Јосиф Корнелијус Орурк
Јосиф Корнелијус Орурк (енгл. Joseph Cornelius O'Rourke; Дорпат, 1772 — Всељуб, 1849) био је руски племић и војсковођа ирског порекла који се борио у Наполеоновим ратовима и стекао чин генерал-потпуковника. Познат је по томе што је водио поход против Турака у Србији, где је комбинована руска и српска војска поразила Османско царство код Варварина 1810. године.
| Јосиф Корнелијус Орурк | |
|---|---|
 Портрет који је насликао Џорџ До | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Јосиф Корнилович Орурк |
| Датум рођења | 1772. |
| Место рођења | Дорпат, Руска Империја |
| Датум смрти | 1849. (76/77 год.) |
| Место смрти | Всељуб, Новогрудски ујезд, Гродњенска губернија, Руска Империја |
| Војна каријера | |
| Служба | 1776–1849 |
| Род | коњица |
| Чин | генерал-потпуковник |
| Учешће у ратовима | Наполеонски ратови |
Орурк је за своје војне победе одликован орденима Светог Ђорђа, Александра Невског и Свете Ане. Његов портрет је уврштен у Војну галерију Зимског дворца, сада у саставу музеја Ермитаж. Споменик у част Орурка и његових људи подигнут је у Варварину 1910. године на стогодишњицу победе над Турцима.
Порекло
уредиПородица Орурк су првобитно били чланови јакобитског ирског племства; побегли су из Ирске након пораза од протестантских Вилијамоваца у бици на Бојну 1691. године. Већина породице преселила се као избеглице у Француску у то време. Оруркови су били истакнута галска аристократска породица која је изгубила земље у елизабетанским и кромвелским освајањима, а неколико чланова породице емигрирало је у Русију. Чланови породице су били потомци краљева Конота из деветог века и владали су древним краљевством Брајфне на северозападу земље све док нису збачени са места током елизабетанског освајања у шеснаестом веку.
Током владавине Елизабете у Русији у осамнаестом веку, један огранак Оруркових сели се у Ливонију, провинцију Руског царства у то време. Орурк је рођен у Дорпату (данашњи Тарту, Естонија) 1772. године. До тог времена, породица се удала и била је потпуно апсорбована у руско високо друштво.[1] Према обичају своје класе, Орурк је одмах по рођењу уписан у Руску царску гарду. Његов отац је био гроф Корнелијус Орурк, који је пензионисан 1788. са чином генерал-мајора.[2]
Након школовања у војној школи и војне обуке, прво је видео акцију као младић у Цириху против Француске револуционарне армије. Служио је под генералом Кутузовим 1805. године у бици код Аустерлица и одликован орденом Светог Ђорђа.[3]
Након што је Наполеон извршио инвазију на Русију и стигао до Москве, Орурк је учествовао у одбрани и поразу Француза код Лајпцига, а одликован је Орденом Александра Невског.[3] За своје подвиге у кампањи 1813–14, Орурк је одликован пруским гвозденим крстом, орденом Црвеног орла и шведским орденом мача. Његов портрет виси у музеју Ермитаж у Санкт Петербургу. У Србији му је 1910. године подигнут споменик. Током своје славне каријере добио је два златна мача за храброст, од којих је један био опточен дијамантима.[4]
Брак и породица
уредиО'Рурк је држао огромно имање у близини Минска, на коме је радило хиљаду кметова.[5] Оженио се и добио децу, међу њима шест синова.
Један син, Мајкл Орурк, ушао је у маринце као кадет и постигао одликовање у морнарици у 15. комплементу, поставши поручник до 1849. године.[5]
Каснији потомак, Пољак Едвард Орурк, придружио се католичким редовима и постао бискуп Гдањска после Првог светског рата.
Каснији живот
уредиИзмеђу 1809. и 1812. Орурк је учествовао у рату против Турака. Када су Турци угрозили јужну ивицу царства, Орурк је о свом трошку опремио пук и кренуо у Србију да се бори против Отоманског царства. Он и његови људи борили су се за избављење Прахова, Беле Паланке, Сокобање и Јасике и однели одлучујућу победу код Варварина. Орурк је помогао да се област ослободи од доминације Турака и за своју службу је одликован Орденом Свете Ане.[6]
О'Рурк је завршио своју војну каријеру као генерал-потпуковник и поново се борио против француских снага у Немачкој. Повукао се на своје имање у Всељубу код Минска, где је и умро 1849. године.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Newerkla, Stefan Michael (2020), Das irische Geschlecht O'Reilly und seine Verbindungen zu Österreich und Russland [The Irish O'Reilly family and their connections to Austria and Russia]. In: Diachronie – Ethnos – Tradition: Studien zur slawischen Sprachgeschichte [Diachrony – Ethnos – Tradition: Studies in Slavic Language History]. Eds. Jasmina Grković-Major, Natalia B. Korina, Stefan M. Newerkla, Fedor B. Poljakov, Svetlana M. Tolstaja. Brno, Tribun EU, pp. 259–279 (accessible online), here chapter 3.2 The Competing Clan O'Rourke, pp. 263–265.
- ^ Irish Slavonic Studies, Issue 5, Irish Slavists' Association, 1984
- ^ а б „"Lt General Count Ioseph (Joseph) Kornilovich O'Rourke, 1770–1849 (1845?)"”. Приступљено 3. 9. 2013., from the Hermitage, at Ancestry.com,
- ^ McGarry, S., Irish Brigades Abroad. (Dublin, 2013) p. 265
- ^ а б „Duty General Count Gayden Vice-Director Lutovski, Chief of Department: Decree for "Lieutenant Count Michael O'Rourke; By decree of his sovereign majesty the emperor Nikolai Pavlovich; Autocrat of all Russia, etc etc etc., St Petersburg, 21 February 1850”. Приступљено 3. 9. 2013., at Ancestry,
- ^ „Ben Hurst, "A Russian Irish man"”. Приступљено 3. 9. 2013., America, 29 October 1910,
Спољашње везе
уреди- „Руски огранак породице Орурк”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2008. г. (језик: енглески)
