Александар Шафрански

Александар Шафрански (Харков, Русија, 1889 — ?, ?) је био руски фотограф и фотографски писац. Као руски емигрант деловао је у српској фотографији између 1925. и 1941.

Александар Шафрански
(1929)
Лични подаци
Датум рођења	1889.
Место рођења	Харков,

Биографија

Фотографијом је почео да се бави када му је било десет година.

На почетку Првог светског рата, већ је био искусан аматер, који је одлично владао фотографијом. У својој батерији је начинио доста занимљивих фотографија. Због тога је пребачен официрску школу авијатичара-извиђача, где се специјализовао за авијатичарску фотографију. Због својих одличних радова је остао да ради у школи као наставник фотографије за официре.

У наредним годинама налазио се на разним специјалним дужностима. Био је шеф лабораторија авијатичарских дивизиона и постао је официр фотограф при шефу авијације Донских армија. Завршио је курс авијатичарске фотографије у Енглеској авијатичарској мисији, а затим је постављен за њеног руског инструктора.

Једно време је држао курсеве у Бугарској, али је врло брзо након, 29. маја 1922. године тога прешао у Југославију и већ 1. јуна је почео да ради као бродар на реморкеру „Краљ Крешимир”. Августа исте године је отпочне курсеве фотографије у Југословенској авијацији. Организовао је фото-школу у којој је држао часове војницима, подофицирима и специјални курс за генералштабне приправнике. Управљао је и посебном секцијом за израду планова места од фотографија начињених из ваздуха.

Југословенску авијацију је напустио 1925. године и постао дневничар. Залагањем Александра Костића запослен као фото-лаборант Медицинског факултета у Београду, где је активно учествовао у формирању фотографског одељења Хистолошког института.

Упоредо, деловао је и као члан Београдског фото клуба, и повремено писао текстове о аматерској фотографији (нпр. „О организацији нашег фотоаматерства“, Галерија (Иванец), бр. 6 (1934), pp. 111-113). У релативно кратком раздобљу од девет година објавио више књига из области фотографске технике и технологије и тако постао један од најплоднијих писаца у историји српске фотографије. Анализа његових књига и текстова открива да се осим руском, користио и немачком фотографском литературом.

По отпочињању Другог светског рата губи му се траг (према сећањима неких старих фотографа, нпр. Уроша Влаховића, одселио се у Аргентину).

Књиге

• Основи фотографије, Београд, 1929;
• Како треба фотографисати, Београд, 1934;
• Општа упутства за фотографију, Београд, 1935;
• Прво познанство са апаратом - Leicagrafija, Београд, 1938;
• Leicagrafija - нова ера у фотографији, Београд, 1938;
• Снимање помоћу инфрацрвених зракова, Земун, 1939; (коаутор књиге је Сибин В. Тодоровић, војни пилот; изгледа да постоји и претходно издање исте књиге из 1930).

Литература

• Бранибор Дебељковић, „Жива активност тридесетих година : прилог историји југословенске фотографије“, Фото кино ревија, бр. 9 (1982), стр. 6-7;
• Миланка Тодић, Историја српске фотографије 1839-1940, Београд, 1993, стр. 67, 79, 83;
• Горан Малић, „Допринос руских фотографа српској култури у XIX и XX веку“, Годишњак града Београда, књ. LI, стр. 287 – 314.
• Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.
• Зрнић, Иван, ур. (3. 11. 1929). „Фотографија - Г. Александар Шафрански”. Илустровани лист. Београд. 44: 10. Приступљено 21. 11. 2018.