Википедија

Абделмаџид Тебун

Абдлелмаџид Тебун (арап. عبد المجيد تبون; рођен 17. новембра 1945) је алжирски политичар који тренутно служи као председник Алжира од децембра 2019. године и као министар одбране.[1]

Абделмаџид Тебун
عبد المجيد تبون
Тебун 2023.
Лични подаци
Датум рођења(1945-11-17)17. новембар 1945. (79 год.)
Место рођењаМешерија, Алжир
Политичка каријера
Политичка
странка		Фронт националног ослобођења (Алжир)
Председник Алжира
Тренутна функција
Функцију обавља од 19. децембра 2019.
ПретходникАбделкадер Бенсалах
Премијер Алжира
25. мај 2017 — 15. август 2017.
ПретходникАбделмалек Селал
НаследникАхмед Ујахија

Тебун је преузео власт бившег председника Абделазиза Бутефлике и бившег вршиоца дужности председника Абделкадера Бенсалаха. Раније је био премијер Алжир од 20. маја до августа 2017. Поред тога, био је и министар становања[2] од 2001. до 2002. годину и поново од 2012. до 2017. године пет година.[3]

Тебун се састаје са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном 30. марта 2022.

Председништво

уреди
 
Тебун на самиту у Либији у Берлину (19. јануар 2020).
 
Тебун са италијанским премијером Мариом Драгијем, 11. априла 2022
 
Тебун са блиским сарадником Владимира Путина Вјачеславом Володином у Москви, Русија, 14. јуна 2023.
 
Абделмаџид Тебун прима од председника Серђа Матареле Орден заслуга Републике Италије (Алжир, 3. новембар 2021).

Уочи прве годишњице покрета Хирак, председник Абделмаџида Тебун најавио је у изјави алжирским националним медијима да би се 22. фебруара прогласило алжирским "националним даном братства и кохезије између људи и његове војске за демократију."[4] У истој изјави, Тебун је у прилог покрету Хирак рекавши да је "Блажени Хирак сачувао земљу од укупног колапса" и да је "учинио личну посвећеност да спроведе све захтеве [покрета) . "[4] 21. и 22. фебруара 2020. године, масе демонстраната (са излазом упоредивим са добро успостављеним алжирским празницима попут алжирског дана независности) прикупљали су се да ће поштовати годишњицу покрета Хирак и новоосновани национални дан.[5][6]

У настојању да обда узпандемију ковида-19, Тебун је најавио 17. марта 2020. да ће "маршети и скупови, без обзира на њихове мотиве".[7] Након што су демонстранти и новинари ухапшени због учешћа у таквим маршевима, Тебуне се суочио са оптужбама да је покушао да „ућутка Алжирце“.[8] Посебно, радње владе је осудио Амнести интернешенел, који је у саопштењу навео да „када све очи [.. .] су на управљању пандемије ковида-19, алжирска власт посвећују време да убрзају тужилаштво и суђење активистима, новинарима и присталицама покрета Хирак. "[9] ЦНЛД је проценио да је око 70 затвореника савести било затворено до 2. јула 2020. године и да је неколико затворених ухапшених на Фејсбук постове.[10]

28. децембра 2019. године, тада је недавно инаугурирани председник Тебун упознао са Ахмедом Бенбирером, бившим алжирским шефом владе, са којом је разговарао о "темељима нове републике".[11]

8. јануара 2020. Тебун је основао "Комисију стручњака" које се састојило од 17 чланова (од којих су већина били професоре уставног права) одговорни за испитивање претходног устава и доношења потребних ревизија.[12] На челу са Ахмедом Ларабом, Комисија се обавезује да поднесе своје предлоге Тебуну директно у наредна два месеца.[12][13] У писму Ларабу истог дана, Тебун је нагласио седам оси око које би Комисија требало да фокусира своју дискусију.[14] Ове области фокуса обухватале су јачање права грађана, борбе против корупције, консолидација биланса овлашћења у алжиријској влади, повећавајући надзор надзора, промовишући независност правосуђа, унапреде једнакост грађана према закону и устализирајућим изборима.[14] Тебун је такође укључило позив за "непроменљиви и нематеријални" двотрајни границу било коме који служи као председник - главна тачка преписања протеста Хирак покрета Хирак, које су бивши предсједник Абделазиз Боутефлика најавио најављену намеру и најављене намере израз.[14]

