Абинск

Абинск
Абинск
Абинск; Абинск
	Абинска железничка станица
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Јужни ФО
Покрајина	Краснодарска
Рејон	Абински рејон
Основан	1863.
Статус града	1963.
Становништво
Становништво	‍
— 2017.	37.749
— густина	1.715,86 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	44° 52′ 07″ С; 38° 09′ 41″ И / 44.868562° С; 38.161263° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	41 m
Површина	22 km2
	Абинск Абинск на карти Русије
	Абинск Абинск на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број	353320−353323
Позивни број	+7 86150
ОКАТО код	03 201 501 000
ОКТМО код	03 601 101 001
Веб-сајт
	http://abinskcity.ru/

Абинск (рус. Абинск) град је на југу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Абинском рејону чији је уједно и административни центар.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, у граду је живело 37.749 становника.

Географија

Град Абинск се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине. Смештен је на југозападном ободу алувијалне Закубањске равнице, односно на месту где равица постепено прелази у брежуљкасто подручје северне подгорине Великог Кавказа, на надморској висини од око 40 метара. Кроз град протиче река Абин, притока вештачког Варнавинског језера и део басена реке Кубањ. Град се налази на око 80 км југозападно од покрајинске престонице Краснодара, односно на неких 12 км источно од града Кримска, седишта Кримског рејона.

Кроз град пролази деоница магистралног друма А146 који повезује Краснодар са Новоросијском на црноморској обали, те железничка пруга на истој релацији.

Историја

Године 1834. подигнута је Абинска тврђава, руско војничко утврђење саграђено на месту некадашњег адигејског аула (утврђеног села), која се сматра претечом савременог насеља. Само утврђење није било дугог века и убрзо је напуштено, а на његовом месту су 1863. азовски козаци подигли своје насеље, станицу Абинскају.

У децембру 1962. станица Абинскаја добија званичан статус полуурбане радничке варошице и добија име Абински, а већ непуну годину касније добија и статус града, те ново име − Абинск.

Демографија

Према подацима Националне статистичке службе Русије, у граду Абинску је 2010. пописано 34.928 становника, што је повећање у односу на претходни попис из 2002. за нешто више од хиљаду становника. Према порценама исте службе за 2017. број становника у граду је порастао на 37.749 житеља.^[1]

Кретање броја становника
1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2017.
14.750	21.222	25.251	29.182^[2]	33.734^[3]	34.928^[4]	37.749

Град Абинск се према подацима из јануара 2017. налазио на 419. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације.

Види још

Референце

^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 13. 03. 2018.
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 13. 03. 2018.

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]