Јулије Маканец
Јулије Маканец (Сарајево, 19. септембар 1904 — Загреб, 7. јун 1945[1]) био је хрватски политичар, филозоф и писац. Током Другог светског рата био је министар образовања Независне Државе Хрватске и и високо рангирани члан усташа.[2]
Јулије Маканец | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 19. септембар 1904. |
| Место рођења | Сарајево, Аустроугарска |
| Датум смрти | 7. јун 1945. (40 год.) |
| Место смрти | Загреб, ФНРЈ |
| Занимање | политичар, учитељ, филозоф и писац |
Биографија
уредиМакенец је рођен у Сарајеву, образовао се у Осијеку и Бихаћу, а студирао филозофију на Свеучилишту у Загребу, где је докторирао 1927. године.[1][1] Између 1929. и 1940. године био је гимназијски професор у Бјеловару, Копривници и неколико других градова у Хрватској, као и у Србији, односно Лесковцу.[1] У новембру 1940. године као члан Хрватске сељачке странке постао је градоначелник Бјеловара.[3] Имао је улогу у Бјеловарској побуни када је након побуне Хрвата у војсци Краљевине Југославије током првих дана инвазије на Југославију прогласио „васкрснуће хрватске државе“.[1][4][5]
Други светски рат
уредиПрема његовом извештају, положио је усташку заклетву у априлу 1941. године, неколико дана након успостављања Независне Државе Хрватски, али историчари верују да се Маканец усташама придружио много раније, крајем 1939. или почетком 1940. године.[3][6] Убрзо након формирања усташке владе, служио је као ађутант у штабу хрватске војске у Билогори, у Бјеловару.[7] Од 1942. године био је шеф духовног одгоја у усташкој омладини. У марту 1943. именован је професором филозофије на Филозофском факултету у Загребу.[1] У октобру 1943. године постоао је министар образовања у Независној Држави Хрватској.[1]
Један је од одговорних за масакр у Гудовцу, када је убијено 196 Срба и Јевреја.[8]
У брошури из 1942. године под насловом Усташке врлине, Маканец је написао: „[...] свака заједница има право да истреби, уништи или бар учини безопасним оне појединце који је ослабе и доведу до пропасти због свог потпуног изражавања недостатка врлине.”[9][10][11] Дана 6. маја 1945. године, пре него што су југословенски партизани ушли у Загреб, Маканец је побегао из града у групи од шеснаест владиних министара. Дана 17. маја исте године предали су се Британцима у Тамсвегу, Аустрија и изручени су југословенским властима. Након једнодневног суђења пред војним судом у Загребу 6. јуна, Маканец је осуђен на смрт због велеиздаје и ратних злочина, а погубљен је стрељачким водом ујутру наредног дана.[2][12]
Радови
уредиКњига:[13]
- Марксистичка филозофија природе (Загреб, 1938)
- О подријетлу и смислу државе (Загреб, 1939)
- Поглавник о бољшевизму (Загреб, 1942)
- Усташке врлине (Загреб, 1942)
- Велико раскршће (Загреб, 1942)
- Развој државне мисли од Платона до Хегела (Загреб, 1943)
- Хрватски видици (Загреб, 1944)
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е Karaula & Miškulin 2014, стр. 81.
- ^ а б Macut 2013, стр. 147.
- ^ а б Macut 2013, стр. 149.
- ^ Macut 2013, стр. 148.
- ^ Yeomans 2013, стр. 92.
- ^ Karaula & Miškulin 2014, стр. 82.
- ^ Macut 2013, стр. 152.
- ^ Željko Karaula: Jedan dokument o zločinu u Gudovcu 28. travnja 1941. za vrijeme NDH
- ^ Jakovina 2016.
- ^ Macut 2013, стр. 156.
- ^ Milekic 2016.
- ^ Karaula & Miškulin 2014, стр. 80.
- ^ Macut 2016, стр. 184–185.
Литература
уреди- Jakovina, Tvrtko (3. 11. 2016). „Ovako je zborio ustaški ministar kojem se divi Pavo Barišić: 'Ustaški pokret istrijebit će i uništiti nepoželjne elemente!'”. Globus (на језику: хрватски). бр. 1345. Приступљено 6. 5. 2018.
- Karaula, Željko; Miškulin, Ivica (децембар 2014). „Jedan prilog za političku biografiju. Zapisnik sa saslušanja dr. Julija Makaneca od 26. svibnja 1945. godine” [A Contribution to a Political Biography. A Protocol from a Hearing of Dr Julije Makanec, on 26 May 1945] (PDF). Cris (на језику: хрватски). XVI (1): 77—85. Приступљено 29. 5. 2017.
- Macut, Ivan (2016). „Filozofske teme i filozofi u tjedniku Spremnost (1942. – 1945)” (PDF). Služba Božja (на језику: хрватски). 56 (2–3–4): 159—188. Приступљено 22. 6. 2019.
- Macut, Petar (2013). Roksandić, Drago; Cvijović Javorina, Ivana, ур. „Julije Makanec kao duhovni odgojitelj Ustaške mladeži” [Julije Makanec as a spiritual educator of the Ustashe Youth] (PDF). Intelektualci I Rat 1939.–1947. Desničini susreti (на језику: хрватски). Faculty of Humanities and Social Sciences, University of Zagreb. 8 (1): 147—161. Приступљено 29. 5. 2017.
- Milekic, Sven (28. 10. 2016). „Croatian Minister Praised WWII Fascist Official”. Balkan Insight. Приступљено 29. 5. 2017.
- Yeomans, Rory (2013). Visions of Annihilation: The Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941-1945. University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-6192-5.
- Zebić, Enis (април 2007). „Julije Makanec – razumijevanje filozofije države i politike u radovima do 1941. godine” [Julije Makanec – Understanding of the Philosophy of State and Politics in Works Until 1941] (PDF). Filozofska istraživanja (на језику: хрватски). Croatian Philosophical Society. 27 (1): 179—194. Приступљено 12. 2. 2017.
- Zebić, Enis (јануар 2009). „Recepcija filozofije Julija Makanca u hrvatskoj filozofiji nakon 1990. godine. Fragmenti bez sinteze” [Reception of Works of Julije Makanec in Croatian Philosophy since 1990: Fragments without Synthesis] (PDF). Filozofska istraživanja (на језику: хрватски). Croatian Philosophical Society. 28 (3): 657—663. Приступљено 24. 10. 2017.