Јункерс G.24

Јункерс G.24
	; Авион Јункерс G.24
	Опште
Намена	лаки бомбардер, транспорт, путнички
Посада	2
Произвођач	Јункерс
Први лет	19.09.1924.
Почетак производње	1924 до 1929.
	Димензије
Дужина	15,80 m
Размах крила	29,37 m
Висина	5,80 m
Површина крила	99,00 m²
	Маса
Празан	4.330 kg
Нормална полетна	7.200 kg
	Погон
Клипно-елисни мотор	3 х Јункерс L 5, линијски 6 цилиндара
Снага	3 х 230 kW kW
	Перформансе
Макс. брзина на Hopt	210 km/h
Долет	660 km
Плафон лета	4.000 m
Брзина пењања	148 m/min

Јункерс G.24 (нем. Junkers G.24) је немачки тромоторни, вишеседи, нискокрилац авион, потпуно металне конструкције који се користио као путнички авион, лаки бомбардер и извиђач, између два светска рата^[1].

Пројектовање и развој

Јункерс G.24 (S-AABG)

Кабина авиона Јункерс G.24

Структура трупа авиона Јункерс G.24

Хуго Јункерс је 1923. године саветовао свог главног пројектанта инж. Ернеста Циндела да размисли о већој верзији авиона Јункерс F 13 у циљу задовољења нарасталих потреба европских ваздухопловних компанија. Циндел је уз помоћ инж. Хермана Полмана, првобитно пројектовао једномоторну увећану верзију F 13. Међутим, због недостатка снажних мотора у Немачкој 1923. године (ограничење Версајским уговором), Циндел је морао да уместо једног мотора, нови авион G 23 опреми са три Јункерс L 2 мотора сваки снаге 145 kW. Због ограничења Версајским уговором Јункерс је морао да редукује снагу мотора авиону G 23, али је првобитни пројект овог авиона сада назван G 24 почео да производи у Шведској која није имала ограничења у погледу снаге мотора.

Технички опис

Авион Јункерс G 24 је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, вишеседи тромоторни авион мешовите конструкције. Два мотора су му уграђена у крила авиона а трећи се налази у носу (кљуну) трупа авиона. Оваква конструкција распореда мотора је постала уобичајена (стандард) за конструкцију транспортних и бомбардерских авиона тога времена. Ови авиони су углавном били опремљени јункерсовим моторима L-2, L-5 и моторима Јупитер.

Труп авиона G 24 је био правоугаоног попречног пресека, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина са 9 путничких седишта. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од таласастог дуралуминијумског лима, причвршћена за рамове закивцима.

Крила су била дебелог профила а облик је био једнакокраки трапез са равним завршетком крила. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге од валовитог алуминијумског лима.

Стајни трап је био класичан фиксан са гуменим точковима и еластичном осовином. У вертикалним носачима стајног трапа били су уграђени амортизери. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача. Уместо точкова лако су се могле монтирати скије или пловци^[2]^[3].

Варијанте авиона

G 23 / G 24 / F 24 - путнички авиони.
К 30 / R 24 / Југ-1 - борбени авиони.
Хидроавиони - хидро варијанта путничких и војних авиона.

Земље које су користиле авион Јункерс G 24

Оперативно коришћење

Путничка варијанта авиона Јункерс G 24 је постигла велики успех у цивилном саобраћају. Око 20 авиона овог типа летело је у 10 земаља, а само у немачкој авио компанији Луфтханза је летело 26 авиона G.24. Готово све значајније линије ваздушног саобраћаја у Европи су биле покривене овим авионима који су на њима летели све до почетка Другог светског рата (1939). Војне варијанте овог авиона су продати Немачкој, Чилеу (6), Шпанији (3), СССР-у (21) и Југославији (2). Авиони су били наоружани са 6 митраљеза калибра од 7,62 до 7,92 mm. Бомбардерска варијанта овог авиона К 30 је могла да понесе 500 kg бомби^[4].

Авион Јункерс G.24 у Југославији

Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је 1932 примило два G.24 који су коришћени уз остала два типа тромоторних бомбардера Дорније Do Y и Авиа Фокер F 39 . Иако кад су набављени већ били застарели поред улоге бомбардера вршили су и извиђачке, транспортне и задатке везе, а посебан значај су имали у обуци више генерација пилота за управљање вишемоторним авионима. Оба авиона остала су у употреби до почетка рата и уништена су на аеродрому Јасеница код Мостара априла 1941^[5].

Референце

^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2015.
^ Nowarra, Heinz J.. Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. стр. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0.
^ Шавров В. Б. История конструкций самолетов в СССР до 1938 г., Москва, Машиностроение. {{page|year=2002|isbn=978-5-217-03112-2|pages=}
^ О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
^ Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

Литература

Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) : pp. 88-106. ISSN 1450-684X.
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
Nowarra, Heinz J.. Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. стр. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0.
Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.
Шавров В. Б. История конструкций самолетов в СССР до 1938 г., Москва, Машиностроение. 2002. ISBN 978-5-217-03112-2.
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga.
Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.

Спољашње везе

[1] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2015.

[2] Nowarra, Heinz J.. Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. стр. 41. ISBN 978-3-7637-5467-0.

[3] Шавров В. Б. История конструкций самолетов в СССР до 1938 г., Москва, Машиностроение. {{page|year=2002|isbn=978-5-217-03112-2|pages=}

[4] О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.

[5] Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Јункерс G.24
Авион Јункерс G.24
Опште
Намена	лаки бомбардер, транспорт, путнички
Посада	2
Произвођач	Јункерс
Први лет	19.09.1924.
Почетак производње	1924 до 1929.
Димензије
Дужина	15,80 m
Размах крила	29,37 m
Висина	5,80 m
Површина крила	99,00 m²
Маса
Празан	4.330 kg
Нормална полетна	7.200 kg
Погон
Клипно-елисни мотор	3 х Јункерс L 5, линијски 6 цилиндара
Снага	3 х 230 kW kW
Перформансе
Макс. брзина на H_opt	210 km/h
Долет	660 km
Плафон лета	4.000 m
Брзина пењања	148 m/min