Југослав Влаховић
Југослав Влаховић (Београд, 17. март 1949) српски је ликовни уметник и педагог познат по илустрацијама, карикатурама, стриповима и ликовном обликовању.[1][2]
Југослав Влаховић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 17. март 1949. |
Место рођења | Београд, НР Србија, ФНРЈ |
Уметнички рад | |
Поље | графика, карикатура, стрип, музика |
Правац | стилизација, карикатура |
Биографија
уредиДипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду где је сада редовни професор (Графика књиге). Као студент био је активан музичар (мјузикл “Коса” Атељеа 212), група “Породична мануфактура црног хлеба” и члан перформанс групе “Екипа А3” (Екипа за Акцију и Анонимну Атракцију).[3]
Дугогодишњи је илустратор - карикатуриста и уредник недељника НИН (од 1976). Објављивао у бројним југословенским, српским и иностраним листовима: The New York Times, Wiener Journal, Wiener Zeitung, La Reppublica, Das Sonntagsblatt, Die Zeit, Courrier International. и др.
Приредио 80 самосталних изложби. Објавио дванаест књига карикатура и мапу графика сериграфија Сликари и воајери (Студентски културни центар Београд, 1981. Опремио велики број књига и омота плоча, између осталих и комплетан опус састава „Рибља чорба“.[4]
Добитник је бројних награда и признања за илустрације, карикатуре и графички дизајн: Пјерова, Браће Карић, Crayon de Porcelaine, Aydin Dogan/Trump Award и друге.
Радови му се налазе у Музеју савремене уметности и Музеју примењених уметности у Београду и у иностраним музејима и збиркама (Базел, Габрово, Бон, Париз). Приредио ретроспективну изложбу у Музеју примењене уметности у Београду 2014. Активан и на другим подручјима примењене графике: дизајну заштитних знакова и логотипа, рекламних кампања и др.
Један је од оснивача Art directors Club Србије и Удружења карикатуриста Србије FECO чији је председник.
Ауторске књиге илустрација-карикатура и стрипова
уреди- Вени, види, виц (ФПУ, 1974)
- Расветљен случај („Књижевне новине“, 1986)
- Југослав („Књижевне новине“, 1991)
- Denkzettel (Edition Atelier, Беч, Аустрија, 1999)
- Консеквенце (Породична мануфактура, 2000)
- Арт гелери (НИН, 2001)
- Велика мала књига („Цицеро“, 2005)
- Чекајући годове (Графички колектив, 2006)
- Мондисеја 2001-2009 (НИН, 2010)
- Црна (Породична мануфактура, 2011)
- Katze Blackie (Schoeffling & Co, Франкфурт / Немачка, 2013)
- Књига отисака - монографија (Музеј примењене уметности у Београду, 2014)
Приређене књиге
уреди- Ведра страна Србије – савремена српска карикатура (New moment, 2010)
- Библиофилска издања на ФПУ 1964-2010 (Факултет примењених уметности у Београду, 2010)
Признања (секција под израдом)
уреди- Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[5]
Награде
уреди- 2004: Награда Браћа Карић
Референце
уреди- ^ „Југослав Влаховић”, биографија, Удружење стрипских уметника Србије
- ^ Ивков, Слободан. „Југослав Влаховић”, биографија у монографији-каталогу 60 година домаћег стрипа у Србији 1935-1995, Галерија „Ликовни сусрет”, Суботица, 1995. Е-издање Пројекат Растко
- ^ „"ПЈЕР" ЈЕ КОНКУРС СА КАРАКТЕРОМ: Југослав Влаховић, легендарни карикатуриста, овогодишњи добитник награде Вечерњих новости”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-11-21.
- ^ „Рибља Чорба: важни људи”, званичан сајт састава
- ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2018), 17. мај 2018.
Спољашње везе
уреди- Лични сајт
- Јовановић, Слободан. „Ретроспективна изложба Југослава Влаховића: Књиге отисака 11. јун – 5. јул 2014.“, Музеј примењене уметности, Београд, 2014.
- Мијалковић, Александра. „Карикатура као судбина /Не само о послу - Југослав Влаховић/”, Политика, Београд, 28. 8. 2011.
- Југослав Влаховић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Дискографија на Дискогс
- Удружење карикатуриста Србије FECO Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2017)
- Изложба Југослава Влаховића у Народној библиотеци Србије („Политика”, 30. јун 2022)