Јохан Јакоб Шојцер
Јохан Јакоб Шојцер (нем. Johann Jakob Scheuchzer; , 2. август 1672 — , 23. јун 1733) је швајцарски природњак и лекар. Радио је као главни градски лекар (1696) и професор природних наука у гимназији у Цириху (од 1710). Описао је велики број различитих врста фосила биљака и животиња. Из 1700. године познат је његов опис фосила гигантског даждевњака (Andrias Scheuchzeri Cuvier), који је Шојцер проучавао као да је скелет препотопског човека (homo diluvii testis). Међу првима је указао на порекло каменог угља од биљака. Постао је члан немачке академије природних наука 1697. и Краљевског друштва (енглески Royal Society) 1704. год.[1]
| Јохан Јакоб Шојцер | |
|---|---|
 Ј. Ј. Шојцер (1708) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. август 1672. |
| Место рођења | Цирих, |
| Датум смрти | 23. јун 1733. (60 год.) |
| Место смрти | Цирих, |
| Образовање | Универзитет у Утрехту |
Библиографија
уреди- Piscium querelae et vindiciae etc. (Цирих, 1708);
- Herbarium diluvianum (Цирих, 1709; 2. издање 1723);
- Herbarium diluvianum, 1723.
- Bibliotheca scriptorum historiae naturalis omnium terrae regionum inserventium etc. (Цирих, 1716);
- Museum diluvianum quod possidet etc. (Цирих, 1716);
- Physica, oder Natur-Wissenschaft (2 ч., Цюрих, 1711; 2 изд., 1729);
- Kupferbibel, in welcher die Physica sacra, oder geheiligte Naturwissenschaften etc. deutlich erklärt u. bewährt (исто то на латинском језику: Physica sacra iconibus aeneis illustrata);
- Helvetiae historia naturalis (3 ч., Цирих, 1716-18);
- Homo diluvii testis et Θεοσκοπος (Цирих, 1735);
- Sciagraphia lithologica curiosa etc. (Gedani, 1840);
- Naturgeschichte des Schweizer Landes etc. (Цирих, 1846; 2 изд., 1752).[2]
Извори
уреди- ^ „Шёйхцер Иоганн Якоб / Большая советская энциклопедия”. gatchina3000.ru. Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ „Шейхцер / Энциклопедия Брокгауза и Эфрона”. gatchina3000.ru. Приступљено 14. 9. 2011.
