Аладин
Аладин (арап. علاء الدين) је средњоисточне народна прича. Једна је од прича из збирке „Хиљаду и једна ноћ” и такође је једна од најпознатијих, иако је причу у збирку додао Француз Антона Галанд у 18. вијеку.[2]
Резиме радње
уреди
Аладин је сиромашни млади неспретњаковић који живи у „једном од градова Кине”. Он је регрутован од стране једног чаробњака из Магреба, који се сматра братом његовог покојног оца, Мустафе кројача, убеђујући Аладина и његову мајку у своју добро вољу претварајући се да ће запослити Аладина код богатог трговца. Прави чаробњаков мотив је да убеди Аладина да му донесе чаробну уљану лампу из чаробне пећине пуне замки. Након што га чаробњак покуша преварити, Аладин остаје заробљен у пећини. На срећу, Аладин још увек носи чаробни прстен који му је чаробњак дао. Протрљавши руке у очају, случајно протрља прстен и затим се јавља џин (натприродно биће) који га ослобађа из пећине и он се враћа мајци, носећи лампу са собом. Када је његова мајка покушала да очисти лампу, како би је могли продати за храну, јавља се далеко моћнији џин од онога у прстену, који је обавезан да уради све што му затражи особа која држи лампу.
Уз помоћ џина из лампе, Аладин постаје богат и моћан и жени се принцезом Бадрулбадур, султановом ћерком (након пропасти њеног брака са везировим сином). Џин саграђује Аладину и његовој жени палату, величанственију од султанове.
Чаробњак сазнаје за Аладинову добру срећу, и враћа се; ставља руке на лампу варајући Аладинову жену (која је несвесна лампине важности) нудећи јој у замену „нову лампу за стару”. Наређује џину да пренесе целу палату, заједно са свим садржајем у њој, његовом дому у Магребу. На срећу, Аладин још увек носи чаробни прстен и има могућност да призове слабијег џина. Џин из прстена није у могућности да директно поништи било коју магију коју је починио џин из лампе, али може да пренесе Аладина у Магреб где, уз помоћ лукавства његове жене враћа лампу и убија чаробњака, враћајући палату на првобитно место.
Чаробњаков моћнији и злокобнији брат, намеравајући да уништи Аладина због убиства брата, маскира се у старију жену познату по својим исцелитељским моћима. Бадрулбадур пада на ту маску и наређује „жени” да остане у њеној палати у случају избијања болести. Аладина џин упозорава на претњу и он убија уљеза. Након тога, сви живе срећно до краја живота, а Аладин наслеђује тастов престо.
Поставка
уредиПочетне реченице приче, како у Галандовој тако и у Бертоновој верзији, постављају је у „један од градова Кине“.[3] С друге стране, у остатку приче практично нема ничега што није у складу са блискоисточним окружењем. На пример, владар се помиње као „султан“, а не као „цар“, као у неким препричавањима, а људи у причи су муслимани и њихов разговор је испуњен муслиманским флоскулама. Јеврејски трговац купује Аладинову робу, али се не помињу будисти, даоисти или конфучијанци.
Због свега овога, спекулације о „правом“ кинеском окружењу зависе од знања о Кини које приповедач народне приче (за разлику од географског стручњака) можда не поседује.[4] У раној арапској употреби, познато је да је Кина коришћена у апстрактном смислу за означавање егзотичне, далеке земље.[5][6]
Мотиви и варијанте
уредиТип приче
уредиПрича о Аладину је класификована у индексу Арне–Томпсон–Утер као прича типа АТУ 561, „Аладин“, према лику. У Индексу, прича о Аладину се налази поред два слична типа прича: АТУ 560, Чаробни прстен, и АТУ 562, Дух у плавој светлости.[7] Све приче говоре о несрећном и осиромашеном дечаку или војнику, који пронађе магични предмет (прстен, лампу, кресиво) који испуњава његове жеље. У овој врсти приче, магични предмет је украден, али на крају враћен захваљујући употреби другог магичног предмета.[8]
Дистрибуција
уредиОд свог појављивања у Хиљаду и једној ноћи, прича се интегрисала у усмену традицију. Научници Тон Декер и Тео Медер пронашли су варијанте широм Европе и Блиског истока.[9]
Потврђена је индијска варијанта, под називом Чаробна лампа и прикупљена међу народом Сантала.[10][11]
Занимљивости
уредиПремда се у причи наводи Кина као земља у којој се радња одвија, јасно је да је аутор намјерно одабрао ову далеку и Арапима потпуно непознату источноазијску земљу ради додавања егзотичних нијанси самој нарацији. У причи, сви ликови имају арапска имена, "кинески" владар је типични арапски султан, начин живота и географија перфектно осликавају Блиски исток тог времена и нимало не подсјећају на Кину. Сви културни елементи у нарацији су арапски, често се може чути како се ликови заклињу Алахом, а и џинови представљају мотив из арапске митологије. Према томе, изгледа да наратор малтене није о Кини знао ништа, једино је знао да је то далека и културно потпуно различита земља од тадашњег арапског свијета, па ју је узео као средиште нарације како би унио више егзотике.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Aladdin at Project Gutenberg
- ^ Payne, John. Alaeddin and the Enchanted Lamp and Other Stories, (London 1901) gives details of Galland's encounter with 'Hanna' in 1709 and of the discovery in the Bibliothèque Nationale, Paris of two Arabic manuscripts containing Aladdin and two more of the 'interpolated' tales. Text of "Alaeddin and the enchanted lamp"
- ^ Plotz 2001, стр. 148–149
- ^ Honour (1973) - Section I "The Imaginary Continent"
- ^ Arafat A. Razzaque (10. 8. 2017). „Who was the "real" Aladdin? From Chinese to Arab in 300 Years”. Ajam Media Collective.
