Албрехт II Немачки

Албрехт II Немачки, познат и као Албрехт II Хабзбуршки (англицизирано: Алберт II Немачки или Алберт II Хабзбуршки) (16. август 1397, Беч-27. октобар 1439, Естергом), био је угарски и немачки краљ (1437/8 - 1439), као и аустријски надвојвода (1404—1439).

Албрехт II Немачки
Албрехт II Немачки
Лични подаци
Пуно име	Албрехт II Хабзбуршки
Датум рођења	(1397-08-16)16. август 1397.
Место рођења	Беч, Свето римско царство
Датум смрти	27. октобар 1439.(1439-10-27) (42 год.)
Место смрти	Естергом или Ђер, Немачко-Угарска империја
Породица
Супружник	Елизабета Луксембуршка
Потомство	Ладислав V Посмрче, Anne of Austria, Landgravine of Thuringia, Елизабета Хабзбуршка, George of Habsburg, Heir of Austria
Родитељи	Албрехт IV, Војвода од Аустрије Јохана Софија од Баварске
Династија	Хабзбурзи
Краљ Угарске
Период	1437—1439.
Претходник	Жигмунд Луксембуршки
Наследник	Владислав III Јагелонац
Краљ Чешке
Период	1438—1439.
Претходник	Жигмунд Луксембуршки
Наследник	Фридрих III, цар Светог римског царства
Краљ Немачке
Период	1438—1439.
Претходник	Жигмунд Луксембуршки
Наследник	Фридрих III, цар Светог римског царства

Биографија

Порекло и младост

Албрехт је био син Албрехта IV Аустријског и Јохане Софије од Баварске. Већ 14. септембра 1404. године, отац му је умро па је морао да наследи читаву северну Аустрију. Албрехт је добио име Албрехт V од Аустрије, а Леополд IV од Аустрије му је 1406. године постао регент. То је после аустријских раздора довело и до грађанског рата између Албрехта и Леополда на једној и Ернеста Гвозденог на другој страни. После завршетка школовања, са 14 година, Албрехт је стабилизовао ситуацију у земљи.

Амбиције према немачкој, чешкој и угарској краљевској круни

28. септембра 1421. године оженио се Елизабетом Луксембуршком, кћерком угарско-немачко-чешког краља Жигмунда Луксембуршког. Тако је постао наследник наведених територија.

Владавина

Долазак на власт у Угарској и Немачкој

После Жигмундове смрти 9. децембра 1437. године наследио је угарску круну, али наки племићи нису прихватили Албрехта за краља. То је дало повода Турцима да нападну угарске вазале, па чак и саму Угарску. Албрехт се крунисао 1. јануара 1438. године у Стоном Београду.

Дана 18. марта Албрехт се у Франфурту на Мајни крунисао за немачког краља.

Албрехт II Немачки и Елизабета Луксембуршка, на Албрехтовом олтару у манастиру код Клостернојбурга у Аустрији, слика настала око 1438. године.

Казимир IV

Долазак на власт у Чешкој и Немачкој и последице

После крунисања појурио је у Чешку да тамо сузмија јаку опозицију против себе. Коловођа те опозиције је био пољски принц Казимир Јагелонац, брат пољског краља, будући пољски краљ Казимир IV. У Чешкој се задржио више од годину дана не обраћајући довољно пажње према јужним границама. На јужним границама је оставио београдског заповедника и северинског бана Јаноша Хуњадија и Таловце, хрватске банове да бране границу, али Турци су успели да освоје Ердељ и за 6 седмица да заробе 70.000 људи. Албрехт је за то време успео да се 29. јула крунише у Прагу за чешког краља.

Устанак племића и пад Србије

Турци су у априлу напали Српску деспотовину, где нису затекли никакав већи отпор. У први мах у Србији су се само одржали Ново Брдо, на југу и Смедерево, на северу. Већ 18. маја Турци су опсели Смедерево, које је пало 18. августа 1439. године, а са њим и цела Србија. Албрехт је показао доста воље да се одазове, али је био заузет са борбом против Казимира. Казимир је у рано пролеће изазвао побуну угарске властеле и немачких кнежева и тражио је ограничење краљеве власти. Властела је тако постала моћнија и од самог краља, који је морао да остане пасиван.

Будимски споразум

У мају краљ је сабором у Будиму ограничио своју власт. Краљ је сада морао да по савету племића да поставља палатине и није смео да удаје своје кћерке или да жени синове без одобрења племића. Чак је морао стално да живи у Угарској. Свештеници су били ослобођени од пореза. Племићи од сада нису морали да ратују изван државе. Краљ није смео да странцима дели области и службе, исто то нису смели ни други племићи. Албрехт није смео да продаје или да у залог своје поседе или поседе умрлих племића, него давати као награду само Угарима. Краљ је 29. маја обавезао да ће поштовати те нове законе. Сада је коначно могао да скупи војску да се бори против Турака.

Рат против Турака и смрт

Албрехт је у 30. маја Будиму почео да скупља војску за рат против Турака. До јула у краљ је Сегедину скупио 25 000 коњаника. Њима се придружио српски деспот Ђурађ Бранковић. Угарска војска је кренула 29. јула. У Бачкој војска је почела да се разилази. Албрехт је схватио да не може да победи Турке, па је наредио повлачење. После дугог повлачења умро је од дизентерије 27. октобра 1439. године у близини Естергома или Ђера, пре свог крунисања у Риму, за цара Светог римског царства.

Породично стабло

16. Албрехт I Хабзбуршки

8. Албрехт II, војвода Аустрије

17. Елизабета Корушка (краљица Немачке)

4. Албрехт III, војвода Аустрије

18. Улрих III од Фирта

9. Јохана од Фирта

19. Joanna of Burgundy

2. Албрехт IV, Војвода од Аустрије

20. John II, Burgrave of Nuremberg

10. Фридрих V, бурггроф Нирнберга

21. Elisabeth of Henneberg

5. Beatrice of Nuremberg

22. Frederick II, Margrave of Meissen

11. Elisabeth of Meissen

23. Матилда од Баварске

1. Албрехт II Немачки

24. Лудвиг II, војвода Баварске

12. Лудвиг IV, цар Светог римског царства

25. Matilda of Habsburg

6. Албрехт I Баварски

26. Вилијам I, гроф од Еноа

13. Маргарета II, грофица Еноа

27. Жана од Валоа

3. Јохана Софија од Баварске

28. Bolesław III, Duke of Legnica

14. Louis I, Duke of Brieg

29. Маргарета од Чешке

7. Маргарета од Брига

30. Henry IV, Duke of Żagań

15. Agnes of Sagan

31. Matilde of Brandenburg

Литература

• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Albert II. (German king)”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
• Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.