpolitik: The Making of the Moscow Treaty between West Germany and the USSR. Oxford University Press. ISBN 978-0199228191 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ). - Dellenbrant, Jan Åke (1986). The Soviet Regional Dilemma: Planning, People, and Natural Resources. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-87332-384-0.
- van Dijk, Ruud (2008). Encyclopedia of the Cold War. 2 (1st изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-97515-5.
- Elliott, Gregory; Lewin, Moshe (2005). The Soviet Century. London; New York: Verso Books. ISBN 978-1-84467-016-1.
- Ellman, Michael (1989). Socialist Planning (2nd изд.). Cambridge University Press Archive. ISBN 978-0-521-35866-8.
- Gibbons, William (1995). The U.S. Government and the Vietnam War: Executive and Legislative Roles and Relationships, Part IV: July 1965-January 1968. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00635-2.
- Harrison, Selig S.; Cordovez, Diego (1995). Out of Afghanistan: the Inside Story of the Soviet Withdrawal. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506294-6.
- Law, David A. (1975). Russian Civilization. New York: Ardent Media. ASIN B003RXSA90.
- Mawdsley, Evan; White, Stephen (2000). The Soviet Elite from Lenin to Gorbachev: The Central Committee and Its Members, 1917–1991. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-829738-3.
- Medvedev, Zhores; Medvedvev, Roy (2006). The Unknown Stalin. London: I.B. Tauris. ISBN 978-1-58567-502-9.
- Moss, Walter (2005). A History of Russia: Since 1855. London: Anthem Press. ISBN 978-1-84331-034-1.
- Robbins, James (2010). This Time We Win: Revisiting the Tet Offensive. Encounter Books. ISBN 978-1-59403-229-5.
- Rutland, Peter (1985). The Myth of the Plan: Lessons of Soviet Planning Experience. Taylor & Francis. ISBN 978-0-8126-9005-7.
- Safire, William (1988). Before the Fall: An Inside View of the Pre-Watergate White House. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80334-5.
- Saikal, Amin (2006). Modern Afghanistan: a History of Struggle and Survival. I.B. Tauris. ISBN 978-1-85043-437-5.
- Service, Robert (2003). The Penguin History of Modern Russia: From Tsarism to the Twenty-first Century (3rd изд.). Penguin Books Ltd. ISBN 978-0-14-103797-4.
- Society for Contemporary Studies (1979). The Contemporary. 23. New Delhi: R.N. Guha Thakurta for Contemporary Journals Ltd. OCLC 1606812.
- Wesson, Robert G. (1978). Lenin's Legacy: The Story of the CPSU. Stanford, Calif: Hoover Press. ISBN 978-0-8179-6922-6.
- Zemtsov, Ilya (1989). Chernenko: The Last Bolshevik: The Soviet Union on the Eve of Perestroika. Transaction Publishers. ISBN 978-0-88738-260-4.
- Zubok, Vladislav Martinovich (2007). A Failed Empire: the Soviet Union in the Cold War from Stalin to Gorbachev. UNC Press. ISBN 978-0-8078-3098-7.
Спољашње везе
уреди
