Јусуф Чевро

јусуф чевро
јусуф чевро
	Јусуф Чевро
Лични подаци
Датум рођења	25. фебруар 1914.
Место рођења	Мостар, Аустроугарска
Датум смрти	1. август 1941. (27 год.)
Место смрти	Полог, код Мостара, Краљевина Југославија (дејуре); НДХ (дефакто)
Професија	кројачки радник
Деловање
Члан КПЈ од	1936.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	23. јула 1952.

Јусуф Чевро (Мостар, 25. фебруар 1914 — Полог, код Мостара, 1. август 1941) био је учесник Народноослободилачке борбе и Народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 25. фебруара 1914. године у Мостару.

Као млади кројачки радник рано се укључио у рад револуционарне радничке омладине Мостара и синдикалне подружнице текстилно-кројачких радника. После 1935. године, када се у Мостар вратило с робије неколико старијих и искуснијих комуниста, партијско руководство посебну пажњу посвећивало је раду чланова Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и њених симпатизера на развијању револуционарног духа у међу мостарским радницима.

Био је међу првим омладинцима који су долазили у Раднички дом, и по задатку партијског руководства радили на преузимању и стабилизацији Дома, и обнављању синдикалних организација. Као председник синдикалне подружнице текстилно-кројачких радника, организовао је 1936. године штрајк кројача, који је трајао месец дана. Помагао је штрајкове рудара, грађевинара, месара, и у њима узимао учешће. Године 1936. је примљен у чланство КПЈ.

По директиви КПЈ, путовао је у Коњиц, Столац, Требиње и Сарајево, радио на успостављању веза и обнављању партијских организација. У његовој кући била је смештена партијска техника Обласног комитета КПЈ за Херцеговину, којом је он руководио. Крајем јуна 1940. године, у Мостару је одржана партијска конференција на којој је формиран Месни комитет КПЈ за Мостар. За првог секретара је био изабран Јусуф Чевро. Исте године изабран је и за члана Обласног комитета КПЈ за Херцеговину.

У току Априлског рата, 1941. године у његовој кући одржана је седница Месног комитета КПЈ за Мостар поводом ратне ситуације и деловања петоколонаша. Тада је решено да се, у име Месног комитета КПЈ, упути делегација команданту Армије и скрене пажња на деловање непријатеља.

У кући познатог мостарског револуционара Гојка Вуковића, Јусуф је 31. јула одржао састанак с групом комуниста, на коме су разрађивани партијски задаци у вези с оружаном борбом. Усташе су откриле место одржавања састанка и извршиле напад. Група је тада пружила отпор, а Јусуф је успео да побегне, преплива Неретву и да се склони. Пошто је био потказан, усташе су успеле да га ухапсе.

У усташком затвору у Мостару, био је страховито мучен – вешали су га за ноге, тукли моткама, боли ножевима, држали га без хране дајући му да пије само слану воду. И поред тога усташе нису успеле да од Јусуфа изнуде било какве податке о партијској организацији Мостара и њеном раду. Потпуно физички уништеног и измученог, усташе су га, заједно с Слободаном Вуковићем, сином револуционара Гојка Вуковића стрељале на месту Овојци, код села Полога, у близини Мостара, 1. августа 1941. године.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 23. јула 1952. године, проглашен је за народног хероја.

Године 1965. његови посмртни остаци су пренети и сахрањени на Партизанском гробљу у Мостару.

Литература

Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.