Александар Милутиновић
Александар Милутиновић (Београд, 16. октобар 1948 – 18. септембар 2013) био је српски политичар. Био је истакнути члан градске власти Београда од 1997. до 2000. године, посланик у Народној скупштини Србије од 1997. до 2001. и накратко министар саобраћаја Србије 2000–2001 након пада власти Слободана Милошевића. Милутиновић је био члан Српског покрета обнове (СПО).
Приватна каријера
уредиМилутиновић је рођен у Београду, у тадашњој СР Србији у ФНРЈ.[1] Био је дипломирани инжењер. [2]
Политичар
уредиСПО је учествовао на парламентарним изборима у Србији 1993. године као део веће коалиције Демократског покрета Србије (ДЕПОС). Милутиновић се појавио на двадесет четвртој позицији на листи коалиције у београдској дивизији.[3] Листа је освојила једанаест мандата, а њему није додељен мандат.[4][5] (Од 1992. до 2000. године, изборни закон Србије предвиђао је да се једна трећина посланичких мандата додељује кандидатима на успешним листама по нумеричком редоследу, док ће преостале две трећине бити распоређене међу осталим кандидатима по нахођењу странака или коалиција спонзора. Милутиновић је могао добити факултативни мандат, али у овом случају није)
Влада града Београда
уредиСПО је касније формирао савез под називом Заједно са Демократском странком (ДС) и Грађанским савезом Србије (ГСС). Милутиновић је на локалним изборима у Србији 1996. биран и за Скупштину града Београда и за Скупштину општине Нови Београд као кандидат Заједно.[6][7] Влада Србије, на челу са Милошевићевом Социјалистичком партијом Србије (СПС), у почетку није признала победе Заједно у неколико општина, што је довело до демонстрација. Победа опозиције је на крају призната у већини спорних области, укључујући и град Београд (иако не и на Новом Београду, где је СПС задржао власт).
Када је Заједно у фебруару 1997. званично формирала владу у Београду, Милутоновић је постављен за потпредседника Извршног већа града (тј. заправо потпредседника градске владе).[8] Добио је конкретну одговорност за привреду и финансије.[9][10]
Заједно се потом распао, а Милутиновић је постао гласни критичар градоначелника ДС Зорана Ђинђића, оптужујући га за кршење заједничких споразума и кампању против СПО.[11] Ђинђић је разрешен дужности градоначелника 30. септембра 1997. године, а СПО је постао једина странка у градској власти, која је владала уз неформалну скупштинску подршку СПС-а и Српске радикалне странке (СРС).
Милутиновић је надгледао сектор јавног превоза у Београду током свог времена у градској влади. У фебруару 2000. пожалио се да Влада Србије није одговорила на захтев града за повећање цене карата са пет на осам динара.[12]
Кандидовао се за реизбор у Скупштину Београда у другој изборној јединици Старог града на локалним изборима у Србији 2000. године и поражен од будућег градоначелника Ненада Богдановића, кандидата Демократска опозиција Србије (ДОС).
Посланик и министар у кабинету
уредиМилутиновић је на парламентарним изборима у Србији 1997. године добио друго место на листи СПО за Нови Београд и добио је изборни мандат када је листа освојила два мандата.[13][14] СПС и њени савезници победили су на изборима, а СПО је био у опозицији.
Слободан Милошевић је поражен од кандидата ДОС-а Војислава Коштунице на председничким изборима Савезне Републике Југославије 2000. године, догађају који је подстакао широке промене у владама Србије и Југославије. Прелазна Влада Србије коју чине представници СПС-а, ДОС-а и СПО-а формирана је у октобру 2000. године, а Милутиновић је укључен у администрацију као министар саобраћаја.[15]
Изборни закони Србије су накнадно измењени тако да је цела држава рачунала као јединствен изборни округ и сви мандати су додељени по дискреционом праву успешних партија и коалиција, без обзира на бројчану редослед кандидата. Милутиновић је добио 117. позицију на листи СПО-а, која је углавном била по азбучном реду; листа није прешла изборни цензус да би освојила заступљеност у скупштини.[16] Мандат у влади престао му је 25. јануара 2001.
Администратор
уредиСПО је на парламентарним изборима у Србији 2003. учествовао у савезу са Новом Србијом (НС), а Милутиновић се на њиховој комбинованој листи појавио на педесет трећој позицији.[17] Листа је освојила двадесет и два мандата, а СПО је после избора поново учествовао у коалиционој влади Србије. Милутиновић није враћен у скупштину, али је 25. марта 2004. године именован за генералног директора јавног предузећа Јат ервејз.[18] У овој улози планирао је да ревидира претходни споразум који је Милошевићева влада потписала са Ербасом и да купи нове авионе од Боинга, иако тај план није био успешан.[19][20][21] ЈАТ је ушао у стечај 17. фебруара 2005. године, а Милутиновић је смењен са места директора.[22]
Смрт
уредиМилутиновић је преминуо 18. септембра 2013.[23]
Изборни рекорд
уредиСкупштина града Београда
уреди| Ненад Богдановић | Демократска опозиција Србије (Демократска странка) | Изабрани |
| Василије Јеремић | Србија заједно | |
| Лепосава Милићевић | Социјалистичка партија Србије – Југословенска левица (Југословенска левица) | |
| Александар Милутиновић (дужник за Нови Београд) | Српски покрет обнове | |
| Ненад Чопорда | Српска странка | |
| Немања Шаровић | Српска радикална странка |
Референце
уреди- ^ "Vremeplov (18. septembar 2019)", Radio Television of Serbia, 18 September 2019.
- ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 28. децембра 2003. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (6. СРПСКИ ПОКРЕТ ОБНОВЕ - НОВА СРБИЈА - ВУК ДРАШКОВИЋ - ВЕЛИМИР ИЛИЋ), Republika Srbija – Republička izborna komisija, accessed 10 December 2021.
- ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 19. и 26. децембра 1993. године и 5. јануара 1994. године – ЗБИРНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (1 Београд), Republika Srbija – Republička izborna komisija, accessed 10 December 2021.
- ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 19. и 26. децембра 1993. године и 5. јануара 1994. године – РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА (Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије, одржаних 19. и 26. децембра 1993. године и 5. јануара 1994. године), Republika Srbija – Republička izborna komisija, accessed 10 December 2021.
- ^ Službeni glasnik (Republike Srbije), Volume 50 Number 2 (25 January 1994), pp. 193-194.
- ^ Službeni List (Grada Beograda), Volume 43 Number 3 (22 February 1997), p. 1.
- ^ Milutinović was elected for New Belgrade's thirty-fourth division. See Službeni List (Grada Beograda), Volume 41 Number 1 (22 January 1997), pp. 2-3.
- ^ "Belgrade assembly elects new executive council members," British Broadcasting Corporation Monitoring Service: Central Europe & Balkans, 24 February 1997 (Source: Beta news agency, Belgrade, in Serbo-Croat 1548 gmt 21 Feb 97).
- ^ "Radicals attack new Belgrade mayor," British Broadcasting Corporation Monitoring Service: Central Europe & Balkans, 28 February 1997 (Source: 'Nasa Borba', Belgrade, in Serbo-Croat 0955 gmt 26 Feb 97).
- ^ 'We will invite the Government of Serbia to talk to 400,000 Belgraders', Naša borba, 28 April 1997, accessed 10 December 2021.
- ^ "Belgrade mayor survives vote of confidence," British Broadcasting Corporation Monitoring Service: Central Europe & Balkans, 21 July 1997 (Source: Tanjug news agency, Belgrade, in English 2158 gmt 18 Jul 97).
- ^ "Belgrade authorities report no reply from Serbian government over fares," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 2 February 2000 (Source: Beta news agency, Belgrade, in Serbo-Croat 1630 gmt 2 Feb 00).
- ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године – ЗБИРНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (3 Нови Београд), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 18 August 2021.
- ^ [РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА – Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије, одржаних 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године], Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 28 August 2021.
- ^ "SPO appoints representatives for transitional Serbian government," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 19 October 2000 (Source: Beta news agency, Belgrade, in Serbo-Croat 2020 gmt 18 Oct 00).
- ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 23. децембра 2000. године и 10. јануара 2001. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (2 „Српски покрет обнове – Вук Драшковић" – Вук Драшковић), Republika Srbija – Republička izborna komisija, accessed 10 December 2021.
- ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 28. децембра 2003. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (6. СРПСКИ ПОКРЕТ ОБНОВЕ - НОВА СРБИЈА - ВУК ДРАШКОВИЋ - ВЕЛИМИР ИЛИЋ), Republika Srbija – Republička izborna komisija, accessed 10 December 2021.
- ^ "Serbian government appoints new Yugoslav airlines chief," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 26 March 2004 (Source: FoNet news agency, Belgrade, in Serbian 1438 gmt 25 Mar 04).
- ^ "Serb airline JAT plans to buy Boeing planes," Reuters News, 10 June 2004.
- ^ "Serbia's JAT Airways to purchase Boeing jets," Associated Press Newswires, 15 October 2004.
- ^ Marko Lakić and Borko Pavićević, "'Jat' čeka Godoa", Politika, 16 July 2008, accessed 10 December 2021.
- ^ "Serb Govt Appoints Flag Carrier Receiver," SeeNews, 17 February 2005.
- ^ "Vremeplov (18. septembar 2019)", Radio Television of Serbia, 18 September 2019.
- ^ Službeni List (Grada Beograda), Volume 46 Number 13 (15 September 2000), p. 435; Službeni List (Grada Beograda), Volume 46 Number 15 (20 October 2000), p. 469-470.