Азерски алфабет
Азерски алфабет или азербејџански алфабет се користи у Азербејџану као латинска абецеда или римска абецеда. Азери (Азербејџанци) су раније користили и ћирилицу и арапско писмо.
У Ирану се арапски алфабет користи за писање азеријског језика. Иако је било неколико напора у вези са стандардизацијом, ортографија и сет писама који се користе веома се разликују од иранских писаца из Азербејџана.
Историја
уредиОд деветнаестог века настојали су неки интелектуалци да замене арапски алфабет и створе латиницу за Азере (Азербејџанце). Године 1929. совјетски комитет је помогао стварању латинске абецеде у нади да ће нова абецеда поделити Азербејџанце у СССР-у од оних који живе у Ирану[1]. Додатни разлог за подстицање не-арапског писма совјетском режиму био је да се надају да ће транзиција радити на секуларизацији муслиманске културе у Азербејџану и од реформе језичког сценарија, коју су већ у 19. веку предложили азербејџански интелектуалци. Азербејџански религиозни естаблишмент раније је одбијао тврдњу да је арапско писмо, језик Кур'ана, било „свето и да га не треба мењати”[2] Постојао је неки историјски темељ за реформу која је добила огромну подршку на конгресу у Бакуу 1926. године, где је реформа изгласана.
Азербејџански песник Самад Вургун изјавио је: „Азербејџански народ је поносан што је први међу оријенталним народима који су закопали арапски алфабет и усвојио латиницу. Овај догађај је написан златним словима наше историје”[3]. 1926. године уведена је Униформна турска абецеда да би се замениле сорте арапског писма које су се тада користиле[4]. Године 1939. током кампање Црвеног терора, Јосиф Стаљин је наредио да се поново промени азербејџански алфабет који се користи у СССР-у, овај пут на ћириличном писму како би се прекинули односи совјетских Азербејџанаца са народом у Републици Турској.
У исто време када су лидери Совјетског Савеза покушавали да изолују совјетску популацију азербејџанских говорника из суседне популације у Персији и Турској, персијска влада азербејџанске династије Каџар била је збачена од стране Реза Шаха (1925—41) па је убрзо успостављена династија Пахлеви која је забранила објављивање текстова у азери језику.
Када је Совјетски Савез престао да постоји 1991. године а Азербејџан стекао независност, један од првих закона усвојених у новом парламенту био је усвајање новог латиничног писма.
- Од 1929 до 1939 (стари алфабет у латиници):
- Од 1939 до 1958 (прва верзија алфабета у ћирилици):
- Од 1958 до 1991 (поједностављена верзија алфабета у ћирилици са словом Ј позајмљеним из латинице):
- Аа, Бб, Вв, Гг, Ғғ, Дд, Ее, Әә, Жж, Зз, Ии, Ыы, ј, Кк, Ҝҝ, Лл, Мм, Нн, Оо, Өө, Пп, Рр, Сс, Тт, Уу, Үү, Фф, Хх, Һһ, Чч, Ҹҹ, Шш, ʼ
- Од 1991 до 1992 (прва верзија модерног алфабета у латиници):
- Aa, Ää, Bb, Cc, Çç, Dd, Ee, Ff, Gg, Ğğ, Hh, Xx, Iı, İi, Jj, Kk, Qq, Ll, Mm, Nn, Oo, Öö, Pp, Rr, Ss, Şş, Tt, Uu, Üü, Vv, Yy, Zz
- Од 1992 (тренутна верзија алфабета у латиници, замењено слово Ää са словом Əə):
- Aa, Bb, Cc, Çç, Dd, Ee, Əə, Ff, Gg, Ğğ, Hh, Xx, Iı, İi, Jj, Kk, Qq, Ll, Mm, Nn, Oo, Öö, Pp, Rr, Ss, Şş, Tt, Uu, Üü, Vv, Yy, Zz
Азербејџански алфабет је иста као турска абецеда, осим за 'Әә' , 'Xx' , и 'Qq' , слова за звукове који не постоје као посебни фонеми на турском језику. У поређењу са историјским латиничним писмом: 'Ğğ' заменило је Ƣƣ (који је ћирилично представљала слова Ғғ); слово 'Iı (који се такође користи на турском) без тачке, заменило је меки знак; тачкасти İi; 'Јј' је заменило историјски Ƶƶ; 'Öö' је заменило слово Ɵɵ; 'Üü' заменило је слово Үy ;и; и 'Үy' је заменио историјски Јј.
