Агар
Агар је полисахарид састављен од великог броја молекула галактозе.[1] Налази се у ћелијским мембранама многих биљних врста као што су црвене алге и морска трава (посебно род Gelidium).[2][3] Оригинално се назива агар-агар према називу локалне малајске алге из које се првобитно добијао.[4] Осим тога, у употреби су и синоними: кантен, агар-агар, цејлонска маховина и кинеска трава.[5]
Производња агра је започета на Блиском истоку али се данас производи и уз обале Пацифика, односно Калифорније, Аустралије и других приобалних земаља. Он се екстрахује из биљака кувањем, након чега следи хлађење и сушење. На тај начин се добија прашкаста материја беле или светложуте боје, у зависности од степена чистоће.[6]
Агар се користи као додатак хранљивим подлогама на којима се у стерилним условима узгајају биљне или бактеријске културе. Осим тога, употребљава се приликом припрема посластица, кремова и лосиона, конзервирања рибе и меса, као средство за текстуризацију или емулзификацију у смрзнутим дезертима, као средство за бистрење у производњи вина и пива итд.[7][8]
Агар-агар се користи и као лек код желудачних обољења. У хлебу који користе дијабетичари, уместо скроба користи се агар-агар. И капсуле лекова се праве од агар-агара.
Референце
уреди- ^ Agar Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2007) at lsbu.ac.uk Water Structure and Science
- ^ Davidson & Jaine 2006.
- ^ Williams & Phillips 2000.
- ^ Balfour 1885, стр. 71.
- ^ Agar
- ^ Prescott, Lansing M.; John P Harley; Klein, Donald A. (02. 03. 2004). Microbiology (6. изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0072951752.
- ^ Alejandro Cabello-Pasini; Nelva Victoria-Cota; Victor Macias-Carranza; Enrique Hernandez-Garibay and Raquel Muñiz-Salazar (2005). „Clarification of Wines Using Polysaccharides Extracted from Seaweeds”. Am. J. Enol. Vitic. 56 (1): 52—59.
- ^ „Clarification of beverages”.
Литература
уреди- Balfour, Edward (1885). The cyclopædia of India and of eastern and southern Asia: commercial, industrial and scientific, products of the mineral, vegetable, and animal kingdoms, useful arts and manufactures. B. Quaritch.
- Davidson, Alan; Jaine, Tom (2006). The Oxford companion to food. Oxford University Press.
- Williams, Peter W.; Phillips, Glyn O. (2000). Handbook of hydrocolloids. Cambridge University Press. ISBN 978-1-85573-501-9.
- Prescott, Lansing M.; John P Harley; Klein, Donald A. (02. 03. 2004). Microbiology (6. изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0072951752.
