Израз агогика (fr. agogique, engl. agogics)[1] потиче из грчког језика и значи водити.[2]

To су незнатне промене, тј. одступања од датог темпа које настају за време извођења музичког дела (композиције), у циљу што изражајнијег и живописнијег излагања музичког садржаја. Другим речима, врши се убрзање или успорење, тј. скраћење или продужење неких нота или тактова, да би потом уследио принцип надокнаде или поравнања-равнотеже музичког садржаја.

Значи, онолико колико је неком делу нотног текста одузето од датог темпа (убрзано или задржано), толико треба у наредном делу да се врати-надокнади ради успостављања равнотеже унутар комада.

Агогичке промене су обично усаглашене са динамичким променама или их прате.

Агогику[3] примењују интерпретатори (извођачи: вокални и инструментални солисти и диригенти) у својим интерпретацијама музичких дела.

Агогика музичком делу удахњује живот. Музичко извођаштво без ње звучало би монотоно и машински, личило би на музику робота или рачунара.

Најчешће агогичке ознаке

уреди

За постепено убрзавање:

  • accelerando (читај: ачелерандо) скраћено accel. - убрзавајући
  • stringendo (читај: стринђендо) скраћено string. - ужурбано, убрзано
  • più stretto - окретније, живље
  • più mosso - окретније, живље


За постепено успоравање:

  • ritardando скраћено ritard. - затежући, каснећи
  • ritenuto скраћено rit. - задржавајући
  • rallentando скраћено rall. - успоравајући
  • allargrando - постепено све шире
  • meno mosso - мање окретно


Горњим ознакама често се додају ближе одредница:

  • più - више
  • meno - мање
  • poco а poco - мало-помало
  • ma non troppo - не превише
  • molto assai - нагло, врло

Референце

уреди