У јануару 2020. Тебун је такође наложио премијеру Ђераду да припреми рачун против свих облика расизма, регионализма и говора мржње[15] на основу политичких пресуда, религије, веровања или расе.[16]

Прелиминарни нацрт ревизије Устава јавно је објављен 7. маја 2020. године, али је Лараба Комисија (како је "како је" Комисија стручњака "била позната) отворена за додатне приједлоге јавности до 20. јуна.[17] До 3. јуна Комисија је добила процењену 1.200 додатних јавних предлога.[17] Након што је Комисија Лараба размотрила све ревизије, нацрт је представљен кабинету Алжира (Вијеће министара).[17]

Тебун је 4. јула 2020. године најавио да ће се референдум појавити у септембру или октобру 2020.[18]

24. августа 2020. године, датум референдума је постављен 1. новембра, годишњица почетка независности Алжирског рата.[19]

Ревидирани устав усвојен је у Савету министара 6. септембра,[20] у Народној скупштини на народу 10. септембра, а Савет нације 12. септембра, али његова примена је била у зависности од резултата референдума 1. новембра.[21][22]

У октобру 2020. године Тебун је тестирао позитивно за Цоверид-19 и прелетео у Немачку за лечење. У међувремену, премијер Абделазиз Дјерад преузео је своје задатке.[23] Дана 29. децембра 2020. године Тебун је наставио своје дужности.[24]

Уставне промене одобрене су на референдуму 1. новембра 2020., са 66,68% бирача који учествују у корист промена.

Дана 10. јануара 2021. Тебун је прелетео у Немачку за лечење компликација у стопалу који је резултат привезане инфекције.[25] 12. фебруара 2021. вратио се у Алжир.[26]

16. фебруара 2021. почели су почели масовне протесте и талас националних скупова и мирних демонстрација против владе Абделмаџида Тебун. 18. фебруара 2021. Тебун је најавио промене у кабинету. Одбацио је министра енергетике, министра индустрије и министра водених ресурса, између осталих. Такође је распустио доњу кућу алжирског парламента и назвао ране законодавне изборе у року од шест месеци.[27][28]

Тебун је у јулу 2021. године формирао нову владу са Ајманом Бенабрерахманеом као премијером.[29]

Тебун је 28. јула 2021. године навео да Алжир нуди Либији "потпуну помоћ", јер је домаћин Мохамеда Јунеса ел Менфија, председника Председништва Либије.

8. децембра 2021. године, француски министар спољних послова Жан-Иве Ле Дријан и Абделмаџид Тебун одржали су састанак. Разговарали су о билатералним односима и миру у Либији и Малију.[30]

24. јануара 2022. Тебун је посетио председника Египта Абдела Фатаха ел Сисија у Каиру. Разговарали су о билатералним односима,[31] ситуацији у Либији након неодређеног одлагања избора,[32][33] Великoj етиопској ренесансној брани и потенцијалним повратком Сирије у Арапску лигу.[34] То је била прва званична посета алжирског председника у Каиро од 2008. године.[35]

Тебун је 15. фебруара 2022. године најавио да ће Влада увести накнаде за незапослене за младе одрасле особе, са стопом незапослености у земљи преко 15%. Председник је најавио да ће плаћање ловцима на посао од 19 до 40. почети у марту да сачувају "достојанство младих."[36]

26. маја 2022. године, током државне посете Риму, Тебун је пристао да повећа снабдевање гасом за Италију и Европу након руске инвазије на Украјину.[37][38] 18. јула 2022. године Тебун је потписао енергетски уговор у вредности од четири милијарде евра за додатно снабдевање гасом са премијером Италије Марио Драги у Алжиру, чинећи Алжир највећим добављачем гаса Италији.[39][40] Тебун је у септембру 2022. године најавио даљњу диверзификацију економије Алжир-а да повећа извоз који не угљоводоника.[41] Тебун је изјавио да је "циљ који смо поставили да постигнемо извоз из спољног нафте и гаса на 7 милијарди долара за текућу годину". Алжир који не-угљоводонични извоз достигао је 5 милијарди америчких долара 2021. године.[42]

Дана 18. децембра 2022. Тебун се састао са француским министром унутрашњих послова Жералда Дарманина у Алжиру.[43][44] Разговарали су о билатералним односима, миграцијама, безбедности и окончани визни проблем са Француском који је ограничио број виза који су издали Алжире од септембра 2021. [45][46]

