Џон Бофорт, 1. војвода од Самерсета
Џон Бофорт (енгл. John Beaufort; 1404, Вестминстер - 27. мај 1444, Вимборн Минстер) је био енглески велможа, војсковођа и војвода од Самерсета (1418—1444) из куће Бофорт (огранка династије Плантагенет). Био је истакнути учесник последње фазе Стогодишњег рата.
Џон Бофорт | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1404. |
Место рођења | Вестминстер, Краљевство Енглеска |
Датум смрти | 27. мај 1444.40/41 год.) ( |
Место смрти | Вимборн Минстер, Краљевство Енглеска |
Породица | |
Супружник | Маргарет Бошан од Блетса |
Потомство | Маргарет Бофорт |
Родитељи | Џон Бофорт Маргарет Холанд |
Династија | Кућа Бофорт |
војвода Самерсета | |
Период | (1418—1444) |
Претходник | Хенри Бофорт, 2. гроф од Самерсета |
Наследник | Едмунд Бофорт, 2. војвода од Самерсета |
Биографија
уредиПорекло
уредиОтац му је био Џон Бофорт, 1. гроф од Самерсета [1][2][3], незаконити син Џона од Гента, сина енглеског краља Едварда III, и извесне даме Катарине Свинфорд [1][3]. Овај брак није био признат све док се Џон није оженио Катарином, мало пред своју смрт 1399. године. Деца рођена у том браку узела су име Бофорт, по замку у ком су рођена, а парламент је признао њихову законитост, али им је изричито одрекао право наслеђивања престола [1].
Гроф од Самерсета и заробљеништво
уредиСтарији Џон Бофорт умро је 1409. године, а Хенри, његов старији син а брат млађег Бофорта, 1419. године, тако да је он постао гроф Самерсета. Седамнаестогодишњи Бофорт се потом придружује експедицији свог рођака енглеског краља Хенрија V у Француској. Јован је следеће године са краљевим братом Томасом, војводом од Кларенса, послат против дофена у Анжуу. Војска је пребрзо напредовала кроз мочварна подручја, где ју је пресрела и разбила француска војска. Сам војвода од Кларенса је пао у боју, а Јован је био заробљен. Откупљен је тек 17 година касније.
Последње године и смрт
уредиЈован је учествовао и у наставку рата у Француској сада под Хенријем VI, а његово блиско сродство с владајућом династијом учинило га је високим командантом. Али, иако је 1443. године учињен војводом Самерсета и генерал-капетаном Аквитаније и Нормандије, војвода од Јорка имао је предност као регент Француске. Недуго потом Бофорту се слошило и морао се вратити кући у Енглеску, где је умро следеће године, како се наводи, од своје руке, пошто није могао трпети срамоту протеривања из суда, коју му је донео сукоб с владом [3].
Брак и породица
уредиЏон Бофорт је био ожењен Маргаретом, удовицом сер Оливера Сент-Џона и наследницом Јована Бошана, 2. барона од Бошана и са њом 1441. године имао ћерку Маргарет, будућу жену Едмунда Тјудора и мајку енглеског краља Хенрија VII.
Породично стабло
уреди16. Едвард II Плантагенет[6] | ||||||||||||||||
8. Едвард III Плантагенет[5] | ||||||||||||||||
17. Изабела Француска[6] | ||||||||||||||||
4. Џон од Гента[4] | ||||||||||||||||
18. Вилијам I, гроф од Еноа[7] | ||||||||||||||||
9. Филипа од Еноа[7] | ||||||||||||||||
19. Жана од Валоа[7] | ||||||||||||||||
2. Џон Бофорт, 1. војвода од Самерсета | ||||||||||||||||
10. Пејн де Рое[9], витез из Еноа | ||||||||||||||||
5. Катарина Свинфорт[8] | ||||||||||||||||
1. Џон Бофорт, 1. војвода од Самерсета | ||||||||||||||||
24. Robert de Holland, 1st Baron Holand[11] | ||||||||||||||||
12. Томас Холанд, 1. гроф од Кента[10] | ||||||||||||||||
25. Maud la Zouche[11] | ||||||||||||||||
6. Томас Холанд, 2. гроф од Кента[4] | ||||||||||||||||
26. Edmund of Woodstock, 1st Earl of Kent[12] | ||||||||||||||||
13. Џоан од Кента[10] | ||||||||||||||||
27. Margaret Wake, 3rd Baroness Wake of Liddell[12] | ||||||||||||||||
3. Маргарет Холанд | ||||||||||||||||
28. Edmund Fitzalan, 9th Earl of Arundel[14] | ||||||||||||||||
14. Ричард Фицалан, 10. гроф од Арундела[10] | ||||||||||||||||
29. Alice de Warenne[14] | ||||||||||||||||
7. Алиса Фицалан[13] | ||||||||||||||||
30. Хенри, 3. гроф од Ланкастера[15] | ||||||||||||||||
15. Елеонора од Ланкастера[15] | ||||||||||||||||
31. Maud Chaworth[15] | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 436.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 554.
- ^ а б в Типинг 1885, стр. 48.
- ^ а б Brown 2004.
- ^ Weir 2008, стр. 232.
- ^ а б Weir 2008, стр. 92.
- ^ а б в Weir 2008, стр. 93.
- ^ Marshall 2003, стр. 50.
- ^ Weir 2007, стр. 6.
- ^ а б в Weir 2008, стр. 125.
- ^ а б Browning 1898, стр. 288.
- ^ а б Weir 2008, стр. 94–95.
- ^ Weir 2008, стр. 94, 125.
- ^ а б Weir 2008, стр. 97, 104.
- ^ а б в Weir 2008, стр. 77.
Литература
уреди- Типинг, Хенри Авре (1885). Речник Националне Биографије. Лондон; Smith, Elder & Co.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Browning, Charles H. (1898). The Magna Carta Barons and Their American Descendants. London: Genealogical Publishing Company.
- Burne, A.H. (2005). The Hundred Years War. London: Folio.
- Marshall, Rosalind (2003). Scottish Queens, 1034-1714. Tuckwell Press.
- Weir, Alison (2008). Britain's Royal Families, The Complete Genealogy. London: Vintage Books. ISBN 978-0-09-953973-5.