Акамир

Акамир (грчки: Ἀκάμηρος; умро после 799) је био архонт Словена из Верзетије, вођа устанка против царице Ирине 799. године.

Биографија

Једини извор који помиње Акамира јесте хроника Теофана Исповедника. Као вође побуне Теофан наводи синове Константина V (741—775), бивше цезаре Нићифора и Христофора и њихову млађу браћу Никиту, Антимоса и Евдокима. Њихов покушај да државним ударом дођу на власт уместо свог полубрата, Лава IV Хазара (775—780) завршен је неуспешно те су кажњени ослепљењем. Након Лавове смрти Ирина преузима власт у име малолетног сина Константина IV до 797. године када потпуно самостално преузима власт над Царством. Ујаке младог цара послала је у изгнанство у Атину како јој не би угрозили власт. Марта 799. године Акамир, у дослуху са трупама Хеладе, планира да једног од браће прогласи за цара. Ирина је, међутим, информисана о устанку те је послала рођака који је у Атини заробио браћу, ослепео их и послао на острво Панормо у Мраморном мору. Акамир се више не помиње у изворима.

Територија којом је Акамир владао идентификована је као Велегезитија, подручје око Димитријаде у источној Тесалији на којој су живели Велегезити.

Литература

Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0.
Hollingsworth, Paul A. (1991). „Nikephoros”. Ур.: Kazhdan, Alexander. Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford University Press. стр. 1476. ISBN 978-0-19-504652-6.
Koder, Johannes; Hild, Friedrich (1976). Tabula Imperii Byzantini, Band 1: Hellas und Thessalia (на језику: German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 978-3-7001-0182-6.
Mango, Cyril; Scott, Roger (1997). The Chronicle of Theophanes Confessor. Byzantine and Near Eastern History, AD 284–813. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-822568-3.