Азијска патуљаста видра
Азијска патуљаста видра[2] или патуљаста видра (лат. Amblonyx cinerea) је врста кунолике звери из потпородице видри (Lutrinae). Најмања је врста видре на свету.[3]
| Азијска патуљаста видра | |
|---|---|
| |
| Amblonyx cinerea | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Amblonyx Rafinesque, 1832
|
| Врста: | A. cinerea
|
| Биномно име | |
| Amblonyx cinerea (Illiger, 1815)
| |
| |
| Распрострањеност азијске патуљасте видре | |
| Синоними | |
|
Amblonyx cinereus | |
Опис
уреди
Азијска патуљаста видра је најмања живућа врста видре.[3] Одрасле јединке достижу тежину до 5,4 kg и дужину (са репом) од 70 до 100 cm, од чега око 30 cm отпада на реп. Тело азијске патуљасте видре је витко и савитљиво. Крзно са горње стране тела је тамносмеђе, док је са доње стране прљавобело, нарочито на образима и врату. Длаке су релативно кратке, дужине мање од 2,5 cm, а крзно је мекано и густо.
Глава азијске патуљасте видре је пљосната, врат кратак и дебео, а очи се налазе на предњој страни главе. Уши су мале и округле и затварају се кад видра рони. Ноздрве су тамне или ружичасте боје. На њушци има бркове, који су осетљиви на подводне вибрације и значајни су у откривању плена под водом.
Ноге су релативно кратке, а видра их користи за ходање, пливање, хватање плена и манипулацију пленом при храњењу. Шапе су веома уске и имају мале пловне кожице, захваљујући чему имају одлично чуло додира и координацију. За разлику од осталих врста видри плен лове шапама, а не устима. Канџе су им кратке и не расту дуже од врхова прстију.
Реп је дуг и чини око трећине дужине тела. Реп је мишићав, савитљив, дебео у основи и сужава се ка врху. Видра га користи за потискивање при пливању великом брзином, за усмеравања при пливању малом брзином и за одржавање равнотеже када стоји усправно на задњим ногама. У основи репа се налазе мирисне жлезде.
Понашање
уредиАзијска патуљаста видра је дневна животиња, која живи у удаљеним областима, у којима је безбедна од људског узнемиравања. Ипак, неке јединке су се прилагодиле животу у близини села. Одличан је пливач, а плива помоћу ногу и репа. Када плута и плива користи све четири ноге. Када рони може да задржи дах 6 до 8 минута. Обично се након пливања и храњења таре о стабла дрвећа и друге биљке на својој територији да би оставила свој мирис.
Храни се мекушцима, раковима, жабама, док рибе нису значајне у њеној исхрани.[4]
Распрострањеност и станиште
уредиАзијска патуљаста видра насељава јужну Индију, Југоисточну Азију укључујући острва, Суматру, Јаву, Борнео и Палаван. Насељава слатководна станишта као што су мочваре, реке које меандрирају, баре и пиринчана поља. Омиљена станишта су јој баре и пиринчана поља, али не воли гола и отворена подручја где не може да пронађе заклон. У потрази за крабама претражује тршћаке и речне наносе биљног порекла. У речним екосистемима бира области у којим има мало вегетације. Своја скровишта, у којима рађа младе, копа на блатњавим обалама. Већину свог времена проводи на сувом, за разлику од већине других врста видри.[1]
Извори
уреди- ^ а б Wright, L., de Silva, P., Chan, B. & Reza Lubis, I. (2015). „Aonyx cinereus”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2015: e.T44166A21939068. doi:10.2305/IUCN.UK.2015-2.RLTS.T44166A21939068.en
. Приступљено 10. 9. 2019.
- ^ „zivotinje.rs”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2017. г. Приступљено 25. 02. 2017.
- ^ а б Foster-Turley, P.; Engfar, S. (1988). "The Species Survival Plan for the Asian small-clawed otter Aonyx cinerea".
- ^ „Патуљаста видра Београдски зоолошки врт”. Архивирано из оригинала 06. 04. 2018. г. Приступљено 25. 02. 2017.
Литература
уреди- Foster-Turley, P.; Engfar, S. (1988). „The Species Survival Plan for the Asian small-clawed otter Aonyx cinerea”. International Zoo Yearbook. 27: 79—84. doi:10.1111/j.1748-1090.1988.tb03199.x.
Спољашње везе
уреди
