Ада Чибуклија је острво на Дунаву које припада општинама Бела Црква и Костолац.

Ада Чибуклија
Положај острва
Ада Чибуклија на карти Србије
Ада Чибуклија
Ада Чибуклија
Географија
ЛокацијаДунав
Координате44° 47′ 59″ С; 21° 17′ 39″ И / 44.7997° С; 21.2942° И / 44.7997; 21.2942 44° 47′ 59″ С; 21° 17′ 39″ И / 44.7997° С; 21.2942° И / 44.7997; 21.2942
Администрација
ОкругЈужнобанатски, Браничевски
ОпштинеБела Црква, Костолац
НасељаБанатска Паланка, Село Костолац
Додатне информације
Временска зона

Острво је готово сасвим потопљено изградњом хидроелектране „Ђердап I” 1968. године осим ободног, узводног дела који је остао под густом вегетацијом врба и грмља са бројним пањевима и сасушеним стаблима.[1]

Острво је заштићено у оквиру Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара” и то под режимом заштите првог степена површине 140 ha и другог степена површине 90 ha.[2] Заштићено подручје обухвата острво заједно са плитким водама ритског или мочварно-барског карактера. Острво је и део подручја Лабудово окно које је 2006. године проглашено за Рамсарско подручје.[3]

Ада Чибуклија представља острво значајно за птице због чега се нашла на листи подручја од међународног значаја за птице (IBA) у оквиру подручја ДубовацРам. Низ година представља главно место окупљања гусака на ноћењу током зимских месеци где из разних крајева Србије долеће сваке вечери и до 20.000 јединки.[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Пузовић, С; Гергељ, Ј; Лукач, Ш (1998). „Колоније чапљи и корморана у Србији 1998.”. Ciconia (8 изд.). Друштво за заштиту и проучавање птица Војводине. Приступљено 11. 07. 2024. 
  2. ^ „Уредба о заштити Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара”: 3/2002-2, 81/2008-5”. pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 11. 07. 2024. 
  3. ^ „Labudovo okno”. rsis.ramsar.org. Приступљено 11. 07. 2024. 
  4. ^ Симић, Драган; Пузовић, Слободан (2008). Птице Србије и подручја од међуднародног значаја. Београд: ЛОА. стр. 47. ISBN 978-86-911303-0-5.