13. јуна 2023. Тебун је започео тродневну посету Русији.[47] Током састанка са руским председником Владимиром Путином обећали су да ће продубити "стратешко партнерство" између Русије и Алжира.[48]

Државне посете

уреди
# Date Country
1 22. фебруар 2020. Кувајт
2 26. фебруар 2020. Саудијска Арабија
3 14. децембар 2021. Тунис
4 24. јануар 2022. Египат
5 19. фебруар 2022. Катар
6 15. мај 2022. Турска
7 25. мај 2022. Италија
8 24. мај 2023. Португал
9 13. јун 2023. Русија

Референце

уреди
  1. ^ „Algeria: Tensions mount as Tebboune and Chengriha butt heads”. The Africa Report.com (на језику: енглески). 2020-10-19. Приступљено 2020-10-20. 
  2. ^ „Algeria minister to reshuffle housing directors”. الشروق أونلاين (на језику: арапски). 2013-02-06. Приступљено 2021-12-06. 
  3. ^ Lamlili, Nadia (2017-05-25). „Premier ministre d'Abdelaziz Bouteflika ?” [Abdelaziz Bouteflika's Prime Minister?]. Jeune Afrique (на језику: француски). Архивирано из оригинала 2. 11. 2019. г. Приступљено 2. 11. 2019. 
  4. ^ а б „Le Président Tebboune assure que le Hirak est un phénomène salutaire et met en garde contre toute tentative d'infiltration” (на језику: French). 20. 2. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  5. ^ Aichoun, Abdelghani (22. 2. 2020). „Grande Mobilisation du hirak pour son premier anniversaire : Plus vigoureux que jamais !” (на језику: French). Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2020. 
  6. ^ Hamadi, Ryar (22. 2. 2020). „Anniversaire du Hirak : des milliers de personnes empêchées de marcher sur El Mouradia” (на језику: French). Приступљено 22. 9. 2020. 
  7. ^ Makedhi, Madjid (18. 3. 2020). „Abdelmadjid Tebboune assure que l'état a pris ses dispositions pour lutter contre le coronavirus : "Des moyens supplémentaires seront engagés"” (на језику: French). Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2020. 
  8. ^ „La liberté de la presse se dégrade en Algérie” (на језику: French). 2. 5. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  9. ^ „Defend the right to protest in Algeria”. amnesty.org (на језику: енглески). Приступљено 17. 10. 2020. 
  10. ^ „En Algérie, la justice libère Karim Tabbou, Amira Bouraoui, Samir Benlarbi et Slimane Hamitouche, figures de la contestation”. Le Monde.fr (на језику: French). 2. 7. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  11. ^ „Tebboune nomme Mohand Oussaïd Belaïd porte-parole de la présidence et reçoit Benbitour” (на језику: French). 29. 12. 2019. Приступљено 22. 9. 2020. 
  12. ^ а б „Algérie: le président Tebboune nomme une commission pour réviser la Constitution” (на језику: French). 9. 1. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  13. ^ „Révision de la Constitution : Tebboune nomme un comité d'experts”. TSA (на језику: француски). 8. 1. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  14. ^ а б в „Révision de la Constitution : Tebboune trace sept axes principaux”. TSA (на језику: француски). 8. 1. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  15. ^ „Algeria: Fight Against Hate Speech - President Tebboune Instructed Djerad to Develop Bill”. allAfrica.com (на језику: енглески). 2020-01-13. Приступљено 2021-03-23. 
  16. ^ „Fight against Hate Speech in Algeria: What Role Does Education Have to Play? |”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-23. 
  17. ^ а б в „Révision de la constitution : la nature du régime et l'identité " non concernées par les amendements "” (на језику: French). 3. 6. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  18. ^ Mehenni, Ouramdane (4. 7. 2020). „Nouvelle Constitution : Tebboune annonce un référendum en septembre ou octobre” (на језику: French). Приступљено 22. 9. 2020. 
  19. ^ „Algeria to hold promised constitution referendum on November 1”. 24. 8. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  20. ^ Oul, Ahmed (7. 9. 2020). „Révision de la Constitution algérienne : Voici les principaux axes” (на језику: French). Приступљено 22. 9. 2020. 
  21. ^ Litamine, Khelifa (10. 9. 2020). „APN : Le projet de la révision constitutionnelle adopté à la majorité” (на језику: French). Приступљено 22. 9. 2020. 
