Јохан Фридрих Гмелин
Јохан Фридрих Гмелин (нем. Johann Friedrich Gmelin; 8. август 1748 – 1. новембар 1804) — немачки природњак, ботаничар, ентомолог, херпетолог и малаколог.
| Јохан Фридрих Гмелин | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. август 1748. |
| Место рођења | Тибинген, Свето римско царство |
| Датум смрти | 1. новембар 1804. (56 год.) |
| Место смрти | Гетинген, Електорат Брауншвајг-Линебург |
| Научни рад | |
| Поље | Природна историја, ботаника и ентомологија |
| Институција | Универзитет у Гетингену и Универзитет у Тибингену |
| Ученици | Георг Фридрих Хилдебрант, Фридрих Штромајер, Карл Фридрих Килмајер и Вилхелм Август Лампадиус |
| Скраћено име аутора у ботаници J.F.Gmel. | |
Образовање
уредиГмелин је рођен 1748. у Тибингену као син професора Филипа Фридриха Гмелина. Студирао је медицину код свог оца[1] на Универзитету у Тибингену, где је магистрирао 1768. са тезом "Irritabilitatem vegetabilium, in singulis plantarum partibus exploratam ulterioribusque experimentis confirmatam". Тезу је одбранио пред комисијом на чијем челу је био Фердинанд Кристоф Етингер.[2]
Каријера
уредиГмелин је 1769. постављен за ванредног професора медицине на Универзитету у Тибингену, а 1773. постао је професор филозофије и професор медицине на Универзитету у Гетингену. Именован је 1778. за шефа катедре за медицину и професора хемије, ботанике и минералогије. Умро је 1804. у Гетингену.
Издао је неколико уџбеника из области хемије, фармацеутике, минералогије и ботанике. Завршио је и издао 1788. XIII издање дела „Систем природе“ Карла фон Линеа. Оно је садржало описе и научна имена великог броја нових врста, као и неке врсте које је раније без давања научног имена описао Џон Латам. Гмелинова публикација се цитира као извор ауторства за више од 290 врста птица[3] и већег броја врста лептира.[4]
Заоставштина
уредиМеђу студенте Јохана Фридриха Гмелина убрајају се истакнати научни делатници као што су Георг Фридрих Хилдебрант, Карл Фридрих Килмајер, Фридрих Штромајер и Вилхелм Август Лампадиус.
Јохан Фридрих Гмелин је отац хемичара Леополда Гмелина.
На пољу херпетологије описао је многе нове врсте водоземаца и гмизаваца. У области малакологије описао је и именовао бројне врсте пужева. Познат је и по открићу америчке штуке (Esox americanus) 1789.
У његову част је једна врста биљке названа Гмелинов пелин (Artemisia gmelinii).
Дела
уреди
- Gmelin, Johann Friedrich; Ferdinand Christoph Oetinger (1768). Irritabilitatem vegetabilium, in singulis plantarum partibus exploraam ulterioribusque experimentis confirmatam. Thesis Tübingen. OCLC 10717434.
- Allgemeine Geschichte der Gifte (два тома, 1776/1777)
- Allgemeine Geschichte der Pflanzengifte (1777)
- Allgemeine Geschichte der mineralischen Gifte (1777)
- Einleitung in die Chemie (1780)
- Beyträge zur Geschichte des teutschen Bergbaus (1783)
- Ueber die neuere Entdeckungen in der Lehre von der Luft, und deren Anwendung auf Arzneikunst (1784)
- Grundsätze der technischen Chemie (1786)
- Grundriß der Pharmazie (1792)
- Geschichte der Chemie (1799)
- Allgemeine Geschichte der thierischen und mineralischen Gifte (1806)
Извори
уреди- ^ Mainz, Vera V.; Girolami, Gregory S. (1998). „Genealogy Database Entry: Gmelin, Johann Friedrich” (PDF). School of Chemical Sciences Web Genealogy. University of Illinois, Champaign-Urbana. Приступљено 19. 4. 2019.
- ^ Irritabilitatem vegetabilium in singulis plantarum partibus exploratatam
- ^ Gill, Frank; Donsker, David (ур.). „IOC World Bird List Version 5.4”. International Ornithologists' Union. Приступљено 24. 1. 2016.
- ^ Vane-Wright, R. I., 1975. "The butterflies named by J. F. Gmelin (Lepidoptera: Rhopalocera)". Bulletin of the British Museum (Natural History), Entomology, 32: 17-64.pdf
