Југоисточноазијски љускавац

podrod ljuskavaca

Југоисточноазијски љускавац, индокинески љускавац или панголин (лат. Paramanis, [Параманис] — „близак Манису”) је подрод љускаваца из рода Manis, који настањује подручје Југоисточне Азије.[2][3][4][5] Овај подрод укључује двије живуће и једну изумрлу врсту љускаваца.

Југоисточноазијски љускавац
Временски распон: 1.7–0 Ma
рани Плеистоцен до данас
живуће врсте из подрода Paramanis
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Породица: Manidae
Потпородица: Maninae
Род: Manis
Подрод: Paramanis
Pocock, 1924[1]
Типска врста
Manis javanica
Desmarest, 1822
Врсте
распрострањеност савремених врста

Етимологија назива

уреди
Подрод: Поријекло назива од: Значење назива:
Paramanis
  • старогрчке ријечи пара (стгрч. παρά), која значи близак или поред
  • и од рода љускаваца Manis
близак Манису

Назив панголин води поријекло од малајске ријечи пенггулинг (малајс. pengguling), што значи онај који се склупчава.[6] Такође, овај назив води поријекло и од сличне малајске ријечи тенггилинг (малајс. tenggiling), као и од индонежанске ријечи тренггилинг (инд. trenggiling) и филипински ријечи балинтонг (фил. balintong), голинг (фил. goling) и танггилинг (фил. tanggiling)), које имају исто значење.[7]

Систематика

уреди

Класификација

уреди
Подрод: Paramanis (Pocock, 1924)
(југоисточноазијски љускавац)
Врсте: Распрострањеност: Временски
распон:
M. culionensis (de Elera, 1895)
(филипински љускавац)
  Филипини (острво Палаван) 1,7 мил. год. до данас
M. javanica (Desmarest, 1822)
(малајски љускавац)
  Брунеј
  Вијетнам
  Индонезија (острва Борнео, Јава, Суматра и Мала Сундска острва)
  Камбоџа
  Лаос
  Мјанмар
  Сингапур
  Тајланд
1,7 мил. год. до данас
M. palaeojavanica (Dubois, 1907)
(дивовски азијски љускавац)
  Брунеј
  Индонезија (острва Борнео и Јава)
  Малезија (савезне државе Сабах и Саравак)
0,8 до 0,03 мил. год.
† - ознака за изумрли таксон

Филогенија

уреди

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе подрода Paramanis.[3][8][4][9]

 Pholidotamorpha 

Palaeanodonta

 Pholidota 

Euromanis

 ? 

Pholidota sp. (BC 16’08)

Eurotamanduidae

 Eupholidota 

Eomanoidea

 Manoidea 

Patriomanidae

 ? 

Necromanis

 Manidae 
 Smutsiinae 

Phatagininae

Smutsiinae (sensu stricto)

 sensu lato 
 ? 

Manidae sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

 Maninae 
 Manis 

Manis pentadactyla

 ? 

Manis hungarica

Manis crassicaudata

 ? 

Manis lydekkeri

 ? 

Manis sp. (Scale_H4 & Scale_H8)

 (Paramanis

Manis culionensis

Manis javanica

 ? 

Manis palaeojavanica

 sensu stricto 
 (Pholidota sensu lato) 

Временска распрострањенст

уреди

Унутар рода Manis

уреди
Лајдекеров љускавацИндијски љускавацМађарски љускавацКинески љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПлиоценМиоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallian

Унутар подрода Paramanis

уреди
Дивовски азијски љускавацМалајски љускавацФилипински љускавацФанерозоикКенозоикКвартарХолоценПлеистоценКасни ПлеистоценChibanianCalabrian

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Pocock R. I. (1924.) "The external characters of the pangolins (Manidae)." Proc. Zool. Soc. London 707–723
  2. ^ Schlitter, D. A. (2005). „Subgenus Paramanis. Ур.: Wilson, Don E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 530. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  3. ^ а б Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015. 
  4. ^ а б Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018.) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
  5. ^ Gaudin, Timothy J.; Gaubert, Philippe; Billet, Guillaume; Hautier, Lionel; Ferreira-Cardoso, Sérgio; Wible, John R. (1. 1. 2020), Challender, Daniel W. S.; Nash, Helen C.; Waterman, Carly, ур., „Chapter 1 - Evolution and morphology”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 5—23, ISBN 978-0-12-815507-3, doi:10.1016/b978-0-12-815507-3.00001-0, Приступљено 26. 2. 2020 
  6. ^ Pearsall, Judy, ур. (2002). Concise Oxford English Dictionary (10th изд.). Oxfordshire, England: Oxford University Press. стр. 1030. ISBN 978-0-19-860572-0. 
  7. ^ Vergara, Benito S.; Idowu, Panna Melizah H.; Sumangil, Julia H.; Gonzales, Juan Carlos; Dans, Andres. Interesting Philippine Animals (PDF). Washington, D.C.: Island Publishing House, Inc. ISBN 9718538550. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 03. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2020. 
  8. ^ Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319. 
  9. ^ Gaubert, Philippe; R. Wible, John; P. Heighton, Sean; J. Gaudin, Timothy (2020), „Chapter 2 - Phylogeny and systematics”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 25—39, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00002-2