Александар Оленик
Александар Оленик (Кикинда, 1. септембар 1973) српски је политичар и адвокат. Бивши је председник Грађанског демократског форума. Такође ради у правном тиму Геј стрејт алијансе, организације која се бори за права ЛГБТ+ особа у Србији.
| Александар Оленик | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Александар Оленик, 2020. | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Датум рођења | 1. септембар 1973. | ||||||||||
| Место рођења | Кикинда, СР Србија,, СФР Југославија | ||||||||||
| Занимање |
| ||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||
| Политичка странка | |||||||||||
| |||||||||||
Биографија
уредиРођен је 1. септембра 1973. године у Кикинди, у тадашњој Социјалистичкој Републици Србији.[1]
Радио је као адвокат у више домаћих и међународних организација, попут Норвешког савета за избеглице, Данског савета за избеглице, Mercy Corps и Фонда за хуманитарно право, где је пред домаћим и међународним судовима заступао националне и верске мањине, интерно расељена лица, избеглице и жртве ратних злочина. Тренутно на сличним случајевима ради у београдском Центру за права мањина и Европском центру за права Рома у Будимпешти. Током 2010. је у УНДП у Београду радио на позицији националног консултанта задуженог за анализу примене Кривичног закона у делу који третира дискриминацију.[2]
Био је члан Покрета слободних грађана, у коме је имао функцију члана извршног одбора и шефа правног тима.
Након што се бивши председник покрета Саша Јанковић повукао из политике, кандидовао се за председника.[3] Убрзо је на ту функцију изабран Сергеј Трифуновић.[4]
Године 2019, уз још неколико чланова, напустио је Покрет слободних грађана почетком, тврдивши да покрет нису напустили због Трифуновића, већ због промене политике.[5]
Био је један од иницијатора оснивања нове политичке организације Грађански демократски форум, чији је председник постао на оснивачкој скупштини у марту 2019.[6]
2020. године нашао се на листи Грађанског демократског форума у оквиру коалиције касније Уједињена демократска Србија, коју су још чинили Србија 21, Лига социјалдемократа Војводине (ЛСВ), Војвођански фронт, Странка модерне Србије (СМС) и неколико искључених чланова Демократске странке, на челу са Горданом Чомић. Коалиција је изашла на Парламентарне изборе у Србији 2020. које је опозиција бојкотовала. Упркос томе, нису успели да освоје ни један мандат, односно само 0,95% гласова[7]. Без обзира на то више чланова са ове листе ушли су владу Ане Брнабић где је Гордана Чомић постала министрка за људска и мањинска права.
На протесте Србија против насиља (2023) позивао је са трга Мајдан у Кијеву.[8]
Ставови
уредиПознат је по својим антиклерикалним ставовима и противљењу Српској православној цркви,[9][10] те се залаже за укидање веронауке у школама у Србији, као и за увођење „пореза на луксуз” за Цркву.[11]
Референце
уреди- ^ „Aleksandar Olenik”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ „Gej strejt alijansa | GSA | Ljudi”. gsa.org.rs. Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ „Sergej Trifunović i Aleksandar Olenik kandidati za predsednika PSG”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ „Sergej Trifunović novi predsednik Pokreta slobodnih građana”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 07. 11. 2020. г. Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ „Olenik: "Nismo napustili PSG zbog Sergeja, nego zbog promene politike"”. Nedeljnik. Архивирано из оригинала 20. 09. 2022. г. Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ „Osnovan Građanski demokratski forum, za predsednika izabran Aleksandar Olenik”. www.021.rs (на језику: енглески). Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ „Представљена коалиција Уједињена демократска Србија”. Politika Online. Приступљено 2024-05-21.
- ^ https://www.facebook.com/politikaonline. „Ништа није случајно – са Мајдана позива на протесте у Београду”. Politika Online. Приступљено 2023-06-08.
- ^ Alo.rs. „NEDOSTOJAN ADVOKAT - VREĐA SPC, VERNIKE, SANU, SRBIJU I MRTVOG LAZANSKOG Olenik luduje i naziva Srbe talibanima - Alo.rs”. alo (на језику: српски). Приступљено 2021-09-09.
- ^ „Olenik: Srpska pravoslavna crkva ponaša se kao partija - CdM”. www.cdm.me (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-09.
- ^ „Olenik: Ukinuti veronauku, crkva da plaća porez na luksuz - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 2. 2020. г. Приступљено 2021-09-09.
