Википедија

Каба

коцкаста зграда у Меки, Саудијска Арабија
(преусмерено са Ћаба)
За другу употребу, погледајте страницу Каба (фараон).

Каба (арап. ٱلْكَعْبَة al-Kaʿbah, /al.ˈkaʕba/ — „коцка”; „уточиште ислама”) централно је светилиште ислама. Грађевина је у облику коцке, дугачка око 11 m и високе око 17 m. Данас се налази у средини велике џамије у Меки.[1][2] Представља киблу, тј. посебну тачку према којој се муслимани окрећу у време молитве.[3] Каба за муслимане представља средиште света, његов „пупак”. Сматрају да је она прво што је Алах створио. По исламском веровању, изнад земаљске кабе налази се још седам небеских каба на седам небеса, и све оне стоје управо испод Алаховог престола који обилазе анђели, па и људи на исти начин обилазе око овог камена.

Каба
كَعْبَة
Каба (јул 2012)
كَعْبَة на карти Саудијске Арабије
كَعْبَة
كَعْبَة
Локација Кабе
Основне информације
ЛокацијаСвета џамија,
Мека, Хиџаз, Саудијска Арабија
Координате21° 25′ 21.08″ N 39° 49′ 34.25″ E / 21.4225222° С; 39.8261806° И / 21.4225222; 39.8261806
РелигијаИслам
ОбредТаваф
ДржаваСаудијска Арабија
РегионПровинција Мека
АдминистрацијаАгенција Генералног председништва за послове Две Свете џамије
РуководствоПредседник послова Две Свете џамије: Абдул Рахман ел-Судајс
Архитектонски опис
Тип архитектуреХрам
ОснивањеПредисламско доба
Спецификације
Дужина12,86 m (42 ft 2 in)
Ширина11,03 m (36 ft 2 in)
Висина (макс.)13,1 m (43 ft 0 in)
МатеријалиКамен, мермер, кречњак
Ходочасник код Кабе

У раном исламу, муслимани су се усмеравали у општем правцу Јерусалима као кибле у својим молитвама пре него што су променили смер ка Каби, за коју су муслимани веровали да је резултат откривења куранског стиха Мухамеду.[4]

Муслимани верују да је Каба обнављана неколико пута током историје, а најпознатији од стране Ибрахима (Аврам) и његовог сина Измаела, када се вратио у долину Меке неколико година након што је напустио своју жену Хаџар (Хагар) и Исмаила тамо по Алаховој заповести. Кружење око Кабе седам пута у смеру супротном од казаљке на сату, познато као таваф (арап. طواف), је фарз (обавезни) обред за завршетак хаџа и ходочашћа умре.[3] Подручје око Кабе где ходочасници шетају око Кабе назива се Матаф.

Каба и Матаф су окружени ходочасницима сваког дана у исламској години, осим 9. зул-хиџета, познатог као Дан Арафа, на који се тканина која покрива структуру, позната као кисва (арап. كسوة) мења. Ипак, најзначајнији пораст њиховог броја је током Рамазана и хаџа, када се милиони ходочасника окупљају на таваф.[5] Према саудијском Министарству за хаџ и умру, 6.791.100 ходочасника стигло је на ходочашће за Умру у исламској години 1439. (2017/2018), што је повећање од 3,6% у односу на претходну годину, док је 2.489.406 других приспело на хаџ АХ 1440.[6]

Историја

уреди
 
Поглед на Кабу, 1718. Адријан Реланд: Трактат о религији Махометана

Порекло

уреди

Етимологија

уреди

Дословно значење речи Каба (арап. كعبة) је коцка.[7] У Курану, из доба Мухамедовог живота, Каба се помиње под следећим именима:

Према историчару Едуарду Глејзеру, име „Каба“ је можда било повезано са јужноарапском или етиопском речју „микраб“, која означава храм.[10] Ауторка Патриција Крон оспорава ову етимологију.[11]

