Џејмс Роберт Ман (енгл. James Robert Mann; Блумингтон, 20. октобар 1856 — Вашингтон, 30. новембар 1922)[1] је био амерички политичар и адвокат, члан Представничког дома Сједињених Америчких Држава из Илиноиса, члан Републиканске странке и партијски лидер.[2]

Џејмс Роберт Ман
Џејмс Роберт Ман
Лични подаци
Датум рођења(1856-10-20)20. октобар 1856.
Место рођењаБлумингтон, Сједињене Америчке Државе
Датум смрти30. новембар 1922.(1922-11-30) (66 год.)
Место смртиВашингтон, Сједињене Америчке Државе
Политичка каријера
Политичка
странка
Републиканска странка
Партијски лидер
4. март 1911. — 3. март 1919.
ПретходникЧамп Кларк
4. март 1897. — 30. новембар 1922.
Чикашки одборник из 32. одељења
1892. — 1896.

Биографија

уреди

Младост и образовање

уреди

Рођен је 20. октобра 1856. у Блумингтону.[1] Његов старији брат је био фармер Франк Ирвинг Ман (1854—1937), уредник новинске публикације Prairie Farmer и аутор књиге The Farmers Creed.

Дипломирао је на Универзитету у Илиноису 1876. и Правном колеџу Унион 1881. године.[3]

Каријера

уреди

Примљен је у адвокатску комору у Илиноису 1881. и започео је праксу у Чикагу. Имао је различите функције:[4]

  • Члан оукландског одбора за образовање у Чикагу (1887)
  • Адвокат Хајд парка и комесар Јужног парка у Чикагу
  • Председник републиканске конвенције Илиноис (1894)
  • Члан Градског већа Чикага
  • Мастер у канцеларији Вишег суда округа Кук
  • Председавајући конгреса републиканских округа у Чикагу (1895, 1902)
  • Републиканац (1896) на 55. Конгресу са тринаест узастопних мандата
  • Председник Одбора за изборе бр. 1 (58—60. конгрес)
  • Комитет за међудржавну и спољну трговину (61. конгрес)
  • Комитет за бирачко право жена (66. конгрес)
  • Партијски лидер (62—65. конгрес)

Значајно законодавство

уреди

Био је један од спонзора Mann-Elkins Act, који је дао више овлашћења Међудржавној комисији за трговину да регулише тарифе за железницу. Увео је Закон о чистој храни и лековима 1906. године. Најпознатији је по свом Мановом закону из 1910. који забрањује превоз жена између држава у сврху проституције, са циљем смањења сексуалне експлоатације.

Залагао се за измену Устава Сједињених Америчких Држава и женско право гласа.[5] Био је водећи противник Харисоновог закона о порезу на наркотике и прохибицији, упркос популарности таквог закона међу његовим колегама напредњацима са Средњег запада.

Смрт

уреди

Преминуо је 30. новембра 1922. у Вашингтону,[1] од упале плућа пре затварања 67. Конгреса Сједињених Америчких Држава.[2] Сахрањен је на гробљу Оук Вудс у Чикагу.

Референце

уреди
  1. ^ а б в „James Robert Mann (1856-1922) - Find a Grave...”. www.findagrave.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-11-02. 
  2. ^ а б „James R. Mann Dies in Washington Home After Week's Illness, Ending in Pneumonia”. The New York Times. Washington. 1. 12. 1922. стр. 1. Приступљено 2022-06-14 — преко Newspapers.com. „Representative James R. Mann of Illinois, for nearly twenty-six years a member of the House, and during most of that time a leader of the Republican Party, died at his home here at 11:15 o'clock tonight. 
  3. ^ „MANN, James Robert”. bioguide.congress.gov. 
  4. ^ „S. Doc. 58-1 - Fifty-eighth Congress. (Extraordinary session -- beginning November 9, 1903.) Official Congressional Directory for the use of the United States Congress. Compiled under the direction of the Joint Committee on Printing by A.J. Halford. Special edition. Corrections made to November 5, 1903”. GovInfo.gov. U.S. Government Printing Office. 9. 11. 1903. стр. 20. Приступљено 2. 7. 2023. 
  5. ^ „Suffragists Lose Fight in the House”. The New York Times. Washington. 1915-01-13. стр. 1, 4. Приступљено 2022-06-14 — преко NewspaperArchive. 

Литература

уреди
  • Ellis, L. Ethan. "James Robert Mann: Legislator Extraordinary". Journal of the Illinois State Historical Society 46 (Spring 1953): 28–44. JSTOR 40189273.
  • Extended bibliography – United States Congress website

Спољашње везе

уреди