Александар Васиљевски
Александар Михајлович Васиљевски (рус. Алекса́ндр Миха́йлович Василе́вский; Вичуга, Костромска губернија, 30. септембар 1895 — Москва, 5. децембар 1977) био је совјетски маршал и двоструки херој Совјетског Савеза. Био је начелник Генералштаба совјетских оружаних снага и заменик министра одбране током Другог светског рата, као и министар одбране од 1949. до 1953. године. Као начелник Генералштаба, током Великог отаџбинског рата, Васиљевски је био одговоран за планирање и координацију готово свих одлучујућих совјетских офанзива, од контраофанзиве код Стаљинграда до Источнопруске офанзиве и битке за Калињинград.
| александар васиљевски | ||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Александар Васиљевски | ||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | ||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 30. септембар 1895. | |||||||||||||||||||||
| Место рођења | Вичуга, Костромска губернија, Руска Империја | |||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 5. децембар 1977. (82 год.) | |||||||||||||||||||||
| Место смрти | Москва, Руска СФСР, Совјетски Савез | |||||||||||||||||||||
| Професија | војно лице | |||||||||||||||||||||
| Деловање | ||||||||||||||||||||||
| Учешће у ратовима | Први светски рат Руски грађански рат Велики отаџбински рат | |||||||||||||||||||||
| Служба | Совјетска армија 1915 — 1977. | |||||||||||||||||||||
| Чин | маршал Совјетског Савеза | |||||||||||||||||||||
| Министар одбране СССР | ||||||||||||||||||||||
| Период | 1949 — 1953. | |||||||||||||||||||||
| Претходник | Николај Булгањин | |||||||||||||||||||||
| Наследник | Иван Јумашев | |||||||||||||||||||||
| Херој | ||||||||||||||||||||||
| Херој СССР од | 29. јула 1944. 8. септембра 1945. | |||||||||||||||||||||
| Одликовања |
| |||||||||||||||||||||
Биографија
уредиРођен је 30. септембра 1895. године (18. септембра по старом календару), у месту Вичуга, у Костромској губернији.
Васиљевски је започео војну каријеру током Првог светског рата, дошавши до чина капетана до 1917. Почетком Октобарске револуције и Руског грађанског рата, је постао члан Црвене армије и учествовао је у Пољско-совјетском рату.[1][2][3] Након рата је брзо напредовао кроз чинове, поставши командир пука до 1930. године. На овој позицији је показао велику вештину у организацији и тренирању трупа, што није прошло незапажено, и 1931. је постављен за члана Директората за војнички тренинг. Године 1937, након Стаљинове Велике чистке, унапређен је у генералштабног официра.[1][4]
Почетком совјетске контраофанзиве 1943, Васиљевски је координисао и спроводио офанзиву Црвене армије области горњег тока реке Дон, у области Доњецког басена, Крима Белорусије и балтичких држава, завршивши рат освајањем Калињинграда у априлу 1945. У јулу 1945. је постављен за команданта совјетских снага на далеком истоку, где је спровео инвазију на Манџурију и касније примио предају Јапана.[5] Након рата је постао министар одбране, што је позиција на којој је био до Стаљинове смрти, 1953. Доласком на власт Хрушчова, Васиљевски је скрајнут и на крају је пензионисан.
Умро је 5. децембра 1977. године у Москви и је сахрањен у зидинама Кремља, у знак признања његове пређашње службе отаџбини.[1]
Референце
уреди- ^ а б в K.A. Zalessky, Stalin's empire (biographic dictionary), Moscow, Veche, 2000 (entry: Vasilevsky).
- ^ Vasilevsky 1978, стр. 41–49.
- ^ Tucker 2003, стр. 339
- ^ Vasilevsky 1978, стр. 82.
- ^ Marston 2005, стр. 242.
Литература
уреди- Marston, Daniel (2005). The Pacific War Companion: From Pearl Harbor to Hiroshima. Osprey. стр. 242. ISBN 978-1-84176-882-3.
- Tucker, Spencer (2003). Who's Who in Twentieth Century Warfare. Taylor & Francis. стр. 339. ISBN 978-0-203-40253-5.
- Vasilevsky, Aleksandr (1978). The matter of my whole life. Moscow: Politizdat.
- K.A. Zalessky (2000). Stalin's empire. Moscow: Veche.
