Асоцијација за прогресивне комуникације
(преусмерено са АПЦ-ова повеља о интернет правима)
Асоцијација за прогресивне комуникације (енгл. Association for Progressive Communications), позната по свом акрониму АПЦ (од енгл. APC), је онлајн мрежа која је настала 1990. године. Чланови АПЦ-а у сарадњи са партнерским организацијама из Европе, Азије, Јужне Америке и Африке су први пут донели повељу 2001—2002. године. У повељи се противе контроли интернет садржаја, критикама и цензурама, и залажу за јавну доступност научних и истраживачких радова који су финансирани јавним средствима. АПЦ-ова повеља о интернет правима се састоји из 7 тема.[1][2]
Садржај АПЦ-ове повеље о интернет правима
уреди- Приступ интернету за све
- Слобода изражавања и удруживања
- Приступ знању
- Дељење знања и креације - слободан софтвер, софтвер отвореног кода и развој технологије
- Приватност, надзор и енкрипција
- Управљање интернетом
- Свест о правима, њихова заштита и остваривање
Приступ интернету за све
уредиПрва целина повеље говори о равноправности коришћења интернета.
- Интернет као јавни сервис мора бити доступан свима. Потребно је да подигне ниво друштвене једнакости и да се руководи социјалном правдом. Интернет мора да поседује информације из свих делатности ради развоја истих.
- Интернет као јавна глобална мрежа мора бити доступан без обзира на предео где се људи налазе, како би били повезани са свим дешавањима. У том смислу, неопходно је да буде широко распрострањен. На тај начин су информације свима доступне преко ове широко појасне мреже.
- Постоје могућности уређивања интернета сходно својим потребама за шта људи морају да поседују одговарајуће вештине и способности. Знање потребно за коришћење интернета може се стећи из различитих извора, преко тренинга, писаних материјала и обука.
- Сав материјал, апликације и садржај на интернету морају бити доступни без обзира на могући инвалидитет, било физички или когнитивни. Апликације треба да буду констурисане тако да омогуће равноправан приступ свима.
- Не сме постојати полна разлика при приступу, измени и коришћењу интернета и свих његових сервиса. Ова препрека се може превазићи већом ангажованошћу жена на свим пољима јавне глобалне мреже - интернет.[3]
- Политика цена коришћења интернета мора бити изграђена на основу прихода грађана, како би сви слојеви друштва имали подједнака права приступа.
- На сваком радном месту мора бити омогућен приступ интернету, како за образовање радника, тако и за доступност информација неопходиних за извршавање посла као и заштите радничких права.
- Како би информације на интернету биле доступне свима потребно је изградити центре јавног приступа. У тим центрима ће људи који немају довољно средстава за приватни приступ имати могућност јавног.
- Како је већина садржаја на интернету на латиничном писму треба се залагати за равноправно коришћење свих писама ради размене информација из различитих култура.
Слобода изражавања и удруживања
уреди- Изражавање мишљења, ставава и идеја не сме бити ограничено од стране државних или недржавних органа. Мора постојати слобода мисли и изражавање у складу са културом и вером као и слобода ширења информација.
- Свако мора поседовати право да се критички слободно изјашњава. Не сме постојати цензура садржаја било које врсте.
- При организовању онлајн протеста никоме не сме бити ускраћено организовање и учешће у истим, под условом да је реч о мирном окупљању.
Приступ знању
уреди- Све информације које се објављују и деле на интернету морају за циљ имати развој друштвене заједнице.
- Организације које се финансирају из јавних ресурса морају учинити своје информације јавно доступним путем интернета. Такође формат тих информација мора бити прилагођен за старије рачунаре и спорију конекцију.
- Информације научних и друштвнених истраживања спроведених уз помоћ средстава из јавних фондова морају бити доступне свима.
Дељење знања и креације - слободан софтвер, софтвер отвореног кода и развој технологије
уреди- Интернет мора да нуди могућност дељења садржаја и знања. Креатори садржаја морају да буду осигурани на основу отвореног и слободног учешћа.
- Веома важан фактор је и слободан софтвер, као и софтвер отвореног кода (ФОСС). Он подстиче иновације, креативност и унапређење интернета.[4]
- Морају да се поштују технолошки стандарди који би требало да буду отворени, како би могли да се развијају. Стандарди морају да отклоне ограничења и препреке попут коришћења нелатиничних писама, старијих рачунара и спорије конекције.
- Интернет садржај мора бити прилагођен формама мултимедијалног садржаја, како би нпр радио и телевизија били доступни путем интернета.
Приватност, надзор и енкрипција
уреди- Организације имају право да прикупљају податке од појединаца на ограничен период при чему морају да их обавесте о томе која је сврха прикупљања података. Мора се поштовати политика приватности и мора бити омогућена исправка нетачних података. Када се подаци искористе за сврху за коју су прикупљени морају се избрисати. У случају губитка или крађе података појединац мора бити уредно обавештен.[5]
- Приватност сваког појединца мора да се поштује. Не сме да буде праћења, контролисања и било које врсте ометања комуникације.
- Како би комуникација била осигурана и анонимна појединци имају право да шифрују своје поруке.
Управљање интернетом
уреди- Управљање интернетом мора бити демократско, са једнаким учешћем влада, приватног сектора и грађанског друштва при чему нико не сме имати доминантну позицију.
- Одлуке везане за управљање и унапређење интернета морају бити транспарентне и доступне на регионалном, националном и глобалном нивоу.
- Да би мрежа била ефикаснија и стабилнија на дужи рок кључни ресурси морају да буду децентрализовани.[6]
- Како је интернет мрежа свих мрежа омогућен је јавни приступ било којој појединачној па је неопходно да отворена архитектура интернета буде заштићена.
- Протоколи на којима се заснива интернет морају бити отворени како би се омогућило побољшање перформанси и смањиле препреке.
- Интернет, као масовно средство размене података остварује све већу успешност са порастом броја корисника због веће размене информација. Зато је неопходно да интернет буде неутралан. Такође, треба спречити централизовану контролу.
- Интернет мора бити јединствена целина, као глобално јавно добро, заштићена од разуђивања на мање интранете, националне мреже, надзора, контроле и цензуре.
Свест о правима, њихова заштита и остваривање
уреди- Корисници интернета морају бити заштићени по декларацијама о људским правима[7]. Неопходно је да управљачка тела поштују слободан приступ. Људе треба упознати и едуковати са правима која поседују као корисници интернета.[8]
- Правом жалбе људи могу да спрече злоупотребу интернета као што су: праћења, снимања информација, ограничавања слободе изражавања итд. Надлежни органи су дужни да реагују на жалбе и омогуће им безбедно коришћење.
Референце
уреди- ^ сајт АПЦ-а, Приступљено 13. маја 2012.
- ^ Повеља о интернет правима АПЦ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2012), Приступљено 13. маја 2012.
- ^ Женска права Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2012), Приступљено 14. маја 2012.
- ^ About Free Open Source Software, Приступљено 14. маја 2012.
- ^ Закон о заштити података о личности, Приступљено 14. маја2012.
- ^ Слобода изражавања на интернету: Импликације на пољу спољне политике Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2016), Приступљено 14. маја 2012.
- ^ Декларација о људским правима Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2014), Приступљено 14. маја 2012.
- ^ Civil Rights and Internet Regulation, Приступљено 14. маја 2012.