Јурај Рукавина
Јурај (Јуцо) Рукавина (Перушић, 4. фебруар 1898 — Загреб, јун 1945) био је хрватски усташа, командант концентрационог логора Јадовно и вођа Велебитског устанака 1932. године. За време НДХ, пуковник Усташке војнице. Уз Анту Павелића и Макса Лубурића, један је од тројице најодговорнијих за злочине усташког режима.[1] Осуђен на смрт и стрељан у јуну 1945. године.
Јурај Рукавина | |
|---|---|
| Датум рођења | 4. фебруар 1898. |
| Место рођења | Перушић, Аустроугарска |
| Датум смрти | јун 1945. |
| Место смрти | Загреб, ДФ Југославија |
Биографија
уредиРукавина је био бивши поручник аустријске и југословенске војске. У усташки покрет заврбовао га је Андрија Артуковић и задужио га да ствара усташку организацију у перушићком срезу.[2] Постављен је и за таборника перушићког среза.[3] Рукавина је заједно са Артуковићем, Марком Дошеном и Јосипом Томљеновићем био организатор Велебитског устанка.[4] Покушај устанка је пропао, а Рукавина је био једини од организатора који није побегао у италијански Задар.[5] Ухапшен је и пред Државним судом за заштиту државе је осуђен на смрт вешањем, али га је краљ Александар помиловао и преиначио казну на доживотну робију.[5]
Рукавина је помилован и пуштен из затвора. За разлику oд већине усташа које су биле пронемачки настројене, Рукавина је спадао у мању у групу усташа која је била за Италију и Павелића.[6] Ова група је постајала све утицајнија, нарочито од 1940. када је Павелић успео да поново реорганизује усташки покрет у Италији након смене Милана Стојадиновића.[6]
После Априлског рата и успоставе НДХ, Павелић је Рукавину поставио на кратко за првог команданта Усташке војнице, пре него што га је на том месту заменио пуковник Фрањо Лукац.[7] У мају 1941. Рукавина је образовао логор Јадовно на Велебиту, али није био његов управник.[8]
Референце
уреди- ^ Tomasevich 2002, стр. 556.
- ^ Basta 1986, стр. 64.
- ^ Basta 1986, стр. 47.
- ^ Basta 1986, стр. 32.
- ^ а б Basta 1986, стр. 33.
- ^ а б Basta 1986, стр. 50.
- ^ Basta 1986, стр. 118.
- ^ Basta 1986, стр. 128–129.
Литература
уреди- Basta, Milan (1986). Rat je završen 7 dana kasnije (5 изд.). Beograd: Privredni pregled.
- Jelić-Butić, Fikreta (1977). Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, Školska knjiga.
- Krizman, Bogdan (1978). Ante Pavelić i ustaše. Zagreb: Globus. ISBN 978-86-343-0130-4.
- Krizman, Bogdan (1980). Pavelić između Hitlera i Musolinija. Zagreb: Globus.
- Krizman, Bogdan (1983). Ustaše i Treći Reich. 1. Zagreb: Globus.
- Krizman, Bogdan (1983). Ustaše i Treći Reich. 2. Zagreb: Globus.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
