Љубо Думичић

љубо думичић
љубо думичић
	Љубо Думичић
Лични подаци
Датум рођења	7. јануар 1920.
Место рођења	Подстрана, код Сплита, Краљевство СХС
Датум смрти	27. април 1943. (23 год.)
Место смрти	планина Биоково, НД Хрватска
Професија	пољопривредник
Деловање
Члан КПЈ од	1940.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	24. јула 1953.

Љубо Думичић (Подстрана, код Сплита, 7. јануар 1920 — планина Биоково, 27. април 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 7. јануара 1920. године у селу Подстрани код Сплита, у сељачкој породици. Основну школу завршио је у родном месту, а 1934. године течај за напредне пољопривреднике у Книну. Након тога се вратио у родно село и бавио се пољопривредом. Велик утицај на опредељење Љубе имао је његов брат Винко, већ политички формиран студент агрономије. Његовом иницијативом организовано је у Подстрани туристичко друштво у коме се окупљала напредна омладина и преко које се успешно развијала антифашистичка делатност међу радним људима села. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1940. године. Од тада је његов рад још интензивнији. У селу је организовао основну партијску ћелију и два актива скојевске организације.

Одмах после окупације земље, 1941. године, није се одазвао позиву за војску НДХ, већ је прешао у илегалност и радио на припремању устанка и мобилизацији бораца. Био је један од оснивача Мосорске партизанске чете, у коју је и сам ступио с 15 омладинаца, фебруара 1942. године. Био је заменик командира, па командир чете.

Думичић се истакао у акцијама против Италијана и усташа у Далмацији. Почетком јула 1942. године, добио је задатак да са својом јединицом брани положај Рупотине—Солин и спречи надирање Италијана из Сплита, преко Сиња, ка Ливну. Са својих 76 партизана у тродневним борбама успео је да заустави планирани продор непријатеља. Крајем новембра руководио је нападом на усташе у селу Кучићима код Омиша. Јуришајући на челу колоне својих бораца, бацао је бомбе на бункер, из којег су усташе пружале жесток отпор. Том приликом, пред улазом у бункер, тешко је рањен његов борац Шиме Лалић. Излажући опасности властити живот, Љубо је пришао бункеру и извукао рањеног Шиму.

Четвртог децембра је, као командант Мосорског батаљона, у сарадњи с Трећим батаљоном Треће далматинске бригаде, из заседе напао италијанску колону код села Подстране. Тада су уништена два непријатељска камиона, а погинула су 42 војника и два официра.

Крајем марта 1943. године, Љубо је био предвиђен за команданта Цетинског партизанског одреда али, приликом испитивања прве израђене ручне бомбе у Техничкој радионици на Биокову, 22. априла, остао је тешко рањен, а 27. априла је подлегао ранама.

Одлуком председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.