- ^ Olivia B. Waxman (2019-05-23). „Was Aladdin Based on a Real Person? Here's Why Scholars Are Starting to Think So”. Time. Приступљено 2020-07-07.
- ^ Ranke, Kurt (1966). Folktales of Germany. Routledge & K. Paul. стр. 214. ISBN 978-81-304-0032-7.
- ^ Thompson, Stith (1977). The Folktale. University of California Press. стр. 70-73. ISBN 0-520-03537-2.
- ^ Deker, Ton; Meder, Theo. "Aladdin en de wonderlamp". In: Van Aladdin tot Zwaan kleef aan. Lexicon van sprookjes: ontstaan, ontwikkeling, variaties. 1ste druk. Ton Dekker & Jurjen van der Kooi & Theo Meder. Kritak: Sun. 1997. p. 40.
- ^ Campbell, A., of the Santal mission. Santal Folk-Tales. Pokhuria, India : Santal Mission Press. 1891. pp. 1-5.
- ^ Brown, W. Norman (1919). „The Pañcatantra in Modern Indian Folklore”. Journal of the American Oriental Society. 39: 1—54. JSTOR 592712. doi:10.2307/592712.
Литература
уреди- Allen, Roger (2005). The Arabic Literary Heritage: The Development of Its Genres and Criticism. Cambridge University Press. ISBN 9780521485258.
- Burton, Sir Richard (2009). Aladdin and the Magic Lamp. Digireads.com Publishing. ISBN 978-1-4209-3193-8.
- Dobie, Madeleine (2008). „Translation in the contact zone: Antoine Galland's Mille et une nuits: contes arabes”. Ур.: Makdisi, S.; Nussbaum, F. The Arabian Nights in Historical Context. Oxford University Press. ISBN 9780199554157.
- El-Shamy, Hasan (2004). „The Oral Connections of the Arabian Nights”. The Arabian Nights Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 9781576072042.
- Honour, Hugh (1973). Chinoiserie: The Vision of Cathay. Ican. ISBN 978-0064300391.
- Horta, Paulo Lemos (2018). „Introduction”. Aladdin: A New Translation. Превод: Seale Y. Liveright Publishing. стр. 8—10. ISBN 9781631495175. Приступљено 23. 5. 2019.
- Irwin, Robert (2004). Arabian Nights, The: A Companion. Tauris Parke Paperbacks. ISBN 1-86064-983-1.
- Littman (1986). „Alf Layla wa Layla”. Encyclopedia of Islam (2nd изд.). Brill.
- Mahdi, Muhsin (1994). The Thousand and One Nights Part 3. Brill. ISBN 90-04-10106-3.
- Moon, Krystyn (2005). Yellowface. Rutgers University Press. стр. 23. ISBN 0-8135-3507-7.
- Payne, John (1901). Aladdin and the Enchanted Lamp and Other Stories. London.
- Plotz, Judith Ann (2001). Romanticism and the vocation of childhood. Palgrave Macmillan. ISBN 0-312-22735-3.
- Razzaque, Arafat A. (10. 8. 2017). „Who wrote Aladdin?”. Ajam Media Collective. Приступљено 25. 2. 2019.
- Witchard, Anne Veronica (2017). Thomas Burke's Dark Chinoiserie. Routledge. ISBN 9780754658641.
- Gaál, E. (1973). „Aladdin and the Wonderful Lamp”. Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae. 27 (3): 291—300. JSTOR 23657287.
- Gogiashvili, Elene (2018). „The Tale of Aladdin in Georgian Oral Tradition”. Folklore. 129 (2): 148—160. S2CID 165697492. doi:10.1080/0015587X.2017.1397392.
- Haddawy, Husain (2008). The Arabian Nights. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0393331660.
- Huet, G. (1918). „Les Origines du Conte de Aladdin et la Lampe Merveilleuse”. Revue de l'Histoire des Religions. 77: 1—50. JSTOR 23663317.
- Larzul, Sylvette (2004). „Further Considerations on Galland's "Mille et une Nuits": A Study of the Tales Told by Hanna”. Marvels & Tales. 18 (2): 258—271. JSTOR 41388712. S2CID 162289753. doi:10.1353/mat.2004.0043.