Залеђина

уреди

Пре ислама, Каба је била свето место за разна бедуинска племена широм Арабијског полуострва. Једном сваке лунарне године, бедуини би ходочастили у Меку. Остављајући по страни било какве племенске свађе, они би обожавали своје богове у Каби и трговали једни с другима у граду.[12] У Каби су држане разне скулптуре и слике. Познато је да су статуа Хубала (главног идола Меке) и статуе других паганских божанстава биле постављене у Каби или око ње.[13] Било је слика идола који су украшавали зидове. Слика Исе (Исуса) и његове мајке Мерјем (Марија) налазила се унутар Кабе,[13] а касније ју је пронашао Мухамед након освајања Меке. Иконографија у Каби је такође укључивала слике других пророка и анђела. Забележено је да се унутар Кабе налазе недефинисани украси, новац и пар овнујских рогова.[13] За пар овнујских рогова се говорило да је припадао овну којег је Ибрахим жртвовао уместо свог сина Исмаила, према исламској традицији.[13]

Током своје историје, Црни камен код Кабе је био погођен и разбијен каменом испаљеним из катапулта,[14] био је замазан изметом,[15] украдени и откупљени од стране Кармата[16] и разбијен у неколико фрагмената.[16][13]

Ел-Азраки даје следећу причу о ауторитету свог деде:[13]

Чуо сам да је у ел-Бајту (који се односи на Кабу) постављена слика (арап. تمثال) Маријама и Исе. ['Ата'] је рекао: „Да, у њему је била постављена слика Маријам украшена (музавакан); у њеном крилу, њен син Иса је сједио украшен.”

— ел-Азраки, Акбар Мека: Историја Меке[2]

У својој књизи Ислам: кратка историја, Карен Армстронг тврди да је Каба званично била посвећена Хубалу, набатејском божанству, и да је садржала 360 идола који су вероватно представљали дане у години.[17] Међутим, током Мухамедове ере, изгледа да је Каба била поштована као светилиште Алаха, Високог Бога. Једном годишње, племена из целог Арабијског полуострва окупљала би се у Меки да би обавила хаџ, што је био знак широко распрострањеног уверења да је Алах исто божанство које обожавају монотеисти. У то време муслимани би обављали намаз окренути према Јерусалиму, према Мухамедовим упутствима, и окрећући леђа паганским удружењима Кабе.[17] Алфред Гијом, у свом преводу сире Ибн Исхака, каже да би се сама Каба могла помињати у женском облику.[18] Обилазак су често изводили голи мушкарци и готово голе жене.[19] Спорно је да ли су Алах и Хубал били исто божанство или различити. Према хипотези Урија Рубина и Кристијана Робина, Хубала су поштовали само Курејшије и Каба је прво била посвећена Алаху, врховном богу појединаца који припадају различитим племенима, док је пантеон богова Курејшија постављен у Каби након што су освојили су Меку један век пре Мухамедовог времена.[20]

Црни камен

уреди
 
Оквир Црног камена

У југоисточном делу грађевине уграђен је црни камен, и он је најсветији предмет у Каби. За њега сматрају да је „камен темељац”, „десна рука Божија на земљи”. Муслимани према овом камену исказују велико поштовање, љубе га и додирују, нарочито током хаџилука. Муслимани се не клањају камену, молитве овде изговорене упућене су Богу.

Изглед

уреди

Каба има само једна врата, али је њен религијски значај више у спољашњости. Од црног камена се простире 2 m дугачак зид – мултзам који се протеже до улазних врата. Верници се на њега наслањају да би добили благослов. Каба је најчешће покривена прекривачем — кисвом — начињеним од тешког црног платна са тракама на којима су извезени стихови из Курана. Око Кабе се налази гранитни плочник који се назива матиф. Насупрот угла у коме је уграђен црни камен, налази се зграда у којој је свети бунар Земзем, док се пред североисточним делом налази камен, за који се тврди да представља отисак стопала Аврама, кога муслимани сматрају градитељем Кабе.

