Александар Станковић (генерал)
Александар Станковић – Аца (Грделица, 18. јул 1879 — Београд, 2. мај 1948) био је високи официр српске војске и дивизијски генерал југословенске војске. У периоду од 1936. до 1940. године био је командант Краљеве гарде.
| Александар Станковић | |
|---|---|
 Дивизијски генерал Александар Станковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. јул 1879. |
| Место рођења | Грделица код Лесковца, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 2. мај 1948. (68 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1899 — 1940 |
| Чин |   Дивизијски генерал |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат |
| Одликовања | Орден Карађорђеве Звезде са мачевима Орден Југословенске круне |
Биографија
уредиРођен 18. јула 1879. године у селу Грделици од оца Јована, првог председника Грделичке општине и мајке Стојанке. У нижу школу Војне академије 32. класа, ступио је по завршених 7 разреда гимназије у Лесковцу, Врању и Нишу. Вишу школу Војне академије завршио је са 16. класом. Након тога био је на годишњем одсуству у Берлину ради усавршавања језика и ради допуне општег образовања. По изласку из Ниже школе Војне академије распоређен је за водника 1901. године у Првом пешадијском пуку „Књаза Милоша“. Потом од 24. априла 1906. године био је водник у Пешадијској подофицирској школи, 16. Пешадијског пука у Стрељачкој чети школе гађања. Након завршене Више школе био је командант чете у 16. Пешадијском пуку, а по повратку из Берлина био је командант чете у Првом пешадијском пуку „Књаза Милоша“. Као такав ушао је у Први балкански рат учествујући у свим борбама свога пука, а потом у Други балкански рат 1913. године.
У Први светски рат полази као командант батаљона у Другом прекобројном пуку учествујући у бици на Церу, када је на Косанијском врху рањен 6. августа 1914. године. После три месеца, 30. новембра исте године у борбама при протеривању Аустријанаца бива опет рањен. По преласку Албаније, са Крфа, одлази за образовање и као командант батаљона у Четвртом добровољачком пуку учествује у борбама у Добруџи, 25. августа 1916. У општем метежу у Румунији спасава принцезу Марију, која као болничарка помаже Станковићу у лечењу, када је у борбама са Бугарима код села Кара Синана по трећи пут био рањен у главу и прса. Како се принцеза Марија после рата удала за краља Александра I Карађорђевића, Станковић се побратимио са краљевском породицом.
Након рата заузимао је положаје: команданта батаљона у 16. Пешадијском пуку и Првом пешадијском пуку, командантa Првог пешадијског пука, командантa Дринске пешадијске бригаде, командантa Дунавске дивизијске области као и на положају команданта Краљеве гарде.[1] Са тог положаја је отишао у пензију.
Током Другог светског рата живео је повучено и није се мешао у политичка дешавања.
Преминуо је 2. маја 1948. године у Београду. Сахрањен је на Новом Гробљу у Београду.
Био је ожењен учитељицом Катарином кћерком Ђорђа Хаџи-Антића из Врања. У браку нису имали деце.[2]
Одликовања
уредиДомаћа одликовања
уреди| Одликовања Дивизијског генерала Александра Станковића [а] | ||||
|---|---|---|---|---|
| ||||
|
|
|
| |
|
|
.svg){kind=small}
|
| |
- Орден Карађорђеве звезде 4. реда
- Орден Карађорђеве звезде са мачевима 4. реда (два пута)
- Орден Белог орла 4. реда
- Орден Белог орла са мачевима 5. реда
- Орден Југословенске круне 2. и 3. реда
- Орден Светог Саве 1. реда
- Златна медаља за храброст
- Медаља за војничке врлине
- Споменице балканских ратова 1912—1913.
- Споменица Првог светског рата 1914—1918.
- Споменица Краља Петра I
- Албанска споменица
Инострана одликовања
уреди- Орден Михаила Храброг 3. реда, Румунија
- Орден Свете Ане са мачевима 3. реда, Русија
- Орден Светог Владимира са мачевима 4. реда, Русија
- Румунска споменица за рат 1916-1918, Румунија
- Ратни крст 1914—1918, Чехословачка
Унапређење у чинове
уреди| Каплар | Поднаредник | Наредник | Потпоручник | Поручник | Капетан Друге класе |
|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
|
|
|
| 1899. | 1900. | 1901. | 2. август 1901. | 22. фебруар 1905. | ? |
| Капетан Прве класе | Мајор | Потпуковник | Пуковник | Бригадни генерал |
Дивизијски генерал |
|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
|
 
|
|
| 29. јун 1912. | ? | ? | 14. октобар 1920. | 28. јуна 1927. | 17. децембар 1932. |
Напомене
уреди- ^ Споменице и медаље нису укључене.
Референце
уреди- ^ Дамјанов & Младеновић 2002, стр. 49.
- ^ Бјелајац 2004, стр. 276.
Литература
уреди- Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6.
- Дамјанов, Петар; Младеновић, Мирослав (2002). Летопис Гарде (1830—2000). Београд: Новинско издавачки центар Војска. ISBN 978-86-7530-041-0.