- Marzolph, Ulrich (2019). „Aladdin Almighty: Middle Eastern Magic in the Service of Western Consumer Culture”. Journal of American Folklore. 132 (525): 275—290. JSTOR 10.5406/jamerfolk.132.525.0275. S2CID 199268544. doi:10.5406/jamerfolk.132.525.0275..
- Nun, Katalin; Stewart, Dr Jon (2014). Kierkegaard's Literary Figures and Motifs: Agamemnon to Guadalquivir (на језику: енглески). 16, Tome I. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 9781472441362.
- Bottigheimer, Ruth B. (2014). „East Meets West: Hannā Diyāb and The Thousand and One Nights”. Marvels & Tales. Wayne State University Press. 28 (2): 302-324. ISSN 1536-1802. S2CID 161347721. doi:10.13110/marvelstales.28.2.0302.
- Bottigheimer, Ruth B. (2014). „The Case of 'The Ebony Horse': Hanna Diyab's Creation of a Third Tradition”. Gramarye. University of Chichester. 6: 6-16.
- Bottigheimer, Ruth B. (2018). „Flying Carpets in the Arabian Nights: Disney, Dyâb ... and d'Aulnoy?”. Gramarye. University of Chichester (13): 18-34.
- Bottigheimer, Ruth B. (2018). „Hanna Dyâb's Witch and the Great Witch Shift”. Cultures of Witchcraft in Europe from the Middle Ages to the Present. стр. 53—77. ISBN 978-3-319-63783-9. doi:10.1007/978-3-319-63784-6_3.
- Bottigheimer, Ruth B. (2019). „Reading for Fun in Eighteenth-Century Aleppo. The Hanna Dyâb Tales of Galland's Mille et Une Nuits.”. Book History 22. 22: 133-160. S2CID 208620138. doi:10.1353/bh.2019.0004.
- b. Bottigheimer, Ruth (2021). „Hannā Diyāb's "A Sultan of Samarcand", an Eleventh-Century Old Georgian St. George Legend, and the Construction of an Early Modern Fairy Tale”. Ethnographica et Folkloristica Carpathica (23): 7—22. S2CID 247077248. doi:10.47516/ethnographica/23/2021/10059. hdl:2437/322519.
- Chraibi, Aboubakr (2004). „Galland's "Ali Baba" and Other Arabic Versions”. Marvels & Tales. 18 (2): 159—169. S2CID 162396135. doi:10.1353/mat.2004.0027.
- Horta, Paulo Lemos (фебруар 2019). Marvellous Thieves: Secret Authors of the Arabian Nights. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 9780674986596.
- Kallas, Elie (2015). „Aventures de Hanna Diyab avec Paul Lucas et Antoine Galland (1707–1710)”. Romano-Arabica (15): 255—267.
- Larzul, Sylvette (2004). „Further Considerations on Galland's "Mille et une Nuits": A Study of the Tales Told by Hanna”. Marvels & Tales. 18 (2): 258—271. JSTOR 41388712. S2CID 162289753. doi:10.1353/mat.2004.0043..
- Lerner, Amir (2018). „"The Story of the Vizier and His Son" from The Hundred and One Nights: Parallels in Midrashic Literature and Backgrounds in Early Arabic Sources”. Narrative Culture. 5 (2): 211. S2CID 165363576. doi:10.13110/narrcult.5.2.0211.
- Marzolph, Ulrich (2012). „Les Contes de Ḥannā Diyāb”. Ур.: Bouffard, Élodie; Joyard, Anne-Alexandra. Les mille et une nuits. Institut du Monde Arabe. стр. 87—91.
- Marzolph, Ulrich (2018). „Ḥannā Diyāb's Unpublished Tales: The Storyteller as an Artist in His Own Right”. Ур.: Bauden, Frédéric; Waller, Richard. Antoine Galland (1646–1715) et son Journal: Actes du colloque international organisé à l'Université de Liège (16–18 janvier 2015) à l'occasion du tricentenaire de sa mor (на језику: француски). Peeters. стр. 75—92. ISBN 9789042940949.
- Ulrich Marzolph (2018). „The Man Who Made the Nights Immortal: The Tales of the Syrian Maronite Storyteller Ḥannā Diyāb”. Marvels & Tales. 32: 114. S2CID 165578788. doi:10.13110/marvelstales.32.1.0114.
Спољашње везе
уреди- The Arabian Nights by Andrew Lang на пројекту Гутенберг
- Aladdin, or, The wonderful lamp, by Adam Gottlob Oehlenschläger, William Blackwood & Sons, 1863
- "Alaeddin and the Enchanted Lamp", in John Payne, Oriental Tales vol. 13
- Alaeddin, by Sir Richard Francis Burton. (in HTML and annotated)
- The Thousand Nights and a Night in several classic translations, with additional material, including Payne's introduction [1] and quotes from Galland's diary.