Референце

уреди
  1. ^ Butt, Riazat (15. 8. 2011). „Explosives detectors to be installed at gates of Mecca's Holy Mosque”. The Guardian. Приступљено 23. 5. 2021. 
  2. ^ а б Al-Azraqi (2003). Akhbar Mecca: History of Mecca. стр. 262. ISBN 9773411273. 
  3. ^ а б Wensinck, A. J; Kaʿba. Encyclopaedia of Islam IV p. 317
  4. ^ Mubārakfūrī, Ṣafī al-Raḥmān (2002). The Sealed Nectar: Biography of the Noble Prophet (на језику: енглески). Darussalam. ISBN 978-9960-899-55-8. 
  5. ^ „In pictures: Hajj pilgrimage”. BBC News. 7. 12. 2008. Приступљено 8. 12. 2008. 
  6. ^ „Limited to Actual Haj”. General Authority for Statistics. Kingdom of Saudi Arabia. 17. 12. 2015. Приступљено 21. 1. 2020. 
  7. ^ Hans Wehr, Dictionary of Modern Written Arabic, 1994.
  8. ^ „Surah Al-Baqarah 2:122 - 2:126 - Towards Understanding the Quran”. Tafheem. Islamic Foundation UK. Приступљено 30. 5. 2021. 
  9. ^ „Surah Al-Haj 22:26-30 - Towards Understanding the Quran”. Tafheem. Islamic Foundation UK. Приступљено 1. 6. 2021. 
  10. ^ Wensinck, A. J; Kaʿba. Encyclopaedia of Islam IV p. 318 (1927, 1978)
  11. ^ Crone, Patricia (2004). Makkan Trade and the Rise of Islam. Piscataway, New Jersey: Gorgias. ISBN 9781593331023. 
  12. ^ Timur Kuran (2011). „Commercial Life under Islamic Rule”. The Long Divergence: How Islamic Law Held Back the Middle East. Princeton University Press. стр. 45–62. ISBN 9780691147567. 
  13. ^ а б в г д ђ King, G. R. D. (2004). „The Paintings of the Pre-Islamic Kaʿba”. Muqarnas. 21: 219—229. JSTOR 1523357. 
  14. ^ Hilmi Aydın; Talha Uğurluel; Ahmet Doğru (2004). The sacred trusts: Pavilion of the Sacred Relics, Topkapı Palace Museum, Istanbul. Somerset, N.J.: Light. ISBN 1-932099-72-7. OCLC 56942620. 
  15. ^ Burton, Richard Francis (2009). Personal Narrative of a Pilgrimage to El-Medinah and Meccah. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-16230-2. doi:10.1017/cbo9781139162302. hdl:2027/coo.31924062544543. 
  16. ^ а б Peters, F. E. (1994). Mecca : a literary history of the Muslim Holy Land. Mazal Holocaust Collection. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 0-691-03267-X. OCLC 30671443. 
  17. ^ а б Karen Armstrong (2002). Islam: A Short History . стр. 11. ISBN 0-8129-6618-X. 
  18. '^ Ibn Ishaq, Muhammad (1955). Ibn Ishaq's Sirat Rasul Allah – The Life of Muhammad Translated by A. Guillaume. Oxford: Oxford University Press. стр. 85 footnote 2. ISBN 9780196360331. „The text reads 'O God, do not be afraid', the second footnote reads 'The feminine form indicates the Ka'ba itself is addressed” 
  19. ^ Ibn Ishaq, Muhammad (1955). Ibn Ishaq's Sirat Rasul Allah – The Life of Muhammad Translated by A. Guillaume. Oxford: Oxford University Press. стр. 88—9. ISBN 9780196360331. 
  20. ^ Christian Julien Robin (2012). Arabia and Ethiopia. In The Oxford Handbook of Late Antiquity. Oxford University Press USA. стр. 304—305. ISBN 9780195336931. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Каба на Викимедијиној остави.
 
Викизворник има текст 1905 New International Encyclopedia чланка Каба.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Каба&oldid=27922959”