Ћазим Угљен
Ћазим Угљен (Мостар, 1899 — Мостар, 10. новембар 1964) био је инжењер рударства, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник НР Босне и Херцеговине.
| ћазим угљен | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1899. |
| Место рођења | Мостар, Аустроугарска |
| Датум смрти | 10. новембар 1964. (64/65 год.) |
| Место смрти | Мостар, НР БиХ, ФНР Југолавија |
| Професија | инжењер рударства |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1944. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Председник Народне скупштине НР БиХ | |
| Период | 1946 — 1949. |
| Претходник | функција установљена |
| Наследник | Богомир Брајковић |
Биографија
уредиРођен је 1899. у Мостару, где је завршио основну школу и гимназију. Потом је студирао рударство у Прагу и у Љубљани, где је дипломирао на Техничком факултету. Као инжењер рударства радио је у више рудника у Краљевини Југославији, а од 1938. био је директор рудника Бреза, код Високог. На овој позицији налазио све до 1944. када је напустио рудник и прешао на ослобођену територију.[1][2]
У току окупације Југославије, рудник у коме је био директор, налазио на територији Независне Државе Хрватске (НДХ) и био је под усташком влашћи. Иако директор рудника, још почетком 1942. успоставио је везу и сарадњу са Народноослободилачким покретом (НОП), а током 1943. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Био је члан Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) и учесник његовог Трећег заседања у Сарајеву 26—28. априла 1945. на коме је изабран за министра индутрије рударства у Влади Федералне Државе Хрватске, чији је председник био Родољуб Чолаковић.[1][2]
На функцији министра остао је до конституисања Уставотворне скупштине када је 13. новембра 1946. изабран за председника Народне скупштине НР Босне и Херцеговине првог сазова. Ову функцију напустио је априла 1949. када је прешао на дужност министра индустрије у Влади НР Босне и Херцеговине, чији је председник био Ђуро Пуцар. Приликом реорганизације Владе априла 1950. постао је министар-генерални директор Генералне дирекције за неметале. Пензионисан је новембра 1950. године. Биран је за народног посланика Народне скупштине НР Босне и Херцеговине првог, другог и трећег сазива.[1] [3][2]
Након пензионисања активно је сарађивао са разним стручним и научним институцијама у Босни и Херцеговини, а посебно са Институтом за рударство.[3]
У браку са Зинетом Угљен (1899—1987) имао је троје деце — синове Ненада и Златка и ћерку Наду.
Умро је 10. новембра 1964. у Мостару, где је и сахрањен.[2]
Одликован је Орденом братства и јединства првог реда и Орденом заслуга за народ другог реда.[3][2]
Референце
уреди- ^ а б в Ko je ko 1957, стр. 743.
- ^ а б в г д „Умро Ћазим Угљен”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 11. 1964. стр. 6.
- ^ а б в Ko je ko 1957, стр. 744.
