Џон Баримор
Џон Баримор (енгл. John Barrymore; рођен као Џон Сидни Блит, Филаделфија, 14. фебруар или 15. фебруар 1882 — Лос Анђелес, 29. мај 1942) био је амерички позоришни и филмски глумац.[1] Родио се у знаменитој глумачкој породици Баримор, те иако је првобитно одбијао да се посвети глумачком позиву, покушавајући да се оствари као сликар, почео је да глуми у позоришту са својим оцем Морисом 1900, а годину дана касније и са сестром Етел. Од 1903. активније је приступио театру. Привукао је пажњу глумећи у лаким комедијама, а потом и у озбиљним драмама, доживевши врхунце каријере тумачећи главне улоге у Голсвордијевој Правди (1916) и Шекспировим комадима Ричард III (1920) и Хамлет (1922). Његово тумачење Хамлета навело је штампу да га прозове највећим америчким трагичарем.[2]
| Џон Баримор | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Џон Сидни Блит |
| Датум рођења | 14. фебруар 1882. |
| Место рођења | Филаделфија, Пенсилванија, САД |
| Датум смрти | 29. мај 1942. (60 год.) |
| Место смрти | Лос Анђелес, Калифорнија САД |
| Веза до IMDb-а | |
Након успеха са Хамлетом у Лондону 1925, Баримор је напустио позорницу на 14 година, не би ли се посветио филму. У ери немог Холивуда, постао је звезда захваљујући главним улогама у филмовима Доктор Џекил и господин Хајд (1920), Шерлок Холмс (1922) и Морско чудовиште (1926). Током овог периода, због правилних црта лица и носа, стекао је надимак Велики профил. Његов позоришно обучен глас му је омогућио да без проблема настави да снима и у ери звучног филма. Гранд Хотел (1932), Вечера у осам (1933) Двадесети век (1934) и Поноћ (1939) само су неки од звучних филмова у којима је играо, а који данас имају статус кинематографских класика.[3]
Бариморов приватни живот је привлачио пажњу јавности. Борио се са алкохолизмом од своје четрнаесте године, женио се и разводио четири пута, а пред крај живота је и банкротирао. Последњу деценију живота често је тумачио улоге алкохоличара и пропалих глумаца, које су великим делом подсећале на његов живот. Преминуо је услед последица цирозе јетре. Некролог објављен у Вошингтон посту истакао је да се Баримор са годинама - и како је његов приватни живот постајао све више јаван - претворио, упркос његовој генијалности у позоришту, у таблоидну личност.[4] Данас филмски историчари Баримора сматрају за, како истиче његов биограф Мартин Норден, вероватно најутицајнијег и најхваљенијег глумца његовог времена.[5] Бариморова унука је глумица Дру Баримор.
Референце
уреди- ^ „John Barrymore | Biography, Plays, Movies, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-08. Приступљено 2024-01-29.
- ^ „Plays Reviewed”. Brooklyn Life. New York, NY. 25. 11. 1922. стр. 14.
- ^ „John Barrymore | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-29.
- ^ „Barrymore Dies at 60”. The Washington Post. Washington, DC. 30. 5. 1942. стр. 12.
- ^ Norden 2000a, стр. 178.
Литература
уреди- Norden, Martin F. (2000a). „Barrymore, John”. American National Biography. Oxford University Press. Приступљено 16. 9. 2014.
Спољашње везе
уреди
- Џон Баримор на сајту IMDb (језик: енглески)