Џејмс II од Шкотске
Џејмс II од Шкотске (Холируд, 16. октобар 1430- Роксбург, 3. август 1460) је био краљ Шкотске. Био је син Џејмса I од Шкотске и Џоан Бофорт. Владао је од 1437. до 1460. године.[1]
| Џејмс II од Шкотске | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. октобар 1430. |
| Место рођења | Холируд, |
| Датум смрти | 3. август 1460. (29 год.) |
| Место смрти | Роксбург, |
| Породица | |
| Супружник | Марија Гелдерландска |
| Потомство | Џејмс III од Шкотске, Мери Стјуарт, грофица Арана |
| Родитељи | Џејмс I од Шкотске Џоан Бофорт |
| Династија | Династија Стјуарт |
| Краљ Шкотске | |
| Претходник | Џејмс I од Шкотске |
| Наследник | Џејмс III од Шкотске |
Историја
уредиКраљево малолетство
уредиЏејмс II крунисан је за краља 1437. у Холируду са само 6 година, након мучког убиства његовог оца, краља Џејмса I од стране незадовољних великаша. Основе апсолутистичке власти, које је поставио његов отац, биле су тако чврсте да су убице похватане и мучене до смрти, а власт је у име малолетног краља преузео Врховни Савет на челу са бискупом Камероном из Глазгова (као канцеларом) и грофом Арчибалдом Дагласом (унуком Роберта III и највећим земљопоседником у Шкотској) као регентом.[2] Међутим, период Џејмсовог малолетства (1437-1449) био је испуњен борбама водећих шкотских велкаша за старатељство над малолетним краљем, што је довело земљу на ивицу грађанског рата. Тако је Александар Ливингстон, заповедник замка Стирлинг, успео да се наметне за краљевог старатеља и са својом породицом преузме кључне положаје у влади, оборивши са власти лорда канцелара и организовавши убиство регента Вилијема Дагласа (Арчибалдовог сина и наследника) 1440 године. Ливингстон је за регента поставио Дагласовог рођака и наследника Џејмса Дагласа, кога је 1443. на том положају наследио син, гроф Вилијем Даглас.[3]
Обрачун са великашима
уредиЏејмс II постао је пунолетан 1449. и преузео је власт, показавши се као способан и суров владар. Најпре је ојачао свој положај женидбом са Мари, нећаком војводе од Бургундије, а затим је погубио или позатварао све чланове породице Ливингстон, која се силно обогатила и заузела кључне положаје у државној управи током његовог малолетства, запленивши њихове поседе.[4] Тако ојачан, Џејмс је одлучио да скрши моћ породице Даглас, највећих земљопоседника у Шкотској, који су држали 3 од 8 шкотских грофовија. Године 1450. послао је грофа Вилијема Дагласа (бившег регента) на дипломатску мисију у Рим, искористивши његово одсуство да уз помоћ парламента заплени неке његове поседе и замкове. У одговор, гроф Даглас затражио је подршку код краљице, у Бургундији и Енглеској, што је краљ искористио да га 1452. оптужи за заверу, позвавши га у Стирлинг да лично одговори на оптужбе. Даглас је одбио да дође без гаранције за сигуран повратак (лат. Salvum conductum) и краљ ју је дао, али упркос томе, на састанку са краљем гроф је убијен - сам краљ забио му је нож у груди.[5]
Дагласови (познати од тада као Црни Дагласи, за разлику од Црвених Дагласа, који су остали уз краља) су се подигли на оружје на челу са Виљемовим братом, Џејмском Дагласом, али их је Џејмс принудио на предају 1452. и коначно потукао и протерао 1455, заузимајући њихове поседе и замкове новим оружјем - топовима набављеним из Фландрије, од којих је најпознатија бомбарда Монс Мег. Запленивши њихове поседе Џејмс је коначно учврстио краљевску власт у Шкотској, пошто су краљеви приходи постали довољно велики за покривање трошкова државне управе, без потребе да се повећавају основни порези. То је донело краљу снажну подршку грађана, ситнијег племства и парламента и омогућило привредни успон трговаца и занатлија. Уместо дотадашњих полунезависних грофова краљ је именовао нове од својих присталица, али њихове нове титуле нису доносиле поседе, већ само почасти.[6]
Обрачун са Енглеском
уредиУнутрашњем јачању Шкотске погодовала је слабост Енглеске, која је управо у то време била захваћена хаосом грађанског рата познатог као Рат Ружа (1455-1485). Краљ Џејмс искористио је ситуацију да поврати пограничне шкотске поседе, Бервик на Твиду и Роксбург, али је погинуо током опсаде Роксбурга (1460) приликом експлозије једног од сопствених топова. Наследио га је син, деветогодишњи Џејмс III.[6]
Породично стабло
уреди| 16. Волтер Стјуарт | ||||||||||||||||
| 8. Роберт II од Шкотске | ||||||||||||||||
| 17. Марџори Брус | ||||||||||||||||
| 4. Роберт III од Шкотске | ||||||||||||||||
| 18. Sir Adam Mure of Rowallan or Rawalla | ||||||||||||||||
| 9. Elizabeth Mure | ||||||||||||||||
| 19. Joan Cunningham[7] or Janet Mure of Ponkelly or Pokellie[8] | ||||||||||||||||
| 2. Џејмс I од Шкотске | ||||||||||||||||
| 20. Sir Malcolm Drummond, 10th of Lennox | ||||||||||||||||
| 10. Sir John Drummond, 11th of Lennox | ||||||||||||||||
| 21. Margaret de Graham | ||||||||||||||||
| 5. Анабела Драмонд | ||||||||||||||||
| 22. Sir William de Montifex | ||||||||||||||||
| 11. Mary Montifex | ||||||||||||||||
| 1. Џејмс II од Шкотске | ||||||||||||||||
| 24. Едвард III Плантагенет | ||||||||||||||||
| 12. Џон од Гента | ||||||||||||||||
| 25. Филипа од Еноа | ||||||||||||||||
| 6. Џон Бофорт, 1. гроф од Самерсета | ||||||||||||||||
| 26. Paen de Roet | ||||||||||||||||
| 13. Катарина Свинфорд | ||||||||||||||||
| 3. Џоан Бофорт | ||||||||||||||||
| 28. Томас Холанд, 1. гроф од Кента | ||||||||||||||||
| 14. Томас Холанд, 2. гроф од Кента | ||||||||||||||||
| 29. Joan of Kent | ||||||||||||||||
| 7. Маргарет Холанд | ||||||||||||||||
| 30. Richard FitzAlan, 10th Earl of Arundel | ||||||||||||||||
| 15. Alice FitzAlan | ||||||||||||||||
| 31. Eleanor of Lancaster | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Самерсет Фрај 2024, стр. 226.
- ^ Самерсет Фрај 2024, стр. 104.
- ^ Самерсет Фрај 2024, стр. 105.
- ^ Самерсет Фрај 2024, стр. 106.
- ^ Самерсет Фрај 2024, стр. 107.
- ^ а б Самерсет Фрај 2024, стр. 108.
- ^ McAndrew 2006, стр. 173.
- ^ „Elizabeth Mure of Rowallan”. Thepeerage.com. Приступљено 11. 10. 2016.
Литература
уреди- Самерсет Фрај, Питер; Самерсет Фрај, Фиона (2024). Историја Шкотске. Београд: Центар за изучавање традиције Укронија. ISBN 978-86-6002-116-0.
- McAndrew, Bruce A. (2006). Scotland's Historic Heraldry. Boydell Press. стр. 173. ISBN 978-1-84383-261-4.
