Аденозин-трифосфат

Аденозин трифосфат
Називи
	IUPAC називs [(2R,3S,4R,5R)-5-(6-аминопурин-9-ил)-3,4-дихидроксиоксолан-2-ил]; метил(хидрокси-фосфонооксифосфорил)хидроген фосфат
	Други називи аденозин 5'-(тетрахидроген трифосфат)
Идентификација
CAS број	56-65-5 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	5742;
ECHA InfoCard	100.000.258
MeSH	Adenosine+triphosphate
PubChem C ID	5957;
	InChI InChI=1/C10H16N5O13P3/c11-8-5-9(13-2-12-8)15(3-14-5)10-7(17)6(16)4(26-10)1-25-30(21,22)28-31(23,24)27-29(18,19)20/h2-4,6-7,10,16-17H,1H2,(H,21,22)(H,23,24)(H2,11,12,13)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1 Кључ: ZKHQWZAMYRWXGA-KQYNXXCUBG;
	SMILES O=P(O)(O)OP(=O)(O)OP(=O)(O)OC[C@H]3O[C@@H](n2cnc1c(ncnc12)N)[C@H](O)[C@@H]3O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C10H16N5O13P3
Моларна маса	507,18 g/mol
Киселост (pKa)	6.5
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Аденозин трифосфат (лат. Adenosinum triphosphatum (ATP — АТП)) је нуклеотид познат у биохемији као „молекулска валута“ за унутарћелијски трансфер енергије; то јест, АТП је у стању да ускладишти и транспортује енергију унутар ћелија. АТП такође игра важну улогу у синтези нуклеинских киселина. Молекули АТП-а се такође користе за складиштење корисне енергије коју биљке конвертују у ћелијској респирацији.^[3]^[4]

Хемијска својства

Хемијски, АТП се састоји од аденозина и три фосфатне групе (трифосфат). Његова емпиријска формула је C₁₀H₁₆N₅O₁₃P₃, а рационална формула C₁₀H₈N₄O₂NH₂(OH)₂(PO₃H)₃H, са молекулском масом од 507.184 u. Фосфорилне групе почевши од оне на АМП се називају алфа (α), бета (ß), и гама (γ) фосфати. Биохемијска имена за АТП су 9-ß-D-рибофуранозиладенин-5'-трифосфат, и еквивалентно, 9-ß-D-рибофуранозил-6-амино-пурин-5'-трифосфат.

Синтеза

АТП може бити произведен у разним ћелијским процесима, али најчешће у митохондријама оксидативном фосфорилацијом под каталитичким утицајем АТП синтазе или у случају биљака у хлоропластима, фотосинтезом. Главно гориво за синтезу АТП-а су глукоза и масне киселине. Прво се глукоза раздвоји у пируват и цитозол. Два молекула АТП-а се генеришу из сваког молекула глукозе. Завршне етапе у синтези АТП-а се изводе у митохондрији, и могу да генеришу до 36 АТП.

АТП у људском телу

Укупна количина АТП-а у људском телу износи око 0,1 мола. Енергија коју користе људске ћелије захтева хидролизу 200 до 300 молова АТП-а дневно. Ово значи да се сваки молекул АТП-а рециклира 2000 до 3000 пута сваког дана. АТП не може бити ускладиштен, па стога његова потрошња мора да следи убрзо након синтезе.^[5]

Остали трифосфати

Живе ћелије имају и друге „високоенергетске“ нуклеозид трифосфате, попут гуанозин трифосфата. Између њих и АТП-а, енергија лако може да се преноси реакцијама као што су оне које катализује нуклеозид дифосфокиназа: енергија се ослобађа када се изведе хидролиза фосфат-фосфат веза. Ова енергија могу користити разни ензими, моторни протеини, и транспортни протеини за извршавање рада у ћелији. Процесом хидролизе ослобађају се неоргански фосфат и аденозин дифосфат, који може бити даље разложен у још један фосфатни јон и аденозин монофосфат. АТП може бити разложен у аденозин монофосфат и директно, уз стварање пирофосфата. Ова задња реакција има предност у томе што је ефективно неповратан процес у воденом раствору.

Реакција АДП са ГТП

АДП + ГТП ↔ АТП + ГДП

Постоји идеја да се користи АТП као енергетски извор у нанотехнологији и имплантима. Вештачки пејсмејкери би могли да постану независни од батерија.

Види још

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
^ Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.

Литература

Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.
Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

Спољашње везе

АТП и биолошка енергија
Adenosine+triphosphate на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Кораћевић-3] Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.

[4] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[Guyton-5] Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.

[3]

[4]

[1]

[2]

[5]