  22. ^ „Conseil de la Nation: adoption du texte de loi relatif à la révision de la Constitution” (на језику: French). 12. 9. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  23. ^ Rippin, Tara (2020-12-12). „Algerian President 'disappears' after flying to Germany for Covid treatment”. Euro Weekly News Spain (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-15. 
  24. ^ „Algerian President Tebboune returns after Covid treatment in Germany”. BBC News (на језику: енглески). 2020-12-29. Приступљено 2021-03-15. 
  25. ^ Ahmed, Hamid Ould (2021-01-10). „Algerian president returns to Germany to be treated for COVID-19 complications”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-20. 
  26. ^ „Algeria's Tebboune returns home after hospitalisation in Germany”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-20. 
  27. ^ AfricaNews (2021-02-22). „Algerian President Reshuffles Government Without Major Cabinet Changes”. Africanews (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-04. 
  28. ^ „Algeria's president dissolves parliament, calls for early elections”. France 24 (на језику: енглески). 2021-02-18. Приступљено 2021-03-04. 
  29. ^ „Algeria's President Tebboune announces new government”. France 24 (на језику: енглески). 2021-07-07. Приступљено 2021-08-08. 
  30. ^ „French foreign minister makes surprise visit to Algeria, urges easing of Paris-Algiers tensions”. France 24 (на језику: енглески). 2021-12-08. Приступљено 2021-12-16. 
  31. ^ „Egypt: President Abdel Fattah El Sisi Receives Algerian President”. allAfrica.com (на језику: енглески). 2022-01-26. Приступљено 2022-02-11. 
  32. ^ „Algeria's leader in Egypt for talks on Libya, Ethiopia dam”. Midland Daily News (на језику: енглески). 2022-01-24. Архивирано из оригинала 11. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-11. 
  33. ^ „Sisi, Algerian president agree on necessity of holding Libya's delayed elections - Foreign Affairs - Egypt”. Ahram Online. Приступљено 2022-02-11. 
  34. ^ „Egypt and Algeria move closer - Egypt - Al-Ahram Weekly”. Ahram Online. Приступљено 2022-02-11. 
  35. ^ anatolianet (2022-01-24). „Algeria's Tebboune arrives in Egypt for official visit”. TurkishPress (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-11. 
  36. ^ „Unemployed youth in Algeria to receive monthly pay”. Africanews. Africanews. Africanews. 16. 2. 2022. Приступљено 20. 2. 2022. 
  37. ^ „Italian energy giant Eni signs deal to boost Algerian gas supply”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-01. 
  38. ^ „President Tebboune arrives in Rome”. Algeria Press Service. 25. 5. 2022. Приступљено 1. 7. 2022. 
  39. ^ „Algeria becomes Italy's biggest gas supplier in new €4bn deal”. euronews (на језику: енглески). 2022-07-18. Приступљено 2022-07-19. 
  40. ^ „Gas supplies from Algeria to Italy to increase in coming years - Draghi”. Reuters (на језику: енглески). 2022-07-18. Приступљено 2022-07-19. 
  41. ^ „Non-hydrocarbon exports: Algeria targets US$7 billion by end of 2022”. Algeria Press Service. 24. 9. 2022. Приступљено 8. 10. 2022. 
  42. ^ Herrera, Brenton (2022-09-25). „Algeria is looking to raise the value of exports outside hydrocarbons”. Fourals (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 10. 2022. г. Приступљено 2022-10-08. 
  43. ^ „Algeria: President Tebboune Receives French Minister of Interior”. allAfrica.com (на језику: енглески). 2022-12-20. Приступљено 2022-12-21. 
  44. ^ „President Tebboune receives French Minister of Interior”. Algerian Press Service. Приступљено 22. 12. 2022. 
  45. ^ „Algeria summons French envoy over visa restriction plan”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-21. 
  46. ^ Bleona, R. (2022-12-19). „France Puts an End to Visa Dispute With Algeria”. SchengenVisaInfo.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-21. 
  47. ^ „Algeria's president starting state visit to Russia at invitation of Putin”. AP News. 13. 6. 2023. 
  48. ^ „Russia, Algeria tighten 'strategic' ties”. Africanews. 19. 6. 2023. 

Спољашне везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Абделмаџид_Тебун&oldid=28315191”