Адолф Бутенант
Адолф Фридрих Јохан Бутенант (нем. Adolf Friedrich Johann Butenandt; Бремерхафен, 24. март 1903 — Минхен, 18. јануар 1995) је био немачки биохемичар и члан Националсоцијалистичке партије.[1] Добитник је Нобелове награде за хемију 1939. за свој рад на истраживању полних хормона. Ову награду дели са Лавославом Ружичком. Бутенант је првобитно одбио награду у складу са државном политиком нацистичке Немачке, али ју је прихватио 1949. после Другог светског рата.[1]
Адолф Бутенант | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 24. март 1903. |
Место рођења | Бремерхафен, Немачко царство |
Датум смрти | 18. јануар 1995.91 год.) ( |
Место смрти | Минхен, Немачка |
Образовање | Универзитет у Марбургу, Универзитет у Гетингену |
Заслужан је за откриће естрона и других примарних женских сексуалних хормона издвојених из неколико хиљада литара урина.[2][3]
Бутенхант се придружио Националсоцијалистичкој партији 1. маја 1936. За време рата радио је на пројектима од војног значаја, али никада није разјашњена његова политичка оријентација.
Референце
уреди- ^ а б Szöllösi-Janze 2001, стр. 256
- ^ Butenandt, A. (1929). „Über „Progynon“ ein krystallisiertes weibliches Sexualhormon”. Naturwissenschaften. 17 (45): 78—92. doi:10.1007/BF01506919.
- ^ Butenandt, A. (1931). „Über die chemische Untersuchung der Sexualhormone”. Zeitschrift für Angewandte Chemie. 44 (46): 905—98. doi:10.1002/ange.19310444602.
Литература
уреди- Szöllösi-Janze, Margit (2001). Science in the Third Reich. Berg Publishers. стр. 256—. ISBN 978-1-85973-421-6.