Југослав Костић
Југослав Костић (Рудине, код Звечана, 19. фебруар 1939) био је друштвено-политички радник САП Војводине и СФР Југославије и дипломата СР Југославије.
југослав костић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. фебруар 1939. |
Место рођења | Рудине, код Звечана, Краљевина СХС |
Образовање | Пољопривредни факултет у Београду |
Предеседник Председништва САП Војводине | |
Период | октобар 1988 — јануар 1991. |
Претходник | Нандор Мајор |
Наследник | — |
Члан Председништва СФРЈ из Војводине | |
Претходник | Драгутин Зеленовић |
Наследник | — |
Председника Већа грађана СРЈ | |
Период | 11. јун 1992. - 3. фебруар 1993. |
Наследник | Радоман Божовић |
Биографија
уредиРођен је 19. фебруара 1939. године у селу Рудинe, код Звечана. Основну школу завршио је у Бањској, а гимназију у Косовској Митровици. Пољопривредни факултет завршио је у Београду.
Након завршеног факултета радио је Пољопривредно-индустријском комбинату „Сирмијум” у Сремској Митровици. Од 1976. до 1986. био је члан Извршног већа Скупштине општине Стара Пазова, а од 1986. председник Скупштине општине Стара Пазова. Након „антибирократске револуције” у Војводини, октобра 1988. изабран је за председника Председништва САП Војводине.
Од децембра 1990, пре него што је Драгутин Зеленовић, делегат АП Војводине у Председништву СФРЈ, изабран за председника Владе Србије, Костић је постао в.д. члан Председништва СФРЈ. За редовног члана Председништва СФРЈ, испред АП Војводине, изабран је 16. маја 1991. године. Од октобра 1991. до јуна 1992. био је члан тзв. „крњег Председништва”, које су сачињавали само делегати из Србије, Црне Горе, Косова и Војводине.
Након формирања Савезне Републике Југославије, од 11. јуна 1992. до 3. фебруара 1993. налазио се на дужности председника Већа грађана Савезне скупштине СРЈ. Од 25. априла 1997. до 9. августа 1999. био је председник Савезне владе за стамбена питања, а од августа 1999. амбасадор СР Југославије у Румунији. Пензионисан је 2001. године.
Спољашње везе
уреди- „BIVŠI ČLAN PREDSEDNIŠTVA SFRJ JUGOSLAV KOSTIĆ: Jugoslovenski pasoš bio je najtraženija roba, toj državi nismo bili dorasli”. kurir.rs. 11. 11. 2017.