Поређење
уредиСледећа табела показује химну Азербејџана на латиници, ћирилици, Јаналифу и на персијско-арапском алфабету.
1992— | 1991—1992 | 1958—1991 (још увек се користи у Дагестану) | 1939—1958 | 1933—1939 | 1929—1933 | —1929 (још увек се користи код иранских Азербејџана) |
|
|
|
|
|
|
|
Транслитерација
уредиСваки алфабет, арапски, латински и ћирилични, имају различите редове слова. Доња табела показује редове слова:
Арапски алфабет | Ћирилица | Латиница | IPA | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
—1929 | 1939—1958 | 1958—1991 | 1922—1933 | 1933—1939 | 1991—1992 | 1992— | |
ا | А а | A a | [ɑ] | ||||
ب | Б б | B b | B ʙ | B b | [b] | ||
ج | Ҹ ҹ | C c | Ç ç | C c | [dʒ] | ||
چ | Ч ч | Ç ç | C c | Ç ç | [tʃ] | ||
د | Д д | D d | [d] | ||||
ئ | Е е | E e | [e] | ||||
أ | Ә ә | Ə ə | Ä ä | Ə ə | [æ] | ||
ف | Ф ф | F f | [f] | ||||
گ | Ҝ ҝ | Ƣ ƣ | G g | [ɟ] | |||
غ | Ғ ғ | G g | Ƣ ƣ | Ğ ğ | [ɣ] | ||
ح, ه | Һ һ | H h | [h] | ||||
خ | Х х | X x | [x] | ||||
ؽ | Ы ы | Ь ь | I ı | [ɯ] | |||
ی | И и | I i | İ i | [ɪ] | |||
ژ | Ж ж | Ƶ ƶ | J j | [ʒ] | |||
ک | К к | Q q | K k | [c], [ç], [k] | |||
ق | Г г | K k | Q q | [ɡ] | |||
ل | Л л | L l | [l] | ||||
م | М м | M m | [m] | ||||
ن | Н н | N n | [n] | ||||
ۇ | О о | O o | [o] | ||||
ؤ | Ө ө | Ɵ ɵ | Ö ö | [œ] | |||
پ | П п | P p | [p] | ||||
ر | Р р | R r | [r] | ||||
ث, س, ص | С с | S s | [s] | ||||
ش | Ш ш | Ɜ ɜ | Ş ş | [ʃ] | |||
ت, ط | Т т | T t | [t] | ||||
و | У у | Y y | U u | [u] | |||
ۆ | Ү ү | U u | Y y | Ü ü | [y] | ||
ۏ | В в | V v | [v] | ||||
ی | Й й | Ј ј | J j | Y y | [j] | ||
یا | Я я | ЈА jа | ЈА ја | YA ya | [jɑ] | ||
یئ | Е е1 | ЈЕ је | ЈE јe | YE ye | [je] | ||
ائ | Э э1 | Е е | E e | [e] | |||
یۇ | Йо йо | ЈО јо | ЈO јo | YO yo | [jo] | ||
یو | Ю ю | ЈУ ју | JY jy | ЈU јu | YU yu | [ju] | |
ذ, ز, ض, ظ | З з | Z z | [z] |
Референце
уреди- ^ Script change in Azerbaijan: acts of identity : International Journal of the Sociology of Language
- ^ Alakbarov, Farid (2000). Mirza Fatali Akhundov: alphabet reformer before his time. Azer-baijan International, 8(1), 53
- ^ Wright, Sue (2004), Language Policy and Language Planning, Basingstokes: Palgrave MacMillan.
- ^ http://www.degruyter.com/dg/viewarticle.fullcontentlink:pdfeventlink/$002fj$002fijsl.2008.2008.issue-192$002fijsl.2008.038$002fijsl.2008.038.pdf?t:ac=j$002fijsl.2008.2008.issue-192$002fijsl.2008.038$002fijsl.2008.038.xml Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2016), ст. 106
Литература
уреди- Hatcher, Lynley. 2008. Script change in Azerbaijan: acts of identity. , International Journal of the Sociology of Language 192:105—116.