Аглаонике
Аглаонике (грч. Ἀγλαονίκη, Aglaoníkē) је била старогрчки астроном из 2. и 1. века пре нове ере.[1] Њу у својим списима помињу Плутарх[2] и Аполоније Рођанин[3] као жену астронома и ћерку Хегетора (или Хегемона) из Тесалије. Сматрала се чаробницом која може да учини да Месец нестане што значи да је могла да предвиди време и област у којој ће се десити Помрачење Месеца.[4][5]
Грчка пословица се односи на Аглаоникино наводно хваљење: "Да, као што Месец слуша Аглаонику".[6] Бројне жене астролози су се сматрале чаробницама и доводиле у везу са Аглаоникијом. Биле су познате као "вештице Тесалије" и биле су активне од 3. до 1. века пре нове ере.[6]
У Платоновој Горгији Сократ говори о "тесалонским чаробницама које, како кажу, спуштају Месец са неба".[7]
Плутарх бележи да је она била "детаљно упућена са периодима када ће се пуном Месецу десити помрачење, и, знајући унапред време и место где ће Месец прекрити земљина сенка, обманила жене и натерала их да верују да може да спусти месец."[8]
Референце
уреди- ^ Peter Bicknell: "The witch Aglaonice and dark lunar eclipses in the second and first centuries BC." In: Journal of the British Astronomical Association, Bd. 93, Nr. 4, pp. 160–163
- ^ „Plutarch, De defectu oraculorum, section 13”. www.perseus.tufts.edu.
- ^ Scholion to Argonautica 4.59
- ^ Ogilvie, Marilyn Bailey (1986). Women in Science. The MIT Press. ISBN 978-0-262-15031-6.
- ^ Schmitz, Leonhard (1867), „Aganice”, Ур.: Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, стр. 59, Архивирано из оригинала 16. 06. 2010. г., Приступљено 08. 03. 2019
- ^ а б в Howard, Sethanne (2008). Hidden Giants (2nd изд.). Lulu.com. стр. 31. ISBN 9781435716520.
- ^ „Gorgias”. fordham.edu. Архивирано из оригинала 14. 08. 2014. г. Приступљено 08. 03. 2019.
- ^ Plutarch, Conjugalia Praecepta
Литература
уреди- Howard, Sethanne (2008). Hidden Giants (2nd изд.). Lulu.com. стр. 31. ISBN 9781435716520.
- Ogilvie, Marilyn Bailey (1986). Women in Science. The MIT Press. ISBN 978-0-262-15031-6.
